Представљање књиге Радмиле Гикић Петровић ВИЈЕТНАМ И ДЕВЕТ ЗМАЈЕВА

 

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА
Галерија Артгет, Трг републике 5/I

Уторак,  26. септембар у 19:00

  Представљање књиге Радмиле Гикић Петровић
ВИЈЕТНАМ И ДЕВЕТ ЗМАЈЕВА
 

Радмила Гикић Петровић објавила је три књиге путописа из азијских земаља: Индије, Кореје и Вијетнама. Дужи периоди боравка и живљења на подручју Средњег и Далеког Истока омогућили су ауторки специфичне увиде и доживљаје, сасвим по страни од класичних туристичких „авантура“. Текст Радмиле Гикић Петровић свакако може бити драгоцени итинерер при путовању у ову, за српског читаоца, егзотичну земљу. Али оно што је, чини се, централна тема и где лежи фокус ауторкиног интересовања, то је комуникација и размена доживљеног са сапутницима и домаћинима.    

„У Вијетнаму и девет змајева", пак, није проблематизована незаинтересованост саговорника и јунакињина усамљеност у одушевљењу Корејом, као у путопису о Кореји, већ неразумевање и различитост погледа на свет у односу на саговорнике са којима се збори о Вијетнаму...

...Од ратова, јунакиња иронично констатује, остао је „лепршави туризам“, играње и сликање са пушкама и инфантилно завлачење у рупе у којима су се Вијетнамци крили за време страдања. Остало је сећање на економски рат, време када нису могли да једу сопствени, већ калифорнијски пиринач; на време када није смело да се говори на вијетнамском и када је вијетнамски језик почео да се исписује латиницом, уместо пиктографским писмом.

То, међутим, није спречило народ да пије своје лековито „ruou ran“, змијско вино, да једе псе, змије и жабе, да за Нову Годину дели кајсије и верује да Бог путује на леђима шарана. Такође, да слави „Фестивал бивших љубави“, да приређује позоришта на води, самоспаљује се у име части и племенитих идеала и, што је најважније, да памти, прича и верује у своје „митове“, тј. у спасење. Један од њих је прича о „упецаном мачу“, који је подигао народ на борбу против освајача и ослободио земљу. Мач се потом „винуо у Небо, претворио се у змаја од зеленог жада, кружио изнад народа који је прослављао…“ Можда је ова прича „бајка“, али она Вијетнамце чини Вијетнамцима, а не колонијом Француза или Американаца, она их разликује од Јапанаца, Кинеза и Корејанаца. Можда је потребно послушати „бајке“, оне „бајке“ које су синоним за легенде, а не за лажи; можда су оне наша „атмађана“ (индијски: самоспознаја)…  Јелена Марићевић (Часопис Култ)

Радмила Гикић Петровић је прозаисткиња, књижевна историчарка и уредница. У свом књижевно-историјском и књижевно-теоријском раду бавила се ауторикама и ауторима попут: Милице Стојадиновић Српкиње, Анке Обреновић, Милице Мићић Димовске, Светозара Петровића, Стевана Пешића... Објављује интервјуе са писцима и културним делатницима. Избор из дела – књиге прповедака: Отворите Јеленине прозоре (1978), У потрази за главним јунаком (2003) и Стара прича (2013); књиге путпописа: Здраво Индијо (2008), Кореја post scriptum (2014) и Вијетнам и девет змајева (2016). Добитница је бројних награда за научни допринос и очување културног наслеђа, као и за путописну прозу.