"Fantom iz Opere" stigao u Pozorište na Terazijama!

Nova sezona u Pozorištu na Terazijama počeće sa čak tri izvođenja novog mjuzikla "Fantom iz Opere" - pretpremijera 6. oktobra, premijera 7. oktobra i prva repriza 10. oktobra. Ovo je 284. premijera ove ugledne beogradske pozorišne kuće.

Fantom iz Opere je roman francuskog pisca Gastona Lerua (Gaston Leroux) iz 1910. godine koji je svoju najveću popularnost doživeo kroz brojne pozorišne i

Knjigu je izdala IK Vulkan izdavaštvo

filmske adaptacije od kojih su najpoznatiji istoimeni nemi horor film iz 1925. godine i mjuzikl Endrju Lojd Vebera 1986. godine.

Roman je inspirisan istorijskim događajima iz doba pariske opere XIX veka i jednim poluistinitim događajem iz tog vremena koji se ticao korišćenja skeleta bivših baletskih učenika jednog studija.

Priča u mjuziklu Fantom iz Opere počinje u noći trijumfa operske pevačice, prelepog soprana, Kristin na gala večeri povodom penzionisanja starih menadžera. U to vreme pozorištem kruže glasine da u Operi živi fantom koji se oglašava pismima.

Stvari kulminiraju kada tokom premijenog izvođenja Fausta glavna pevačica ostaje bez glasa a veliki luster pada na scenu, čime svima postaje jasno da je fantom tu. Prelepi sopran Kristin postaje opsesija misterioznog muzičkog genija koji živi u podzemnom lavirintu ispod opere.

Mjuzikl Fantom iz Opere premijerno je izveden na londonskom Vest Endu 1986. godine, a na Brodveju dve godine kasnije gde važi za najduže izvođen mjuzikl svih vremena (preko 12 000 predstava). Do sada ga je u svetu pogledalo oko 140 miliona ljudi. Izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. 

Predstava je osvojila brojne nagrade među kojima i tri Olivier nagrade (londonska produkcija) i 7 Toni i Drama desk priznanja (brodvejska produkcija).

Aleksandar Đaja, direktor Pozorišta na Terazijama  ističe zadovoljstvo, da posle dva velika mjuzikla; “Viktor, Viktorija” i “Mama Mia” triling kompletira, posle dve godine priprema, sa konac delo krasi, “Fantomom iz Opere”:

“Procenio sam da je došao trenutak da se uhvatimo u koštac i sa "Fantomom", koji je najzahtevniji i predstavlja nešto zaista jedinstveno. Kroz kontakte sa nosiocima prava u Engleskoj zaključeno je da smo ozbiljna kuća i tako smo dobili pravo da kupimo licencu. Onda je krenuo posao na prepevu, dogovori sa autorskom ekipom, biranje ansambla. Muzičke deonice su vrlo zahtevne i opdlaze u operske visine. Zbog toga smo ustanovili dve ravnopravne podele.”

Reditelj Jug Radivojević napominje da je ovo delo najzahtevnije u svim svojim segmentima, da će se pred beogradskom publikom pojaviti posle 30 godina od prvog izvođenja 1986. godine. Smatra da je asambl Pozorišta na Terazijama od tada sazrelo za ovaj poduhvat:

"Reč je o najznačajnijem komadu u ovom žanru i u istoriji. Pitali smo se možemo li da se izborima s partiturama, da studiozno radimo, prepoznamo stil igre. U pitanju je velika ljubavna bajka koja podseća da je snaga ljubavi tako važna za čoveka danas. Jer ljubav budi ono najbolje u nama i pokazuje da mi sami odlučujemo kakvi ćemo biti ljudi."

Dirigentkinja Vesna Šouc napominje da je prodato više od 40 miliona diskova sa Veberovom muzikom, a samo na londonskom Vest Endu komad je imao 13 hiljada izvođenja.

“Nama je pripala čast da uđemo u ovu avanturu. Čućete raskošan, veličanstven, novi zvuk, snažnih emocija. Muzika varira od  lirskog do dramatičnih tonova. Veber, kao sjajan kompozitor postavlja teške zadatke pred izvođače. Spaja tonalno i polutonalno.”

Koreograf Konstantin Kostjukov gledao je ovaj komad 1987. godine  u Torontu, i "tri dana bio u stanju koje nije njegovo. To je čudo! Fantom je klasika! Približava se savršenstvu! Svi su dali sve od sebe, radili su ono što nisu dotad. Da pevaju operske arije , igrajuu špic patikama. Da provere neproverene glasine." 

 

Prvak Pozorišta na Terazijama Slobodan Stefanović priznao je da je dugo za sebe verovao da je bariton, ali da ga je Vesna Šouc uverila da može da bude i tenor. Ali, pre svega, on je jedan od dvojice „Fatoma iz Opere“:

“Predstava ima jak dramski naboj Uz prisutni strah, nadam se da smo uspeli, da se ne razlikujemo od kolega iz opere koji gostuju u ansamblu. Živimo svoj san!“

Nikola Bulatović, drugi fantom, konstatuje: 

„Za gotovo četvrt veka rada u Pozorištu na Terazijama nisam se susreo sa izazovom poput ovog! Sad znam da mogu više i da mogu bolje! Ponosimo se ostvarenim! Nažalost, zbog zahtevnosti predstave i scenografije nećemo moći da gostujemo!“

Marta Hadžimanov, je Kristin, a 17 joj je godina tek! Ovo joj je ovo prva predstava u profesionalnom pozorištu. 

Mirjana Matić, pre tri godine ušla je u Pozorišta na Terazijama kao članica hora, po obrazovanju je operska pevačica,  a sada je u prilici da tumači tako značajnu ulogu kao što je uloga Kristin.

Scenografiju je kreirao Aleksandar Denić, posle uspešne sezone u Nemačkoj, u najboljim predstavama:

“Iskoristio je sve tehničke potencijale Pozorišta na Terazijama, hidrauliku, mehaniku. Nije slepo pratio epohu, pristupio je eklektički.”

Kostime je kreirala Tatjana Radišić , njih  više od dvesta, inspirisano epohom, ali stilizovano.

O radu na komadu, Željko Jovanović, pomoćnik direktora za umetnička pitanja Pozorišta na Terazijama kaže:

"Veliki i važan segment istorije modernog mjuzikla pripada Endrju Lojd Veber produkciji, tačnije njegovim poznatim delima, od kojih je Fantom iz Opere možda najveći. Snaga poetike ovog autora koji je obeležio istoriju mjuzikla uopšte, sastoji se u objedinjavanju i dovođenju u istu ravan, i život i umetnost, njihovo preklapanje i mešanje do neverovatnih visina. Oba eklektika mjuzikla i opere, lirskog i dramskog nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Magija mjuzikla Fantom iz Opere, njegova „tajna šifra”, krije se, pored ostalog, u igri na velikim, možda najvećim visinama na koje su podignuti junaci ovog komada. Ljudski glas nema gde da ode dalje, niti kuda da dosegne više.

Lavinu neverovatnih, i na kraju tragičnih događaja u jednom pozorištu, događaja sa obe strane rampe, to preplitanje dveju realnosti, pokreće ljubav glavnog junaka ove začudne priče, tajanstvenog Fantoma, prema talentu mlade operske prevačice i njenom anđeoskom glasu. 

U ovom mjuziklu reč je i o žrtvovanju, davanju, predanosti, zavisti, veri, nadanju, borbi sa prosečnošću… sve to je, na kraju krajeva, i dušom i srcem posvećeno umetnosti. 

Glavni junak mjuzikla Fantom iz Opere jeste  zapravo – muzika. Dobijanjem prava izvođenja ovog mjuzikla, i to prvi put u našem delu Evrope, prvi put na srpskom jeziku, Pozorište na Terazijama potvrđuje da je dostiglo visok, gotovo najviši umetnički i produkcioni nivo u izvođenju svojih mjuzikla, koji ni malo ne zaostaju za kolevkama ovog zahtevnog pozorišnog i umetničkog žanra, Brodveja u Njujorku i Vest Enda u Londonu. Ali naš Fantom nije samo puka kopija orginala.

Najzad, treba naglasititi da realizacijom jednog od najzahtevnijih naslova ove vrste pozorišta uopšte, kakav je Fantom iz Opere, Pozorište na Terazijama pokazuje i dokazuje da osim vrhunskog autorskog tima, poseduje superiorne i svom poslu do maksimuma posvećene učesnike i izvođače. Fantom iz Opere, jednostavno rečeno, jeste u ovom trenutku zbir svih raspoloživih kreativnih snaga Pozorišta na Terazijama, ogroman napor, ali i beskrajna radost i zadovoljstvo za sve nas koji u ovom posvećenom stvaralačkom činu učestvujemo."

Na muziku Endru Lojd Vebera, u prevodu i prepevu Slobodana Obradovića, a u režiji Juga Radivojevića, igraće glumci: Marta Hadžimanov i Mirjana Matić (Kristin),  Slobodan Stefanović i Nikola Bulatović (Fantom), Ivan Marković i Slaven Došlo (Raul),  Milan Antonić (Gospodin Firman), Dušan Šida (Gospodin Andre), Snežana Savičić Sekulić i Mirjana Stojanović (Karlota), Milena Vasić i Ivana Popović (Madam Žiri), Ljubomir Popović (Pjanđi), Dušan Kaličanin (Gospodin Rejer), Iva Stefanović (Meg), Božidar Bole Stošić (Gospodin Lefevr), Dragan Vujić Vujke (Žozef Buke), Ljubiša Dinčić (Aukcionar) i Marko Pantelić (Don Atilo/ Pasarino).

Koreografiju za ovaj mjuzikl je pripremio Konstantin Kostjukov, scenografiju Aleksandar Denić, dok je za kostimografiju zadužena Tatjana Radišić. Orkestrom će dirigovati Vesna Šouc.

OSVRT UREDNIKA KULTURNIKA NA OVU PREDSTAVU 

Zaplet je romantičarsko-patetičan. Kako god, lepa i nadarena Kristina Dae odrasla je uz očevo obećanje dato na samrti da će je kroz život voditi i štititi čudesni anđeo muzike. A kako u životu nije sve mled i mleko, u nju će se beznadežno zaljubljeni Fantom, osoba koja neovlašćeno boravi u podzemnim prostorima pariske opere i od koje svi pomalo zaziru. Opsednut ljubomorom, ona postaje njegova smrtonosna opsesija.

A ko je taj Fantom? Niko nikada ga nije video, ali ga čuju oni kojima je to suđeno. On je usamljena senka koja tumara hodnicima Opere, neobično priviđenje i zlokoban glas... Radnik u pozorištu pronađen je obešen, veliki kristalni luster otkačio se pred punim gledalištem. Svi veruju da je reč o Fantomu iz lože broj pet, koja se samo za njega čuva. Ipak, da li su to zaista njegova dela? Po sali i sceni vršljaju unezvereni žandari. 

I kao što rekoh, možda bi ovo delo bilo suviše patetično i odveć preslatko da do vaših ušiju neočekivano ne dopre nebeska harmonija, božanski glas koji se pamti.

U alternaciji koju sam ja gledao čarobni glas pripada Marti, ćerci Vasila i Nataše Hadžimanov, unuci Senke Velentalić, Zafira Hadžimanova i Brankice Vasić Vasilise. Karijeru je počela s pet godina. Za ulogu Kristine odabrana je između šezdeset kandidatkinja. A Fantom je očekivano Sloba Stefanović koji je za ovu priliku postao bariton i bori se uporno za naklonost Kristine sa Raulom (Slaven Došlo). 

 

Došlo me je oduševio još u predstavi „Život stoji, život ide dalje“ u Bitef teatru, kada je bez zastajkivanja naizust izbiflovao Rezoluciju 1244. Za ovu ulogu osvojio je Sterijinu nagradu za najboljeg mladog glumca. Sledila je zapažena uloga u filmu "Vlažnost". U filmu "Pored mene" imao je gej scenu. Ovde i u „Grku Zorbi“se ispostavlja da ime i da igra i peva. Čovek multipraktik!

A scena iskorišćena s gvozdenom konstrukcijom koja nas odmah asocira na Ajfelov toranj. 

Nije ni čudo što se po okončanju predstave salom razlegao dug i iskren aplauz. Sasvim zasplužen!

FANTOM IZ OPERE mjuzikl

premijera: 7. oktobar (I podela) u 19.30 časova i 10. (II podela)

Podela I : Slobodan Stefanović, Marta
Hadžimanov, Slaven Došlo, Snežana Savičić Sekulić, Milena Vasić.

Podela II : Nikola Bulatović, Mirjana Matić, Ivan Marković, Mirjana Stojanović i Ivana Popović.

Muzika: Andrew Lloyd Webber

Stihovi: Charles Hart

Dodatni stihovi: Richard Stilgoe

Tekst: Richard Stilgoe & Andrew Lloyd Webber

Po romanu: „Le Fantome de l’Opera“ Gaston Leroux

Originalna režija: Harold Prince
Orkestracije: David Cullen & Andrew Lloyd Webber

Originalna produkcija: Cameron Mackintosh Ltd.

i The Really Useful Group Ltd.

Aranžman u saradnji sa The Really Useful Group Ltd.

Prevod i prepev: Slobodan Obradović

Reditelj: Jug Radivojević

Dirigent: Vesna Šouc

Koreograf: Konstantin Kostjukov

Scenograf: Aleksandar Denić

Kostimograf: Tatjana Radišić

Lektor: Radovan Knežević

Pomoćnik reditelja: Jug Đorđević

Uloge:

Kristin  Marta Hadžimanov / Mirjana Matić

Fantom  Slobodan Stefanović / Nikola Bulatović

Raul  Slaven Došlo / Ivan Marković

Gospodin Firman  Milan Antonić

Gospodin Andre  Dušan Šida

Karlota  Snežana Savičić Sekulić / Mirjana Stojanović

Madam Žiri  Milena Vasić / Ivana Popović

Pjanđi Ljubomir Popović

Gospodin Rejer Dušan Kaličanin

Meg Iva Stefanović

Gospodin Lefevr Božidar Bole Stošić

Žozef Buke  Filip Čala

Aukcionar 1  Dragan Vujić Vujke

Aukcionar 2  Oficir Ljubiša Dinčić

Don Atilio Marko Pantelić / Ljubiša Dinčić

Pasarino  Marko Pantelić

Vlasnik cirkusa  Vladan Matović

Mali Fantom  Sergej Bulatović

Mala Žiri  Katarina Tričković

BALET: Milica Pavlović, Jelena Vuković, Iva Pijetlović, Lidija Novaković, Ivana Dubovac, Mirela Božić, Milica Todorović, Dunja Stanković, Tara Tomašić, Sanja Kostić, Aleksandra Stanarević, Nebojša Gromilić, Nemanja Naumoski, Miloš Mitić, Sava Vidicki, Marko Ivan, Igor Grabovica

HOR: Biljana Peković, Milena Moravčević, Ivana Klarić, Miljana Radinović, Nevena Đoković, Marija Čuposka, Marko Bogdanić, Filip Čala, Nenad Poledica, Stefan Živanović, Ivan Debeljak, Mirko Milovanović, Vladimir Bulatović

           

Učestvuje i orkestar Pozorišta na Terazijama.

Tehnička produkcija: Pozorište na Terazijama

Raspored: 

5.10. Podela II (19:30, generalna uz karte)
6.10. Podela I (19:30, pretpremijera)
7.10. Podela I (19:30, premijera)

Prodaja ulaznica za sva izvođenja "Fantoma iz Opere" je već počela, a cena je 2300 dinara za parter i 1700 za balkon.