Странице

петак, 7. јул 2017.

IV NOVA TVRĐAVA TEATAR - Jami distrikt u Vili Stanković



Samo što se okončao Šekspir fest, a Vila Stanković je ugostila Novi tvrđava teatar pod selektorskom palicom Vide Ognjenović. Za potrebe jedne od predstava, u julskoj noći sa blagim povetarcem i komarcima koji su zapalili na more, Čortanovci su postali selo Jamena.



 
Jamena nije obično selo u zapadnom Sremu u opštini Šid. To je selo koje na svakom sledećem popisu ima manje stanovnika nego na prethodni. Selo je bilo spaljeno 1943. godine kada je stradao i veliki broj njegovih žitelja. To je selo koje je podosta postradalo u poplavama 2014. godine. No, ono što ga čini izuzetnim je njegov položaj. Poput srpskog rukavca penetrira u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Nalazi se na tromeđi. tri države, tri naroda, koji su nekad živeli u jednoj državi, pa se pobili i razgraničili. Preko seoskih njiva dolazi se do betonskih ploča koje upozoravaju da se radi o međudržavnoj granici. Za one koji i ovo izignorišu tu je tabla sa upozorenjem da se radi o Republici Hrvatskoj i državnoj granici. Za one najbahatije, tu je i osmatračnica. Skelom je selo povezano sa susednim, Crnjelovom, koji se nalazi u BiH.


Sva ova muka nije odvratila Milenu Bogavac da se ne našali na račun stanovnika ovog pograničnog sela. Po najnovijim naučnim istraživanjims izvršenim najsavremenijom tehnikom otkriveni su ostaci drevne Jamene ispod sadašnje. Da stvar bude nezgodnije ovo naselje je najstarije u ljudskoj istoriji i postoje opravdane sumnje da se tamo krije kostur prvog čoveka.


Složni kakvi su već, Srbi, Hrvati i Bošnjaci svojataju tlo ali i tog davno preminulog čoveka svrstavajući ga automatski u svoj nacionalni korpus. Svaka od država, kreće u potragu za kosturom svog pretka, šaljući policiju.


Koja se tamo susreće i sukob je neminovan. Od policijskog megdana, koji se širi na medijski, naučni i politički netrpeljivost kulminira. Nemogućnost mirnog dogovora između ovih država, dovodi do nacionalnog zanosta, koji smenjuju ratna dejstava, žrtve i razaranja, a onda na scenu stupa uvek neutralni sudija, međunarodna zajednica.


Kada oštrica satire nije u funkcije podilaženja najnižim porivima i falinkama nekog naroda. Kada nije u funkciji glorifikacije mizernosti, površnosti i bahatosti. Kada se ne dodvorava i umiljava već izaziva...


Kada gađa u pleksus i hipofizu, štemuje okoštale predrasude i mitove, surovo i sa strašču, a ne odoleva ni da se osvrne ni na ulogu i svrhu tetara. Kada vrši introspektivnu operaciju bez anestezije a radi rastrežnjenja i oporavka.


Sjajna i požrtvovana gluma briljantnog ženskog glumačkog trija u sastavu: Isidor Simijonović (Srbije), Jelena Graovac (Hrvatske) i Nine Nešković (BiH). S koliko energije, posvećenosti ali i ležernosti i spontanosti govori i podatak da kada u jednom trenutku Jelena Graovac izgovori "tačka", brzopotezno i šarmantno se ispravi i doda "odnosno točka!"

 

Nakon svega, neko drugi,. ponudiće rešenje. Na takmičenju koji po gluposti višestruko prevazilazi Pesmu Evrovizije. Ako ne shvatite da ste slični i da morate jedni sa drugima mesto vam je u cirkusu, u Jami parku, gde odeveni u kostime primata i sporazumevajući se kricima životinja, tri bratska naroda žive složni i srećni u osamnaestočasovnom radnom danu i s bednim platama a pod mudrom i pravičnom upravom multinacionalne kompanije.

Na isti način oslikavaju se i sociološke reperkusije nacionalnih pozorišta, koji su batalili stare, dobre tekstove i okrenuli se tamo nekom postdramskom izrazu. Srpska i bošnjačka scena se proziva za tradicionalizam i dogmatizam, ukalupljenost, a hrvatska za odnos prema jednom reditelju čiju će sliku Jelena izvadite iz tube sa motivima šahovnice.

 

Da li smo posle svega ispali majmuni?

Šta smo dobili, a šta izgubili?


Kako objasniti tu patološku napaljenost?


Odakle potreba da se neprekidno kačimo?


Kako budalama obasniti da greše? 

Kako večitim istorijskim ponavljačima ukazati da su sami tvorci svoje propasti? 

 

Muziku izvodi grupa "Vrooom": Džamal al Kisvani i Marko Grubić.
Narator je Nemanja Dragaš.

Pozorišni reditelj Kokan Mladenović rođen je u Nišu 1970. godine. Značajan deo detinjstva i rane mladosti proveo je u porodičnoj kući u Donjoj Vrežini. Srednju glumačku školu završio je u Nišu, a 1989. godine upisuje režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ratne devedesete (1991-95) proveo je kao umetnički direktor DADOV-a. Bio je i kontraverzni upravnik Ateljea 212. Prvu sezonu upravnikovanje započeo je sloganom „Revolucija“. Sezonu 2012, nakon jubilarnog stotog. izvođenja predstave "Kosa" obeležio je koktelom u foajeu pozorišta. Buka tom prilikom ometala je izvođenje predstave "Čekaonica". Za vreme njegovog mandata izbila je glumačka pobuna (Aleksandra Janković, Anica Dobra, Anita Mančić, Bojan Žirović, Branimir Brstina, Branislav Zeremski, Branka Šelić, Dara Džokić, Dragana Đukić, Dubravka Mijatović, Erol Kadić, Gordan Kičić, Gorica Popović, Isidora Minić, Katarina Žutić, Milan Caci Mihajlović, Milica Mihajlović, Nebojša ilić, Nenad Ćirić, Nenad Jezdić, Radmila Tomović, Tihomir Stanić, Vladislav Mihajlović, Sofija Juričan i Marinko Madžgalj-25 od 33. Nisu potpisali: Svetozar Cvetković, Jelena Đokić, Mladen Andrejević, Svetislav Goncić, Feđa Stojanović, Milutin Karadžić, Branislav Trifunović i Ivan Jevtović. ). U novembru 2012 podneo je ostavku. Sumirajući svoje upravničke rezultate Mladenović je podsetio da je Atelje za tri godine imao 23 premijere, a samo "Otac na službenom putu" osvojio je 17 domaćih i 15 inostranih priznanja i postao najnagrađivanija predstava u istoriji ovog teatra. U njegovom mandatu Atelje se pridružio Evropskoj pozorišnoj konvenciji, ušao među 40 najboljih teatara na starom kontinetu, pokrenut je i festival "Mucijevi dani". 

„Ponosan sam i što za ove tri godine, bez obzira na nesuglasice, krupne reči, 42 vraćene uloge, 1.811 dana nedolazaka članova ansambla na svoj posao, niko nije kažnjen, otpušen, prebačen u niži platni razred...“

Prepoznatljiv po provokativnom i kontraverznom dramskom izrazu nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ni publiku, ni kritiku i svakako ne ovogodišnji žiri koji (ni)je dodelio Sterijinu nagradu.

Najavu predstave možete pogledati OVDE.

Нема коментара:

Постави коментар