BEKSTVA LIDE BAROVE Jozefa Škvoreckog

 

ISPOVEST GEBELSOVE LJUBAVNICE 

Jugoslovenska kinoteka i Izdavačka kuća CLIO
pozivaju vas na predstavljanje knjige

Jozef Škvorecki
BEKSTVA LIDE BAROVE

govore
Danka Nikolić, prevodilac i novinar
Goran Marković, filmski i pozorišni reditelj
Muharem Bazdulj, pisac i publicista
Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio

ponedeljak, 16. oktobar, 19. sati Sala na II spratu Jugoslovenske kinoteke (Uzun Mirkova 1, Beograd)

U ovoj knjizi sabrane su uspomene talentovane, obožavane, ali i omražene češke glumice, koja nije bila poznata samo po lepoti i darovitosti, već i kao ljubavnica nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. Lida Barova opisuje zakulisje praških barandovskih studija druge polovine tridesetih godina prošlog veka, seća se snimanja filmova u predratnom Berlinu i priča o svojoj naivnosti i lakomislenosti koje su je dovele do profesionalnog i ličnog kraha. Nekadašnja obožavana filmska diva u posleratnoj Čehoslovačkoj bila je optužena za kolaboraciju i osuđena na robiju. Posle dolaska komunista na vlast 1948, pod dramatičnim okolnostima uspela je da prebegne preko granice i u Italiji započela novu umetničku karijeru.

Godine 1983. Jozef Škvorecki zapisao je uspomene Lide Barove (1914–2000) u kojima je talentovana glumica Prve Češke Republike iskreno pričala o svojim umetničkim počecima, o profesionalnim i privatnim uspesima i neuspesima.

Jozef Škvorecki (1924-2012 ) literarnu slavu stekao je već sa svojim prvim romanom Kukavice. Dela su mu zbog cenzure izlazila sa zakašnjenjem, a normalno je počeo da ih objavljuje tek kad je 1969. emigrirao u Kanadu, gde je sa suprugom, takođe piscem Zdenom Salivarovom, osnovao izdavačku kuću "68 izdavača", zahvaljujući kojoj je češka i slovačka disidentska i samizdat literatura osvojila svet. U njoj je objavljeno više od 200 dela čeških i slovačkih pisaca zabranjenih u otadžbini, kao i romani Škvoreckog Oklopni bataljon (napisan 1955, a objavljen u Torontu 1971.) i Inženjer ljudskih duša iz 1977. godine. U Kanadi je radio kao profesor književnosti na Univerzitetu u Torontu, a posle Plišane revolucije često je posećivao otadžbinu, gde je nagrađen najvišim državnim odlikovanjima i za života je postao klasik savremene češke književnosti.