Странице

понедељак, 13. новембар 2017.

"Андрићу у част" на Великој сцени Народног позоришта у Београду




Прва представа која ће бити приказана у оквиру ревије представа “Андрићу у част“, посвећених нашем великом писцу и нобеловцу,  поводом 125. година од његовог рођења , је представа  Краљевачког позоришта, "Play Андрић или људи о којима се не може много казивати", коју је  према тесктовима Иве Андрића  адаптирала  и режирала  Мие Кнежевић. Представа ће бити изведена у уторак, 14, новембра 2017. године у 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта.




На основу приповедака и инсерата из романа “Травничка хроника“, Кнежевићева је веома вешто успела да дела славног нобеловца преведе на језик позоришта, а да му притом не одузме ништа од богатства језика, од речи и нарације.

У подели су Предраг Павловић, Кристина Јевтовић, Зоран Церовина, Горица Динуловић, Душан Вукашиновић, Биљана Талић, Угљеша Спасојевић, Светлана Миленковић и перкусиониста Михаило Јеротијевић.



"Андрићу у част" - ревија представа посвећених нашем истакнутом писцу и његовом делу

 

 


Ревија представа под називом “Андрићу у част”, поводом 125. година од рођења нашег истакнутог писца и нобеловца Иве Андрића, биће одржана током новембра и децембра на обе сцене Народног позоришта.

У том периоду, публика ће моћи да погледа четири различита наслова посвећена нашем славном писцу и његовом делу са репертоара српских позоришта, а први од њих, 14. новембра, на Великој сцени (19:30) биће "Play Андрић или људи о којима се не може много казивати". Представу урађену према тесктовима Иве Андрића, у адаптацији и режији Мие Кнежевић, извешће глумци Краљевачког позоришта.

На основу приповедака и инсерата из романа “Травничка хроника“, Кнежевићева је веома вешто успела да дела славног нобеловца преведе на језик позоришта, а да му притом не одузме ништа од богатства језика, од речи и нарације.

У подели су Предраг Павловић, Кристина Јевтовић, Зоран Церовина, Горица Динуловић, Душан Вукашиновић, Биљана Талић, Угљеша Спасојевић, Светлана Миленковић и перкусиониста Михаило Јеротијевић.

Десет дана касније, 24. новембра, такође на Великој сцени (19,30), биће одиграна представа "Аника и њена времена", у режији Ане Ђорђевић, урађена у копродукцији Српског народног позоришта из Новог Сада и агенције Бео арт.

Из мноштва ликова Андрићевих прича, редитељка је, поред Анике, жене ванредне лепоте која је одлучила да се "објави“ и "отвори кућу мушкарцима", фокус ставила на локалног проту и његовог сина Јакшу, који кроз љубавну везу са "женом отпадницом" и сам тражи излаз из обрасца живота у који га гурају отац и окружење.
Улоге тумаче Милица Трифуновић (Аника), Ненад Пећинар (Мелентије), Биљана Кескеновић (Анђа), Душан Матејић (Јакша), Милован Филиповић (Лале), Јована Мишковић (Савета) и Милица Грујичић (Јелица).

Шабачко позориште гостоваће 30. новембра на Сцени "Раша Плаовић" (20,30) са представом "Каинов ожиљак", по роману Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића", у режији Југа Радивојевића.

Каинов ожиљак на занимљив и узбудљив начин говори о мисији Иве Андрића као амбасадора Краљевине Југославије у нацистичкој Немачкој. Лик дипломате и књижевника тумачи Владимир Милојевић, док су улоге Хитлера и осталих нациста поверене женама. „Каинов ожиљак, у једном метафоричком смислу, јесте прича о непостојаности добра и тврдокорности зла, с друге стране, Каинов ожиљак је проклетство које носи сваки човек и све што је човек створио. У причи о Андрићевим годинама у Берлину, где је урушена и подељена држава послала свог великог уметника да се ценка са ђаволом и покуша да уразуми неразумне, оваплоћује се теза о немоћи обичног човека спрам цикличних насртаја зла. А двадесети век, у коме је Иво Андрић провео већи део свог живота, може се слободно назвати Веком зла. Ипак, иако у немогућој ситуацији, Андрић, хуманиста и писац, успева да сачува човека у себи и то је можда најснажнија порука коју нам је послао, како својим држањем у Берлину, тако и својим романом “Проклета авлија” на који је недвосмислено утицало берлинско искуство које је сам Андрић сматрао најтежим и најмучнијим делом свог живота“, наводе писци Кецмановић и Стојиљковић.

Осим Милојевићу, улоге су поверене Маријани Дугалић, Ивану Томашевићу, Зорану Карајићу, Страхињи Баровићу, Соњи Милојевић, Деани Костић, Милошу Војновићу, Кристини Пајкић, Анети Томашевић, Љубиши Баровићу и Слободану Петрановићу - Шарцу.

Ревију "Андрићу у част", 8. децембра на Великој сцени (19,30) затвориће Српско народно позориште из Новог Сада са комадом "На Дрини ћуприја", који је по истоименом Андрићевом роману, режирао Кокан Младеновић.

Према његовим речима, Андрићев роман је прави повод за још једну причу о нашем времену - причу о злу које се дешава на једном истом месту, више од 400 година, злу којем нема краја.

Ова представа није ту да инсценира један сјајан роман. Она је ту да настави Андрићеву мисао и стрепњу од новог зла. Ако неко мисли да смо проблеме Босне решили националистима из деведесетих који су на власти у Србији, националистима у Босни и Републици Српској, онда се јако вара. Душко Ковачевић у једној својој песми каже: „Сад је мир у селу, док деца не порасту”. Тако је сад у Босни. Бојим се да нам следи још један циклус зла, јер нисмо ништа урадили да нам се не догоди. За разлику од Андрићевог романа који се завршава окупацијом 1914, наша представа се завршава 1995. године“,  истиче Младеновић.

У подели су Јелена Антонијевић, Страхиња Бојовић, Даница Грубачки, Гордана Ђурђевић Димић, Григорије Јакишић, Душан Јакишић, Милан Ковачевић, Југослав Крајнов, Тијана Максимовић, Марија Меденица, Сања Микитишин, Вишња Обрадовић, Игор Павловић, Александра Плескоњић, Нина Рукавина, Марко Савић, Оливера Стаменковић, Мирослав Фабри, Милован Филиповић и Радоје Чупић, док су се у улогама деце нашли Михајло Бугарски, Никола Велимировић и Сергеј Стојановић. Музичари су Арпад Бакош и Балша Пешикан.

Улазнице по повлашћеним ценама могу да се набаве на билетарници Народног позоришта.

Нема коментара:

Постави коментар