49. Bemus

Na ovogodišnjem, 49-tom po redu Bemusu  održaće se osam koncerata i to u: Kolarčevoj zadužbini, Svečanoj sali Skupštine grada i Etnografskom muzeju. 

Festival otvara nastup čuvenog horskog ansambla Glinka (s 43 umesto 66 članova!), a završnicu će obeležiti Simfonijski orkestar RTS-a pod dirigentskom palicom Bojana Suđića. 

 

Tom prilikom nastupiće Jurij Revič, solista na violini. Ovaj talentovani mladić je sa samo 26 godina ostvario zavidnu karijeru i osvojio brojne nagrade - između ostalog, prestižnu nemačku nagradu Eho klasik za otkriće godine 2016. Kuriozitet je da će svirati na violini Stradivarijus iz 1709. koju mu je ustupila Fondacija porodice Goh. Na koncertu će takođe premijerno biti izvedena kompozicija "Matematički san", koju je Bemus poručio od mladog autora Damjana Jovičina. Porudžbinu je, kao i prethodne godine, podržao SOKOJ.

 

Pored hora Glinka, još jedan ruski umetnik će uveličati Bemus - Aleksandar Sinčuk, pijanista poznat po nadahnutom izvođenju Rahmanjinova, za šta je nagrađen I nagradom na konkursu Rahmanjinov.

 

Kolarčeva zadužbina i Skupština grada ugostiće istaknute soliste, manje ansamble, ali i Gudače Svetog Đorđa, orkestar koji slavi veliki jubilej - 25 godina rada. Njih ovom prilikom predvodi violinista Jožef Žiga, koncert-majstor Državnog orkestra Braunšvajga. Svojevremeno jedan od najtalentovanijih mladih muzičara Jugoslavije, Žiga je svoje prve umetničke uspehe zabeležio baš na Bemusu 1989. godine.

Poznati beogradski violista Dejan Mlađenović spremio je pravu muzičku poslasticu za publiku Bemusa: koncertno će izvesti kompozicije za solo violinu Johana Sebastijana Baha, ali za ovu priliku na  violi, što je veoma redak podvig i u međunarodnim okvirima.

 

„Situacija nije bajkovita. Morali smo da se izvinimo nekim našim uglednim umetnicima iz inostranstva, a vrhunski svetski nivo BEMUS-a sačuvali su, u fotofinišu, gosti iz Rusije - hor Glinka, pijanista Aleksandar Sinčuk i violinista Jurij Revič“, istakao je Svetislav Božić, umetnički direktor festivala, na konferenciji za novinare i požalio se da su "izdvojena znatna sredstva, ipak, bila nedovoljna za više od pola planiranog programa ovogodišnjeg BEMUSA", koji će se održati od 11. do 20. oktobra.

 „Festival ima brojne poštovaoce, a manjak sredstava“. On je izrazio bojazan i da li će biti obezđene finansije za jubilarni 50. BEMUS, na kome je već izrazio želju da gostuje dirigent svetske klase Valeri Gergijev sa svojim planetarno čuvenim Marijinskim teatrom. 

„SledećI, 50-tii festival ucennjuje svojiim značajem“, konstatovao je.

Za ovogodišnji, 49. Bemus Grad Beograd je izdvojio 12 miliona, Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Srbije milion i 900 hiljada (smanjeno u odnosu na prethodnu godinu!), a SOKOJ 85 hiljada dinara. Možda, budućnost ovog festivala treba graditi i u sponzorstvu s društveno odgovornim kompanijama.  Predstavnici grada, su za sledeći, jubilarni Bemus obećali svakoko veći budžet. 

49. Bemus će proteći i u znaku još jednog značajnog jubileja. Fakultet muzičke umetnosti obeležiće 80 godina postojanja s dva koncerta. Tradicionalni koncert izvorne narodne muzike priređuju u saradnji sa Katedrom za etnomuzikologiju u prigodnom prostoru Etnografskog muzeja. Mladi izvođači će se takođe predstaviti publici i to najuspešniji studenti FMU u okviru celovečernjeg nastupa u Svečanoj sali Skupštine grada.  I ovde situacija nije ružičasta, za dvadeset klavira treba 200 hiljada evra, muzičari  i instrumenti čekaju neka „bolja vremena“.

Slavni španski sopran Nurija Rial uz pratnju Edina Karamazova na gitari izvodiće dela španskih autora - iz pera Enrikea Granadosa, Manuela de Falje i Isaka Albeniza.Ovaj koncert održava se uz pomoć programa PICE španske državne agencije Acción Cultural Española, koja aktivno radi na širenju španske kulture.

Karte su u prodaji od danas na blagajni Kolarčeve zadužbine. Cene karata su od 600 do 1500 din.

Programi za koje je ulaz besplatan održaće se u Skupštini grada i Etnografskom muzeju.

Историја Државног академског хора Глинка протеже се 500 година уназад. Основао их је 1479. Цар Иван III као Царско певачко свештенство, и до почетка 18. века су деловали у Москви. Током ере Петра Великог певачи су увек били близу цара који им се и сам придруживао у певању. Године 1703. хор је преименован у Дворски хор и учествовао је у свечаностима одржаним поводом оснивања Санкт Петербурга. Како је престоница Руског царства пресељена на обале реке Неве, сва будућа историја хора везана је за Северну Венецију, како често називају овај град.

Неки од изузетних музичара радили су на подизању квалитета ансамбла. Листа се отвара са познатим венецијанским мајстором Балдасаре Галупијем, следили су, између осталих, Ђовани Паизијело, а затим чувени руски уметници - Дмитриј Бортњански, Михаил Иванович Глинка, Милиј Балакирјев, Николај Римски-Корсаков итд. Сваки од њих дао је свој допринос да хор постане један од најбољих у Европи.

Ренесансу је хор у савремено доба доживео захваљујући Владиславу Чернушенку који је на чело хора дошао 1974. Овај велики диригент, награђен звањем Народног уметника Русије, рођен је 1936. године, а почетно музичко образовање добио је у Школском хору Капеле. Изузетни хорски диригент Паладиј Богданов био је међу његовим учитељима, а чувени диригенти као што су Иља Мусин, Јевегениј Мравински и Николај Рабинович били су његови професори на Лењинградском конзерваторијуму.

Интересовања Чернушенка обухватају ремек дела руске и европске класичне музике, као и дела совјетских и савремених руских композитора. Чернушенко често одабира заборављена или мање позната дела руске музичке баштине, подиже их из заборава, обогаћујући тако репертоар са многобројним дивним остварењима музичке уметности у разним приликама током величанствене, више од пет стотина година дуге историје овог хора.

Posle uspešnog nastupa na zatvaranju BEMUS-a pre tri godine, sa Simfonijskim orkestrom RTS-a pred rasprodatom dvoranom Kolarčeve zadužbine, ruski pijanista Aleksandar Sinčuk održaće resital na istom mestu, 16. oktobra u 20 časova,  u okviru 49. Beogradskih muzičkih svečanosti.

„Bilo mi je veliko zadovoljstvo da nastupim na Bemusu, publika je bila vrlo topla i potpuno usredsređena na muziku, osetio sam duboku povezanost sa njom. Radujem se predstojećem koncertu u Beogradu i nadam se sličnom iskustvu“, priseća se Sinčuk svog prethodnog gostovanja i dodaje: „Nastup sa orkestrom predstavlja saradnju sa ostalim muzičarima na sceni, a kada sviraš  resital, slušaš samo sebe i imaš više slobode da izraziš trenutne misli i emocije. Sa druge strane, orkestar daje 'boju' koju nikada ne možeš da ostvariš kada sviraš sam.“

U proteklih nekoliko godina, mladi ruski pijanista, osvajač prve nagrade na konkursu Rahmanjinov, bio je vrlo aktivan na profesionalnom planu – nastupio je i držao majstorske kurseve na konzervatorijumu u San Huanu (Portoriko), svirao je na festivalima u Slovačkoj, Kini, Makedoniji (na festivalu Ohridsko leto) i mnogim drugim.

Pred nastup u Beogradu otkrio nam je da za njega svaki koncert predstavlja novo iskustvo: zemlje, gradovi, koncertni prostori, publika - sve to doprinosi potpuno drugačijem doživljaju. O programu koji će izvesti pred beogradskom publikom, rekao je:

 „Obično koncipiram resital tako da slušaoci mogu da čuju dela različitih stilova i epoha. Ovom prilikom sviraću remek-dela evropskih genija Mocarta i Betovena, a naravno, kao pijanista koji predstavlja rusku klavirsku školu, uvrstio sam u program i kompozicije dva ruska giganta- Čajkovskog i Rahmanjinova.“

Iako ima tek 26 godina, Jurij Revič koncertira širom sveta od najranije mladosti- u Karnegi Holu je debitovao 2009, u milanskoj Skali 2013, a zatim su usledili nastupi i u drugim čuvenim  dvoranama kao što su Berlinska filharmonija i Koncerthaus (Berlin), Muzikferajn i Koncerthaus u Beču, ciriški Tonhale, Gevandhaus u Lajpcigu, Sala Čajkovski u Moskvi...

Revič je rođen u porodici muzičara, počeo je da svira violinu u petoj godini, a u sedmoj je upisao Centralnu muzičku školu pri Moskvskom konzervatorijumu. Kasnije je studije nastavio kod Pavela Vernjikova u Beču, gde i danas živi.

Šta očekujete od narednog gostovanja na BEMUS-u?

„Nije prvi put da dolazim u Srbiju, zahvalan sam na svim prilikama za nastupe koje mi se pružaju. Drago mi je što se vraćam u Beograd, radujem se sledećem koncertu i još jednom susretu sa vašom publikom. Grad mi se veoma dopada, ima bogat muzički život i visok kvalitet muzičkog školovanja.“

Sa kojim izazovima se susreće solista u Paganinijevom Koncertu za violinu i orkestar br. 2 koji ćete svirati u Beogradu?

„Koncert predstavlja veliki izazov za izvođača, tehnički je vrlo zahtevan. Najpoznatiji je po svom poslednjem stavu “La Campanela“, svetski poznata melodija koja je aranžirana veliki broj puta za različite instrumente i ansamble, korišćena u filmovima, kao melodija za zvono na mobilnim telefonima itd. Veliko je iskušenje za muzičara kada treba da svira tako poznatu kompoziciju koja je izvedena mnogo puta. Izazov je uneti nešto novo, pokazati svoju individualnost i muzikalnost, a u isto vreme ostati skoncentrisan na tehničke aspekte izvođenja. Drugi stav koncerta je zaista lep, lirski, u njemu violina, na neki način, imitira ekspresivnost ljudskog glasa.“

U kojoj vrsti muziciranja najviše uživate- solističkoj, kamernoj, nastupima sa orkestrom?

„U Nemačkoj najviše nastupam sa orkestrom i na resitalima, najčešće kao član dua, to je moja strast. Volim da komponujem, kao i da izvodim novu muziku, uživam da radim sa kompozitorima na njihovim novim delima.“

Са само 25 година, виолиниста Јури Ревич је већ многострани уметник изузетне зрелости. Добитник је ЕХО класик награде 2016. године за Откриће године, International Classical Music Awards га је прогласио за најбољег младог уметника 2015. године, а исту титулу доделио му је Бетовенов центар из Беча. 

Јуриј Ревич је дебитовао у Карнеги Холу 2009. и у миланској Скали 2013, а његови следећи наступи обухватали су концерте у дворанама као што су: Берлинска филхармонија и Концертхаус (Берлин), Музикферајн и Концертхаус у Бечу, циришки Тонхале, Гевандхаус у Лајпцигу и Сала Чајковски у Москви између осталих, док су његови снимци обајвљени за куће Sony Classical и Odradek, као и ARS records за који је награђен ЕХО класик наградом. 

Као уметник широких интересовања, Ревич је искрени интерпретатор барокних дела, те у том смислу наступа са чембалисткињом Олгом Филиповом, а као камерни музичар сарађује са истакнутим уметницима као што је Данил Трифонов. Током студија на Бечком конзерваторијуму Ревич је основао квартет Quatuor du Soleil чија извођења обухватају музику од времена барока до савремених дела. Своју креативност преточио је и у филмски медиј. Стдуирао је режију и глуму, а продуциорао је и сосптвени кратки филм. 

Од 2015. године покренуо је у Бечу нови међународни концертни циклус „Вечери петком са Јуријем Ревичом“ који је укључио уметнике као што су Паул Бадура Шкода, Алексеј Игудесман и многе друге. Такође је створио сопствени циклус концерата у сарадњи са музејем Белведере у Бечу.

Јуриј Ревич је рођен у породици музичара, а почео је да свира виолину у 5 години. У седмој години је уписао Централну музичку школу при Москвском конзерваторијуму у класи Галине Турчанинове. Између 2005-2009. студирао је код Виктора Пикаизена, а студије је наставио 2009. на Бечком конзерваторијуму код Павела Верњикова.

Јури Ревич свира на виолини Страдиваријус из 1709. коју му је уступила Фондација породице Гох.

Kamerni orkestar Gudači sv. Đorđa osnovan je 1992. godine, na inicijativu grupe bivših učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije i profesora Petra Ivanovića. Od osnivanja do danas, više generacija najeminentnijih umetnika činile su ovaj jedinstveni beogradski kamerni ansambl. Prva nagrada na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu 1996. godine, ostvarena pod umetničkim rukovodstvom profesora Petra Ivanovića, doprinela je da ovaj ansambl postane jedan od najznačajnijih orkestara u zemlji. Iste godine, Gudači sv. Đorđa su pozvani da održe koncert u Londonu povodom 50-ogodišnjice UNICEF-a.

Na poziv i preporuku profesora Ivanovića, od 2006. do 2011. godine uloga muzičkog direktora orkestra bila je poverena violinisti svetske reputacije Gordanu Nikoliću. Muzički maraton pod nazivom Music challenge, na kojem su sa Gordanom Nikolićem izvedeni svi Mocartovi koncerti za violinu i Simfonija br. 29 u A-duru, nagrađen je Nagradom Grada Beograda za najuspešniji koncert u 2006. godini.

Koncert Gudača sa violinistom Romanom Simovićem, koji je održan u Kolarčevoj zadužbini 15. novembra 2011. godine, proglašen je za Koncert godine od strane časopisa Muzika Klasika.     

Koncerte Gudača sv. Đorđa pratile su nepodeljene simpatije publike i visoke ocene stručne javnosti u zemlji i inostranstvu. Pored objavljenih kritika, trajni zvučni zapisi za radio i televiziju, kao i 18 kompakt diskova verodostojno dokumentuju umetničke rezultate orkestra.

Gudači za sobom imaju preko 1600 koncertnih nastupa u zemlji i inostranstvu. Njihov repertoar obuhvata dela iz različitih stilskih epoha  od baroka do savremene muzike. Redovno izvode i kompozicije srpskih autora, među kojima su brojne i one koje su posvećene ovom ansamblu, kao i dela kamerne muzike u aranžmanima za gudački orkestar. Njihov muzički profil, posvećenost i entuzijazam stvorili su srdačne veze sa solistima, dirigentima i kompozitorima.

U okviru orkestra postoji i radi više kamernih sastava koji su ostvarili veliki broj koncerata, nastupajući i na eminentnim domaćim festivalima ( Međunarodna tribina kompozitora, BELEF, KOMA, itd.).

Od značajnijih turneja i gostovanja ističu se ona u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj, Ukrajini, Rusiji, Mađarskoj, Makedoniji, Sloveniji, Italiji,Austriji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Gudači redovno nastupaju na renomiranim festivalima: BEMUS, NOMUS, BELEF, NIMUS, Ohridsko leto,Interfest Bitolj,  Mokranjčevi dani, Budva grad teatar, Sarajevski festival, Međunarodna tribina kompozitora i drugi.

U ovoj sezoni, ansambl obeležava  svoj prvi veliki jubilej, 25 godina od osnivanja orkestra (1992-2017)

Образовање Нурије Риал је започело у Каталонији где је са успехом студирала клавир. Студије певања са истим успехом је наставила на Музичкој академији у Базелу код Курта Видмера. Током овог периода била је награђена стипендијама две фондације. Као солиста наступала је са водећим ансамблима и оркестрима Европе, укључујући Камерни оркестар из Базела, Il Giardino Armonico, Concerto Köln, Барокни оркестар Севиље, Мађарски симфонијски оркестар, Циришки камерни оркестар и Les Musiciens du Louvre са диригентима као што су Рене Јакобс, Ђовани Антонини, Пол Гудвин, Лоренс Камингс, Пјер Као или Хауард Грифитс, између осталих. Поред концерата на водећим фестивалима широме Европе, наступи су је водили и до Боливије, Мексика, Кубе и Израела. Њен рад на пољу опере остварен је у је у неким од водећих европских оперских кућа: Ла Моне у Бриселу, Државна опера у Берлину, Театар Шанзелизе у Паризу недавно у Театру Карло Феличе у Ђенови у улози Памине (Моцарт Чаробна фрула). Њена распрострањена биографија садржи снимке за куће Harmonia Mundi France, Deutsche Harmonia Mundi-SonyBMG, Virgin, OEHMS Classics, Mirare, Alpha, ORF Austrian Radio и Glossa Music.

Године 2009. Риал је освојила престижну ECHO Klassik награду за најбољег младог уметника године. Године 2012. освојила је исту награду у категорији Најбољи снимак опере за арије Георга Филипа Телемана у пратњи Камерног оркестра из Базела. 

Един Карамазов је рођен 1965. у Зеници. Под менторством Серђуа Челибидакеа почео је да гради каријеру класичног гитаристе пре него што је прешао на барокну лауту коју је студирао код Хопкинсона Смита на Scholi Cantorum Basiliensis у Швајцарској. 

Карамазов је као лаутиста дебитовао 1998, заменивши у последњем тренутку легендарног Џулијана Брима. Од тада се доказао као најузбудљивији и најхаризматичнији лаутиста данашњице. Његова узбудљива виртуозна извођења на лаути и гитари, са репертоаром који се протеже од музике XVI века до данашњице, освојила су егзалтиране критике и дотад незабележене похвале у Европи и Америци. Као солиста наступао је и снимао са водећим међународним ансамблима за рану музику и уметницима као што су Hilliard ansambl, Hespèrion XX, Андреас Шол као и Стинг. Вешт интерпретатор и техничар на бројним раним и савременим жичаним инструментима, изузетни реситалиста Един Карамазов је наступио у бројним дворанама укључујући амстердамски Консертхебау, лондонски Вигмор Хол, берлинску Филхармонију и бечки Концертхаус, између осталих. Поред издања за кућу Decca A Musicall Banquet и Wayfaring Stranger – сниманих са Андреасом Шолом, ту је и веома успешан албум Songs from the Labyrinth са Стингом, који је издао Deutsche Grammophon. Овај снимак не само да је допринео да га упозна и публика ван граница ране музике, већ је и иницирао нову ренесансу лауте у XXI веку. Његов последњи снимак за кућу Decca издат је уз врло добре критике: The Lute is a Song садржи солистичка дела Баха, Брауера, Замбонија и Домениконија, као и арије Хендла са Андреасом Шолом, Персла са Рене Флеминг, традиционалну македонску песму са певачицом Калиопи и композицију Стинга који се појављује и као певач.

Един Карамазов свира неколико трзачких инструмената различитих култура и епоха и остаје посвећен истраживању употребе лауте модерној музици и савременом импровизационом контексту. Поред солистичке каријере ужива да прати певаче различитих стилова и култура.

Violista Dejan Mlađenović održao je tokom poslednjih deset godina više od 150 koncerata kao solista, nastupajući sa mnogim značajnim kamernim ansamblima, simfonijskim orkestrima i poznatim pijanistima u prestižnim koncertnim dvoranama (npr., Salle Gaveau u Parizu, Wigmore Hall u Londonu, Holywell Music Room i Jacqueline du Pré Music Building u Oksfordu, Sala Čajkovski u Moskvi, Sala Megaron u Atini itd.) u Srbiji, Francuskoj, Španiji, Norveškoj, Grčkoj, Italiji, Makedoniji, Rumuniji, Nemačkoj, Rusiji, Švajcarskoj, Austriji, Danskoj, Velikoj Britaniji i SAD (Vašington, John Braun University, Pitsburg, Arkanzas). Između ostalog, Dejan Mlađenović je u više navrata, sa poznatim dirigentima, izvodio neke od najznačajnijih koncerata za violu nastalih tokom 20. i 21. veka kao što su koncerti Alfreda Šnitkea, Gije Kančelija, Kšištofa Pendereckog, Viljema Voltona, Franka Martena, Ivane Stefanović, Ivana Jevtića, Vlastimira Trajkovića itd. Do sada je za njega komponovano i njemu posvećeno pet koncerata za violu, više sonata i manjih formi za violu solo i za violu i klavir. Kao solista, snimio je trajne audio zapise i sedam kompakt diskova za radio stanice i diskografske kuće u Francuskoj, Španiji, Grčkoj, Norveškoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i Srbiji.

Dejan Mlađenović je osnovne i poslediplomske studije viole završio na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu u klasi Petra Ivanovića. Kao stipendista francuske vlade, studije je nastavio na Visokom nacionalnom konzervatorijumu za muziku (CNSM) u Parizu gde je sa najvećim priznanjem završio magistarske studije viole u klasi Žerara Kosea, kao i magistarske studije kamerne muzike u klasi Žana Mujera. U tom periodu, usavršavao se i na majstorskim kursevima Jurija Bašmeta, kao i Žerara Kosea (u svojstvu stipendiste Academia Chigiana u Sijeni u dva navrata), Grigorija Žislina (u Grožnjanu), Džesija Livajna (u Parizu), Emanuela Vardija, kao i Rivke Golani u Velikoj Britaniji.

Pored aktivne karijere koncertnog soliste, Dejan Mlađenović je redovni profesor viole na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u čijoj klasi je diplomiralo, magistriralo i odbranilo svoje doktorske umetničke projekte više od četrdeset studenata. Dugi niz godina, Mlađenović je bio i profesor gudačkog kvarteta na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i umetnički rukovodilac kamernog ansambla Camerata Academica i član gudačkog trija Goldberg. Takođe, Mlađenović je održao veliki broj majstorskih kurseva viole i majstorskih kurseva kamerne muzike u Srbiji, zemljama bivše Jugoslavije, Nemačkoj, Norveškoj, SAD itd.

Nagrade koje je Dejan Mlađenović osvojio kao violista, čine jednu značajnu i impresivnu listu koja obuhvata, između ostalih, nagradu na Takmičenju jugoslovenskih umjetnika u Zagrebu (1987) na kojem je bio laureat, nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najbolje koncertno izvođenje godine (1994), specijalnu nagradu na Prvom međunarodnom takmičenju violista održanom na Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi, kojom prilikom mu je nagradu lično uručio Jurij Bašmet (1994), četiri nagrade za različita izvođenja na Međunarodnim tribinama kompozitora u Sremskim Karlovcima i Beogradu itd. Za izuzetna muzička dostignuća nominovan je od strane International Music Centre of America za nagradu August Klein Distinguished Artist Award.

Дамјан Јовичин је рођен у Београду 1995. године. Основну и средњу школу је завршио у Приједору, а тренутно је на мастер студијама одсека за композицију ФМУ у класи професора Зорана Ерића. На конкурсу за композицију: ,,Рудолф Бручи“ организованом у оквиру АУНС 2015. године, освојио је другу награду у категорији соло саксофон са композицијом Јутро у парку Мањеж. На такмичењу комплементарног клавира у Нишу 2015, освојио је прву награду за ауторско дело Свита за клавир. Прошле године, Дамјанова композиција Мистрал за виолу и клавир освојила је прву награду на Међународном пијанистичком такмичењу у Смедереву, а на такмичењу упоредног клавира у оквиру фестивала „Исидор Бајић“ Дамјан је освојио прву награду из композиције за дело Варијације за клавир. 

Сарађивао је са композиторима као што су Мајкл Дохерти (Michael Daugherty), Марк Еплбаум (Mark Applebaum), Александра Вребалов, Оснат Нетсер (Osnat Netzer), Вим Хендрикс (Wim Hendrickx), Рене Фовон-Си (Renée Favand-See), Николас ДеМезон (Nicholas DeMaison), Керолајн Малоуни (Caroline Mallonée), Алесио Сабела (Alessio Sabella), Волфганг Хајнигер (Wolfgang Heiniger), Џеф Бир (Jeff Beer), Иво Медек (Ivo Medek) и Димитрис Андрикопулос (Dimitris Andrikopoulos). Међу ансамбле који су изводили Дамјанову музику спадају: Hermes Ensemble, Хор РТС, Mivos Quartet, Манојловић квартет, Загребачки ансамбл флаута, Гудачки оркестар ФМУ, Београдски гитарски дуо и бројни солисти. Његове композиције до сада су извођене у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, САД, Финској, Белгији и Чешкој.

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ФАКУЛТЕТА МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ       

   

                                    

Факултет музичке уметности у Београду најстарија је и најпрестижнија музичка високошколска установа у земљи. Данас у Србији готово да не постоји музички извођач, диригент, композитор и стваралац, музички писац, теоретичар и научник, организатор музичког и културног живота, и уопште, музички и културни делатник, који бар један део свог образовања не дугује Факултету музичке уметности у Београду. Тако су алумни Факултета нека од највећих имена савремене светске музичке уметности: виолинисти Стефан Миленковић, Роман Симовић, Јован Колунџија и Сретен Крстић, пијанисти Александар Маџар, Наташа Вељковић, композитори Исидора Жебељан, Марко Никодијевић, Милица Параносић, да поменемо само неке. 

Прошло је осамдесет година од како је указом Министра просвете Краљевине Југославије 1937. године основана Државна музичка академија, данашњи Факултет музичке уметности, што је назив који носи од 1973. године. Данас се настава за око хиљаду најбољих студената, будућих професионалних извођача, композитора, научника и педагога из читаве Србије и региона, одвија се на нивоима основних, мастер, специјалистичких и докторских академских студија на тринаест катедри, од којих је најмлађа Катедра за џез и популарну музику основана пре пет година. Једина је високошколска музичка установа у земљи која има наставу свих симфонијских инструмената, као и свих модула наука о музици – музикологије, етномузикологије, музичке теорије и педагогије.

Квалитет и посебност студената и професора Факултета музичке уметности, међународно је препознат, тако да Факултет сада остварује успешну међународну сарадњу са музичким и високошколским установама широм света путем партнерстава у оквиру програма Ерасмус +, Темпус, Креативна Европа, као и кроз интензивне програме међународне академске размене студената и предавача са бројним европским универзитетима.

Ипак, своју осамдесету годишњицу Факултет музичке уметности проводи у истим (не)условима и неодговарајућој згради у којој је и започео свој јавни, образовни и уметнички живот.

Свој велики јубилеј Факултет музичке уметности у Београду ове године обележава низом концерата, изложби, научних скупова, промоцијама штампаних и аудио издања, покретањем новог сајта, објављивањем монографије, као и многим другим активностима које укључују некадашње и садашње професоре и студенте Факултета. Централни догађај прославе јубилеја биће гала концерт у београдском Сава Центру 21. новембра, на дан почетка рада Факултета.