Странице

петак, 10. новембар 2017.

„Druga strana svega“ Mile Turajlić

U okviru Festivala autorskog filma


Druga strana svega (Francuska, Srbija, Katar, 2017, 104’)
Rediteljka: Mila Turajlić


„Ako sam ja zaista osvajala slobodu, onda je to najneuspešniji posao koji sam u životu obavila“ Srbijanka Turajlić



Druga strana svega je priča o jednoj kući i jednoj porodici u njoj. O turbulentnim, redovno bolnim i neprijatnim promenama kroz koje ona prolazi, jer se, eto ti slučaja, obrela u jednoj zemlji gde je glupo izučavati pravo, jer nema pravde, a ako učiš i matematiku ne znači da nećeš ostati bez posla. Gde se otima bez pardona, a pokradeni treba da oseti stid. Gde svi znaju bolje od vas šta je za vas dobro i neće vam dozvolite da srljate tamo gde bi vi želeli. Gde je privatnost i pristojnost nastranost.

 

Kroz metaforu zaključane, otuđene sobe, nedostižne, a tako bliske, ovde se na prefinjen način suočavamo sa samom srži ljudske jedinke - pitanjem kakva je svrha života, ako ga ne proživiš slobodno, bez straha iznoseći svoje stavove. Kako da živiš i pogledaš druge u oči ako se ne suprostaviš nasilju i bestijanosti. Koliko si promućuran da uočiš zlo u klici i koliko odvažan da mu se odupreš. Koliko si svestan u kakvom okruženju živiš i na šta su sve ti ljudi spremni da urade zarad sitnih, mizernih interesa. Zbog zavisti i to ne samo i ne prevashodno na ono materijalno, već pre svega na on što čovek nosi iznutra. Što ga, trebalo bi, razlikuje od divlje zveri koju goni nagon.

Jer, ovde je svaka vlast zavodljivo obećavala, narod k'o narod se nadao, padao u vatru i euforiju povišene temperature, a nada se svagda završavala porazom i teškim razočarenjem. No, otrežnjenje nije trajalo dugo. Prebolevši bivšu ljubav, hitali bi razdragano u smrtonosni zagrljaj novom prodavaču magle. Preturili smo tako preko glave države, režime, ideologije, a niti jedan nije propustio zavodljivu priliku da nam zavuče ruku duboko u džep, nasmeje nam se i ponizi nas.  Ne zaboravimo, nije beznačajno, krali su nam i dragocene trenutke naših života, a vrlo često i samo živote.

Retki od nas, imali su dovoljno integriteta da se pobune, da se ne pomire, da ne ubiju čoveka u sebi. Da u njihovim srcima prevlada empatija,a ne tmina mržnje i osvete. Jer, sve osim drugo bilo bi poništavanje same svrhe postojanja. Bilo bi saučesništvo s krvnicima. A ako smo i osvojili meku mrvicu slobode, odneli smo Purovu pobedu. 

Ono što ne raduje da je ceo svet danas takvo mesto, a da je na svakoj generaciji taj težak, ali častan zadatak da brani svoj integritet i pravo na različitost.



Petnaest godina nakon demokratske revolucije u Srbiji, pogled kroz ključaonicu zatvorenih vrata u jednom stanu u Beogradu otkriva istoriju jedne porodice, burnu političku prošlost jedne zemlje i borbu i razočaranja jedne učesnice revolucije.


Kroz intimne razgovore majke i ćerke, „Druga strana svega“ ispituje ishode političkog angažovanja u vremenu nacionalizma, građanskog rata i diktature.

Dok rediteljka traži odgovore od svoje majke borca za dostojanstven život, hronika jedne porodice postaje i portret jednog društva tokom političkih nemira, i postavlja pitanje da li i kako nove generacije nastavljaju i oblikuju borbu za budućnost zemlje u kojoj žive.



Mila Turajlić rođena je 4. jula 1979. godine u Beogradu. Diplomirala je političke nauke i međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i filmsku i televizijsku produkciju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, a magistrirala je u Londonu medije i komunikaciju. Reditelj je dokumentarnih filmova. Godine 2010. snimila je film Cinema komunisto, a sarađivala je na Apokalipto (2006). Najnoviji film Druga strana svega (2017.) proglašen je za najbolji dugometražni dokumentarni film XXX Festivala IDFA u Amsterdamu, jednog od najznačajnijih i najprestižnijih festivala dokumentarnog filma u svetu

Uporedo s ovim snimala je i film o  Stevanu Labudoviću. Rođen je 28. decembra 1926. godine u Beranama, u porodici uglednog beranskog knjižara Milutina Labudovića. Osnovnu školu je završio u Beranama, gimnaziju je pohađao u rodnom gradu, a maturirao u Smederevskoj Palanci. Fotografijom je počeo da se bavi kao desetogodišnjak, kada je od oca dobio svoj prvi fotoaparat. Od tada je snimao varoške motive, događaje i ličnosti.

Završio je filmsku školu, posle čega se zapošljava u „Filmske novosti“, gde je do penzionisanja radio kao filmski snimatelj. Fotografisao je znamenite ličnosti i događaje u bivšoj SFRJ, bio u pratnji predsednika Josipa Broza Tita i pratio rad konferencija i zasedanja Organizacije Ujedinjenih nacija u Njujorku, konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja, kao i bilateralne susrete jugoslovenskih i svetskih državnika.

Kao lični snimatelj, pedesetih godina, pratio je Tita na „Putu mira“ u Burmi, Indiji, Indoneziji, Egiptu, Velikoj Britaniji, Etiopiji, i Sjedinjenim Američkim državama. U Beranama (tadašnjem Ivangradu) napravio je brojne filmske zapise i fotografije, koje se danas nalaze u filmskim kinotekama i foto zbirkama, među kojima je najznačajnija reportaža, za jugoslovenske medije, vezana za posetu Urha Kekonena, predsednika Finske.
Pošto je on ovih dana preminuo, te mu je posvetila ovu, beogradsku premijeru.

Sreda 29. novembar u 20h  / Sava Centar, Milentija Popovića 9/prepuna sala :-)

 


Нема коментара:

Постави коментар