Nova knjiga eseja međunarodno
poznatog umetnika Milija Belića Izazov
modernosti objavljena je u izdanju Arhipelaga
i galerije New Moment. Belićeva
knjiga govori o nekim od najzanimljivijih izazova modernog doba i moderne
umetnosti.
Modernost je stalni izazov
za Miliju Belića, kako u njegovim radovima, u kojima istrajno i suptilno
preispituje iskustva i senzibilitet novog doba, tako i u njegovim esejima u
kojima se suočava i sa svojom stvaralačkom avanturom i sa opusima velikih
srpskih, evropskih i svetskih umetnika.
Belićevi eseji predstavljaju
retko svedočanstvo i analitičke zapise o novoj monumentalnosti Petra Omčikusa,
o skulpturama Momčila Milovanovića, o slikarskom metajeziku Sretena Nikčevića
ili o fotogramima Mirka Lovrića. Belić studiozno piše o Brankusiju kao ocu
moderne skulpture ili pak o poetičkim izazovima moderne umetnosti od fenomenologije
stila i plastičkog ritma i muzičkog prostora, kao mogućih osnova za jednu
prolegomenu metaumetnosti, preko slikarstva permanentnog krika, nove srpske
apstrakcije i novih umetničkih migracija, do neokonstruktivizma, emancipovane
forme i geometrijske apstrakcije danas.
Belićeva posebna tema jeste
Pariz. Otuda čitav niz eseja u knjizi Izazov
modernosti govori o umetničkom duhu Pariza, o umetničkim vezama Beograda i
Pariza, prisustvu i tragu srpskih umetnika na važnim pariskim salonima i na
pariskoj likovnoj sceni.
Na kraju knjige nalaze se
tri razgovora sa Milijom Belićem koje su o njegovom likovnom opusu i o njegovim
pogledima na umetnost vodili Ljubomir Erić, Mladen Ratković i Miroslav
Živanović.
"Živimo u vremenu koje sve
više zahteva integralni pristup, kako u umetnosti, tako i u drugim duhovnim
disciplinama, i životu uopšte. Sve je tanja granica, na primer, između nauke i
umetnosti. Apstraktna umetnost je oslobodila umetnost primitivne uloge da
predstavlja, imitira prirodu i prirodne oblike, i omogućila joj da progovori
sopstvenim, likovnim jezikom. Sam likovni jezik postao je nosilac univerzalnih
značenja i izvor beskonačne kreativne potencijalnosti. Zbog toga je relativno
lako prelaziti iz jedne likovne discipline u drugu, jer su u pitanju iste ili
slične forme, identična morfologija, formalna organizacija izražena u dve, tri,
pa i četiri dimenzije", kaže Milija Belić.
Sastavni deo ove zanimljive
i izazovne knjige jeste preko dvadeset reprodukcija radova poznatih srpskih i
svetskih umetnika.
Milija
Belić (1954) je slikar, skulptor, teoretičar umetnosti. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu
1978, odsek slikarski. Odbranio je s najvišom ocenom doktorsku tezu na Sorboni
1994. i stekao titulu doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog
univerziteta. Izlagao je na velikom broju
samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio je više
teorijskih i esejističkih knjiga o modernoj umetnosti.
Belićeva
dela nalaze se u kolekcijama Nacionalne biblioteke u Parizu, Muzeja Satoru Sato
u Japanu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Srpskog kulturnog centra u
Parizu, Biblioteka grada Beograda i mnogim drugim. Milija Belić živi u Parizu.
Belićeve slike, skulpture i
video-instalacije, nastale tokom poslednjih desetak godina, tokom ove jeseni
izloženi su na izložbama u Budvi, Parizu, Oklandu, Grenoblu, Kini i Beogradu.
Нема коментара:
Постави коментар