Vreme je neumoljivo,
neshvatljivo, nepovratno. Koliko god napredovala nauka, vreme za nas ostaje večna
i nedokučiva tajna. Vreme se igra sa svima od nas. Pokušao je s tim da se
uhvati u koštac Albert Ajnštajn, ali i ruski naučnik Nikolaj Kozirjev, koji je jedva izbegao streljanje (ali je shvatio
da je vreme relativno kada je utamničen).
Novela “Ajnštajnovi snovi“ američkog
fizičara, astrofizičara i pisca kreativnog
pisanja, Alena Lajtmena, objavljena je
1993. godine. Geopetika je tri
godine kasnije objavila srpsko izdanje knjige, u prevodu Ivane Djorđević. Bila je to prilika da se i naša kulturna javnost upozna
s ovom kultnim delom, koje je, do danas, prevedeno na više od četrdeset
svetskih jezika. A da samo neće na tome ostati ukazuju događaji koji slede. Nemojte je tražiti, davno je rasprodata!
Na konferenciji za štampu, održanoj
danas, 12. oktobra direktorka
Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović izjavila je da „već dugo planiraju da postave ovaj komad“.
Reč uzima reditelj Slobodan Unkovski, koji komad definiše kao interesantan,
uzbudljiv, drugačiji i neizvestan. Komad se bavi vremenom, životom i ljubavlju,
sinergija je nauke i umetnosti, scene su izvedene kroz teoriju vremena. Relaksirani
su posle Lajtmenove dozvole da imaju potpuni slobodu u korišćenju novele. Radnja
romana obuhvata dva meseca iz života velikog naučnika 1905. godine.
U predstavi
pratimo starijeg Ajnštajna na imaginarnom putu u Ameriku 1933. godine, putovanju
kada beži od fašista. Zajedno s njim
kreću i njegove svesne i nesvesne uspomene, što bi Remark rekao „pretežak kofer“ (ne u smislu fizike
n.a.). Pri radu, Unkovski se oslonio na pretežno mladu ekipu glumaca:
„To nije drama. Nema priču koja
je jednostavna. Ali imate raznih drugih stvari koje šire prostore mozga i šire
prostore imaginacije publike i glumaca i svih; koje su zahtevnije no obično. Da
li u Beogradu ima još publike za takve predstave, kao što su svojevremeno bile
Ptice, pa i neke moje predstave ovde, to je veliko pitanje. Ali, znate kako, ja
sam zaista hteo to da radim (niko me nije gurao), i vrlo sam srećan da je
upravo Jugoslovensko dramsko pozorište prihvatilo. JDP je hrabro ušlo u to.
Mislim da je hrabrost vrlo važna za jedno repertoarsko pozorište: ako ono nije
spremno da izađe iz regularnog repertoara, onda na neki način stagnira. Iskorak
u nepoznato je uvek uzbudljiv za sve – za glumce, za mene, i za pozorište, i
naravno, uvek je rizičan. Ali tako je to.“ izjavio je Slobodan Unkovski.
Albert Ajnštajn zamišlja nove svetove u kojima je vreme kružno,
isprekidano, teče u rikver, dobija oblik slavuja... Prikazujući nam iz sna u
san različite prirode vremena, Lajtmen opisuje i raznovrsna ljudska ponašanja i
verovanja u svakom od tih svetova.Ne znam da li na sadržaj njegovih snova uticla činjenica da nije nosio čarape, jer je tu naviku smatrao beskorisnom.
Upravo na tu ideju, u svom
izlaganju se „zakačio“ Dragan MIićanović
napomenuvši da je uživao, a onda se „uvukao“ u svoju rolu govoreći o
relativnosti svačega, pominjući neka čuda koja su se dešavala predhodnih dana,
govoreći o različitim aspektima putovanja, dovodeći u pitanje i naše prisustvo
u kontekstu vremena i prostora, uključujući i fenomen „zaustavljenosti u vremenu.“
Branka Petrić igra vreme i duhovito konstatuje da je tu ulogu
dobila „jer je vremplov!“ Svoje obraćanje novinarima završava
pitanjem:
„Postoji li vreme izvan ljudske
percepicije?“
Branko Cvejić je pohvalio celu ekipu, stavivši težište na mladima opaskom:
„da
niko nije kasnio na probe“ („što se inače dešava“, dodao je). Glumačka
ekipa ocenjuje da je u pitanju velika tema, da par članova šire ekipe nije
spavalo predhodnih noći, a očekuju „da se optimizam i zanos sa scene prelije na
publiku“.
Nataša Tapušković primećuje da je od vremena kada je pre petnaestak
godina čitala “Ajnštajnove snove“ i sad,
„nešto promenilo pa se pita da li se
promenila ona ili je vreme učinilo svoje?“
„Tekst nije dramski. Svaki dan
bavili smo se pobedom vremena i prostora. Svaki dan na 50-60-tak proba!“
Nekoliko prethodnih predstava,
kao i ovu Unkovski je radio sa Zlatkom Oriđanskim koji je odgovoran zajedno s grupom „Anastasia“ i za muziku za
film „Pre kiše“. Scenski pokret je
delo Dimitrisa Sotiriua.
Na kraju konferencije za štampu,
direktorka JDP-a najavila je da ova pozorišna kuća planira da nastavi rad sa
par sličnih projekata.
Alen Lajtmen je američki pisac, fizičar i osnivač Fondacije
Harpsvel, neprofitne organizacije s misijom da „pruži pomoć novoj generaciji
žena lidera u jugoistočnoj Aziji“. Rođen je 1948. godine. Školovao se na
Prinstonu i Kalifornijskom institutu za tehnologiju, na kome je odbranio
doktorat iz oblasti teorijske fizike. Ima pet počasnih doktorata. Lajtmen je
radio na fakultetima Harvard i na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Bio
je prvi profesor koji je u isto vreme predavao na katedrama za društvene i
prirodne nauke. Trenutno je istaknuti profesor u oblasti društvenih nauka.
Njegova naučna istraživanja u oblasti astrofizike tiču se crnih rupa, teorije
relativiteta, procesa radijacije i kretanja zvezdanog sistema. Lajtmenove
radove objavljuju časopisi i izdavači Atlantic, Granta, Harper’s, the New
Yorker, the New York Review of Books, Salon i mnogi drugi. Njegovi radovi su
često među najbolje ocenjenim u godišnjim pregledima New York Times-a. Napisao
je šest romana, nekoliko zbirki eseja, memoare, narativnu poemu u formi knjige
i nekoliko naučnih knjiga. Roman Ajnštajnovi snovi postao je međunarodni
bestseler. Preveden je na više od četrdeset jezika i postao je tekstualni
predložak za desetine nezavisnih pozorišnih i muzičkih obrada širom sveta.
Roman Dijagnoza ušao je među finaliste za nagradu „National Book Award”.
Njegove najnovije knjige su Slučajni univerzum, koju je sajt Brain Pickings
odabrao među najboljih deset u 2014, i memoari Privatni bioskop, koju je
Washinton Post odabrao za jednu od najboljih knjiga u 2016. Alen Lajtmen je
član Američke akademije umetnosti i nauke.
Slobodan Unkovski je rođen u Skoplju. Diplomirao je režiju 1971. na
Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi prof.
Vjekoslava Afrića. U periodu od 1971–1981. bio je reditelj i umetnički direktor
Dramskog teatra u Skoplju a od 1983–1987. docent na Fakultetu dramskih
umetnosti u Skoplju. U okviru Fulbrajtove stipendije predavao je režiju na
Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a na Univerzitetu Harvard predavao je glumu
i režiju (1988/89). Godine 1990. bio je „artist-in-residence“ u Američkom
repertoarskom pozorištu u Kembridžu u SAD i u Narodnom pozorištu u Atini.
Režirao je brojne predstave po
svetu, a u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Hrvatskog Fausta Slobodana
Šnajdera 1982, Pozorišne iluzije Pjera Korneja 1991, Bure baruta Dejana
Dukovskog 1995, Šine Milene Marković 2002, Galeba A.P. Čehova 2003, Brod za
lutke Milene Marković 2006, Kako vam drago Vilijama Šekspira 2009. i Nije smrt
biciklo (da ti ga ukradu) Biljane Srbljanović 2011. Dobitnik je brojnih
nagrada.
U predstavi igraju Dragan Mićanović, Radovan Vujović, Anita
Mančić, Branko Cvejić, Branka Petrić, Nataša Tapušković, Marija Vicković,
Milena Živanović, Milica Gojković, Marko Grabež, Vučić Perović, Joakim Tasić i
Filip Đurić.
U najavi ove predstave u maju
mesecu ove godine najavljeno je da su trebali da igraju i Nikola Đuričko, Vojislav Brajović i Amar Ćorović.
Premijera predstave Ajnštajnovi
snovi Alena Lajtmena u režiji Slobodana
Unkovskog biće održana u nedelju 15.
oktobra u 20:00 na Sceni „Ljuba
Tadić“. Premijeri će prisustvovati i autor ove novele Alen Lajtmen.
Prve reprize zakazane su za 18. i 20. oktobar 2017.
Dan posle premijere, u ponedeljak, 16. oktobra u 12h održaćepredavanje Fizičar kao romanopisac na Sceni“Ljuba Tadić”. Lajtmen će govoriti o razlikama i sličnostima u načinu nakoji naučnici i umetnici vide svet, oslanjajući se na vlastito iskustvofizičara i romanopisca. Obezbeđen je simultani prevod sa engleskog jezika.
Ulaz na predavanje je slobodan uz
kartu koja se može preuzeti na biletarnici JDP-a.
Predstavljen je i novi vizuelni identitet plakata za ovu
pozorišnu sezonu koji je uradio jedan od najznačajnijih grafičkih
dizajnera, ilustratora i primenjenih umetnika današnjice, Mirko Ilić.
Koncept vizuelnog identiteta za
ovu sezonu može se videti iz prva dva plakata za predstave Ajnštajnovi snovi Alena
Lajtmena u režiji Slobodana
Unkovskog koja će premijerno biti izvedena 15. oktobra kao i iz plakata za
predstavu Sudnji čas Nila Labjuta u režiji Jane Maričić čija premijera je zakazana za novembar.
Alen Lajtmen:
AJNŠTAJNOVI SNOVI / Einstein’s Dreams
Prevod Ivana Đorđević
Režija Slobodan
Unkovski
Dramatizacija Rusomir
Bogdanovski
Dramaturg Jelena
Mijović
Scenografija NUMEN/FOR
USE
Kostimografija Lana
Cvijanović
Kompozitor Zlatko
Oriđanski
Scenski pokret Dimitris
Sotiriu
Scenski govor Ljiljana
Mrkić Popović
IGRAJU:
Albert, G. Dž, Mehaničar, Doktor A,
Tonino DRAGAN
MIĆANOVIĆ
Pepino, Johan, Doktor A, Tonino RADOVAN VUJOVIĆ
Dafne, Domenika ANITA
MANČIĆ
Erkole, Sin, Modesto BRANKO
CVEJIĆ
Kolombina, Đina, Dr Helga, Telesna,
Jelena NATAŠA
TAPUŠKOVIĆ
Luce BRANKA PETRIĆ
Đokonda, Mica, Mehaničarka, Jelena MARIJA VICKOVIĆ
Bambola, Mica, Majka, Jelena MILENA
ŽIVANOVIĆ
Albertino, Tonino VUČIĆ
PEROVIĆ
Felini, Mladi Modesto, Tonino, Brajan MARKO GRABEŽ
Betina, Mica, Đuzepina, Balerina,
Mlada Domenika MILICA
GOJKOVIĆ
Bepe, Telesan, Doktor A, Tonino FILIP ĐURIĆ
Federiko, Školski, Akile, Tonino, Alen JOAKIM TASIĆ
Organizator Vladimir
Perišić
Inspicijent Rade
Stojiljković
Sufler Zorica Kalčić
Asistent reditelja Miljana
Ćosić
Asistent scenografa Ivana
Lovre
Asistent kostimografa Lara
Popović
Izrada aksesoara Ana
Božović
Asistent organizatora Milica
Janković
Dizajner svetla Dejan
Draganov
Majstor zvuka Aleksandar
Major
Fotografije s predstave: Nenad Petrović
Нема коментара:
Постави коментар