Странице

четвртак, 5. октобар 2017.

ŠEHEREZADA u Dorćolskom narodnom pozorištu




 Priča o caru Šahrijaru

Mladi car, koji ludo voli svoju ženu, otkriva da ga vara sa robovima. Van sebe od od besa, napušta palatu. 


"Bolje da umrem nego da živim. Ne treba mi carstvo dok ne vidim da li se i drugima dogadja to što se meni dogodilo."


    Autior fotografija Aleksa Bartol      
Odjaše do obale mora i sedne ispod drveta. Pojavljuje se ifrit  (duhovno biće) i sleće u blizinu drveta. Iz nekakvog sanduka izvadi prelepu devojku. Položi glavu na njeno krilo i zaspi. Devojka ugleda Šahrijara i pozove ga.


"Sad me žestoko pojebi inače ću da probudim džina i ubiće te.

Šahrijar u strahu pristaje. Kad je svršila, žena mu pokazuje gomilu prstenova (570)."


"Svaki vlasnik ovih prstenova me je imao kada je ifrit spavao. Niko ne može da spreči ženu da dobije ono što želi."


Razočarani Šahrijar se vraća u dvor i ubija ženu i robove. Od tada svake noći uzima devicu i ujutro je ubija. 


Posle tri godine nema više žena. Vezirova kći Šeherezada odlučuje da se uda za njega i spase muslimanske kćeri.


Prve noći započinje priču koja se u zoru prekida.

Priča o Abrizi 

Persijski princ Šarkan kreće u vojni pohod u hrišćanske zemlje. Noć je. On se izdvoji da osmotri okolinu. U šumi pored jezera lepotice se zabavljaju. Najlepša ih poziva na rvanje. Pobeđuje. 


Starica je izaziva. Rvu se gole. Pobedi devojka, princeza Abriza. Porve se i sa njim i pobedi ga.


Pošto su ga otkrile, pozivaju ga u dvor. Odlazi sa njima i provodi nekoliko dana. Svaku noć one dolaze, zabavljaju ga. Devojke ga začikavaju – erotske igre ( tekst iz priče o hamalu i prostitutkama). Abriza ne učestvuje u tome. Ona mu peva na arapskom, igraju šah, pobeđuje ga. te se on zaljubljuje. Ona shvata ko je on a pravi se da ne zna. Krije ga jer se i  ona zaljubila.


Starica ih izdaje. Napadaju ga vitezovi. Sve ih pobedi. Ona mu pomaže obučena u oklop sekući sve svoje ljude. Odlučuje da pobegne sa njim i pređe u islam.


Priča o mladiću koji traži mudrost

Grčki mudrac Danijel nije imao dece. Pred kraj života Allah ga blagosilja i žena mu ostaje trudna. Na samrti Danijel poručuje ženi da njihovom sinu da pet listova knjige mudrosti kada odraste. 


Rađa se sin Hasib. Glup i netalentovan, lenj, ali astrolozi su mu prorekli da će imati sjajnu sudbinu samo ako preživi jednu nevolju u mladosti.


Mladić odlazi u šumu da pomaže drvosečama. U pećini nadje blago (med) koje mu oni na prevaru uzmu i njega bace u jamu. Majci saopštavaju da je poginuo.


Hasib pronalazi prolaz i kreće na put po donjem svetu. Nailazi na caricu zmija. Ona ga prihvata, ugosti i pripoveda mu o predivnom mladom i pametnom princu, Vird hanu koji zadivljuje dvor svojom umnošću (tekstovi o pravilima življenja, vladanja, vodjenja ljubavi, higijeni, politici, trgovini...)



Hasib želi kući. Carica zmija ga moli da nikada ne uđe u hamam jer će to za nju biti smrt. On obećava i ona ga oslobadja. Na putu u gornji svet sreće fantastična bića, andjele i paklena bića koja mu predstave kosmos i tajne božijeg sveta. Rajska ptica ga vrati na zemlju.


Majka ga srećna dočekuje. On naravno odlazi u hamam gde ga uhapse i odvedu pred bolesnog cara da ga izleči. Mora da donese caricu zmija da bi je car pojeo. Hasib se vraća po nju. Ona ga ukori, ali pristane da se žrtvuje. Hasib mora da pojede deo njenog tela i tako stiče znanje o astronomiji, geometriji, matematici, lečenju, biljkama i o životinjama. Car pojede drugi deo zmije i ozdravi. 

Postavlja najmudrijeg Hasiba za vezira.


Hasib traži od majke pet listova mudrosti. Oni su potpuno prazni.

Poslednja noć

Šeherezada završava priču. Šahrijar je potpuno transformisan, izlečen, blag i pun nežnosti. Postaje pravedan vladar.

Epilog

Sufijski stihovi o potrazi sa istinom, ljubavi i čežnji. Božiji svet je sastavljen od koprena a smisao čovekovog življenja je put ka istini bez koprena.


Tekstovi o priči kao vrhovnom principu univerzuma i ljudskoj potrebi da pričom prenosi mudrost.

Prolog


Priča o Isaku i đavolu


Đavo se pojavljuje kao vrhunski umetnik.     

 

ŠEHEREZADA

REZIJA: SLOBODAN BESTIC,
DRAMATURG: FILIP GRUJIC,
SCENA I KOSTIM: DUSICA KNEZEVIC,
DIZAJN ZVUKA: ZORAN JERKOVIC,
LEKTOR: dr. LJILJANA MRKIC POPOVIĆ



Igraju:
DRAGAN SEKULIĆ
ALEKSANDRA BIBIĆ
DOBRILA STOJNIĆ


Premijera: 6. oktobra 2017. godine
Početak: 20:00 
 
predstava se igra u Dorćolskom narodnom pozorištu
adresa: Solunska 24
karte se mogu kupiti na licu mesta




Нема коментара:

Постави коментар