XXIII Festival autorskog filma u Beogradu-Otvaranje/ Fokstrot

Ovogodišnji Festival autorskog filma 23. po redu predstaviće 90- tak filmova u 9 bioskopskih sala svrstanih u osam programskih celina. Festival otvara film izraelskog reditelja Samuela Maoza „Fokstrot“  24. novembra u Domu omladine Beograda. Festival se ovija u „duhu 67“, te će ga svečano otvoriti dramska autorka, scenaristkinja i pesnikinja Milena Marković.

Direktor FAF-a Igor Stanković bio je glasnik loših vesti. Maoz, autor“Fokstrota” ne može da dođe u Beograd, pošto je  već počinje trka za Oskara, te njegov producent Soni smatra da je težište treba staviti na Ameriku. Neće doći ni iranski reditelj Rafi Pits, prošlogodišnji pobednik FAF-a, koji je voiđen za predsednika žirija. On je u Americi zatražio azil u Americi i ne sme da je napušta.

Predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović imao je lepši zadatak. Da saopšti ko onda dolazi i da se pohvali još boljom prodajom ulaznica nego ranijih godina. Listu gostiju otvara kanadski reditelj Denis Kote (“Tako meka koža”), Teona Strugar Mitevska (Makedonija), Ivana Mladenović (Srbija/Rrumunija), Igor Bezinović (Hrvatska), Janez Burger (Slovenija), Ben Rasel (SAD), Aktan Arim Kubat (Kirgistan), koji će biti predsednik glavnog žirija.

Pored već postojećih uvodi se i nagrada profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu. Biraće se iz tri selekcije filmova:  glavnog programa, kao i  iz programa Bande a part i Hrabri Balkan. O dobitniku će odlučiti reditelj Slobodan Šijan.

Odgovorni urednik programa DOB-a Dragan Ambrozić konstatovao je:

“Očekuju nas gledanje najboljih filmova i najkreativniji doživljaji koje može da pruži filmska umetnost u autorskom smislu.“

Drama "Fokstrot", koja je osvojila Gran pri žirija festivala u Veneciji, snažna je i potresna priča je o roditeljima vojnika za kojeg se smatra da je „pao“ na dužnosti. Film, se bavi izraelskim traumama hroničnog ratnog stanja, koju tek oformljene devojke i mladiće oblači u vojne uniforme i šalje u opasne misije. 

Govoreći, uz diskretan humor, o dramatičnim promenama u sumornom okruženju (nalik na ono iz "Libana"), istražuje načine na koje ljudi reaguju na tugu, kako je prenose na okruženje, i kako na proživljavanje bola reaguju različiti karakteri i različite generacije. 

 

Ime duguje jednostavom plesu napred desno, nazad, levo, koji nalikuje na lisičji hod. U pitanju je živahan salonski ples u 4/4 takta, poreklom iz Amerike. Simbolički ljudske jedinke prinuđene su da plešu ovaj ples, po ritmu koji im diktira sam život. Da li neki ishitreni i nepromišljeni potezi mogu biti okidač za kobne događaje?

Reditelj Maoz je film okarakterisao kao "ples čoveka sa sudbinom". Kako kaže, u pitanju je filozofska parabola koja pokušava da dekonstruiše ovaj nejasan koncept pod nazivom "sudbina", kroz priču o ocu i sinu.

"Fokstrot" je kandidat izraelske kinematografije za nagradu Oskar u kategoriji stranog filma.

Šamuel Maoz, reditelj i scenarista, rođen je u Tel Avivu, gde je studirao kameru. Radio je kao dizajner produkcije na filmu i televiziji, a režirao je i nekoliko dokumentaraca, televizijskih serija i pozorišnih predstava. "Liban" je njegov prvi dugometražni film, za koji je u Veneciji 2009. godine osvojio "Zlatnog lava".

U okviru Festivala autorskog filma od 24. novembra do 2. decembra, domaću premijeru imaće novi film Mile Turajlić „Druga stana svega“. Nakon svetske premijere filma, novog ostvarenja autorke "Cinema Komunisto“, na Festivalu u Torontu, ovaj dokumentarac biće prikazan pred domaćom publikom u okviru Festivala autorskog filma, 29. novembra u 20h, u Velikoj sali Sava Centra. 

 

Na konferenciji za medije u Domu omladine Beograda autorka ovog filma došla je pravo iz Amsterdama, gde je na upravo održanom svetskom festivalu dokumentarnog filma 30. IDFA pobedila,  želeći da  im “da drugu stranu istorije Srbije.”  Kaže da je na ovom uglednom festivalu prvi put bila prisutna respektabilna srpska delegacija. Na pitanje novinara kako je majku nagovorila na saradnju kaže da je „u pitanju emotivno izmanipulisan odnos ćerke i majke.“

Zaključana vrata u jednom stanu u Beogradu već 70 godina predstavljaju barijeru koja jednu porodicu odvaja od njene prošlosti, otkrivaju istoriju te porodice i burnu političku prošlost naše zemlje. Kroz intimne razgovore majke i ćerke, dokumentarni film "Druga strana svega" ispituje ishode političkog angažovanja u vremenu nacionalizma, građanskog rata i diktature. Dok rediteljka traži odgovore od svoje majke o njenoj borbi i razočarenjima, hronika jedne porodice postaje i portret jednog društva tokom političkih nemira i postavlja pitanje da li, i kako nove generacije nastavljaju i oblikuju borbu za budućnost zemlje u kojoj žive, pište u saopštenju "Megakoma", organizatora Festivala autorskog filma. O ovom filmu autorka kaže:

“Davno sam započela taj film, još pre ‘Sinema komunisto’, ali sam tada shvatila da još nisam dorasla toj priči.“

Rediteljka je svoje drugo ostvarenje snimala više od pet godina. Film je finansijski podržao Filmski centar Srbije, a iza produkcije filma stoje beogradska producentska kuća Dribbling Pictures i francuska kuća  Survivance. Posebno je značajno da je koproducent na filmu HBO Europe kome je ovo prva saradnja sa nekim projektom iz Srbije.

Beogradskoj premijeri na Festivalu autorskog filma u Sava centru 29. novembra u 20 časova, će osim rediteljke i članova ekipe, prisustvovati i potpredsednica i izvršna producentkinja dokumentarnog filma HBO Europe Hanka Kastelicova. Ona će najaviti i premijerno emitovanje filma na HBO-u u Srbiji. 

Više o festivalu pogledajte OVDE.