51Bitef17 –Epsko putovanje

Na prvoj konferenciji za medije saopšteno je da će se 51. Bitef pod sloganom Epic Trip održati od 22 do 30. septembra 2017. godine. U devet festivalskih dana Beograd će tradicionalno postati prestonica svetskog pozorišta. Predstave koje će publika moći da pogleda u okviru selekcije glavnog programa dolaze iz Belgije, Velike Britanije, Slovenije, Irana, Nemačke, Švajcarske i Srbije, a zajednički imenitelj im je epsko(u njegovim različitim značenjima):

• pripovedački modus predstavljanja, a ne dramski;
• većina njih uzima građu iz epova, romana ili, najšire gledano, mitova, velika naracija na kojima se zasniva ova debelo posrnula civilizacija;
• značajan deo predstava karakteriše i epsko trajanje, koje ih podvodi pod koncept durational performances.

Kada se tome doda činjenica da je okretanje ka epskoj građi, zapravo, jedno specifično „putovanje“ u prošlost, te da efekat dugog trajanja stvara posebno psihofizičko stanje kod publike – neku vrstu omamljenosti, halucinacije – onda se stiču svi argumenti kojima se objašnjava slogan 51. Bitefa – „Epic trip“ (umetnički tim smatra da slogan može i treba da ostane samo na engleskom jeziku, ali ako se prevodi na srpski onda treba da glasi „Epsko putovanje“).

Počev od dana prologa kada dolazi KVIZULA! (Velika Britanija), ovaj put u skraćenom obliku od 6 časova (inače je celodnevna i umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica se zalagao za tu verziju braneći koncept i ne hajući za publiku i medije!), preko otvaranja sa 24-časovnom predstavom OLIMP: U SLAVU KULTA TRAGEDIJE (Belgija) i slovenačke tročasovne BIBLIJE, do projekta Bitef-a pod radnim naslovom CARSTVO NEBESKO (koje se igra u dva pozorišta!!), do najboljeg čeda persijske pripovedavčke tradicije (SA)SLUŠANJA (Iran), sve kao u kultnom američkom fimu I konje ubijaju zar ne? ide ka ISTREBLJENJU (Švajcarska).

Roman Orhana Pamuka SNEG oživeće na ovoj teatarskoj fešti .Ovih sedam predstava Medenica je odabrao zajedno sa Filipom Vujašićem.  Dva reditelja, jedan provereni i jedan u usponu dolaze sa po dve predstave. 

Predstava Kvizula! poznate engleske trupe Forsd Enterteinment, biće izvedena 22. septembra u danu Prologa. Može se pohvaliti izvođačkom praksom od 20 godina. 

Medenica, sa osmehom na licu, najavljuje još jednu maratonsku predstavu u pratećem programu, kojem posvećuje i posebnu konferenciju za medije, ali i celodnevni izlet u Suboticu, u okviru programa SHOWCASE, a koji podrazumeva i gledanje tri predstave u Narodnom pozorištu „Deže Kostolanji“.

Na Kulturnikovu opasku da je ovakav program dosta skromniji od prošlogodišnjeg, slavljeničkog, direktor Bitef teatra, Miloš Latinović, to pravda „iskorakom ka nečem novom, ka nečemu šta bi mogao da bude u formatu koji je kratak ali uzbudljiv.“ Medenica se nadovezuje i dodaje da je „prošlogodišnjih 12 predstava trajalo oko 18 sati, a ovih sedam preko 40 časova“. Kvantitet rađa kvalitet?

Najintrigantiji deo ovogodišnjeg 51. Bitefa biće, svakako, svečano otvaranje i predstava Olimp: u slavu kulta tragedije – predstava od 24 sata, proslavljenog belgijskog reditelja Jan Fabra, u subotu, 23. septembra u Sava Centru u 18 časova i završiće se sledećeg dana, znači u nedelju, 24. u isto vreme. 

„Glumci su sve vreme na sceni, a na kraju se preživeli poklone preostaloj publici“, šeretski provocira Medenica, a onda nastavlja u ozbiljnijem tonu, obećavajući u holu Sava centra lejzi begove, poljske krevete i vreće za spavanje, dve lažne pauze od po sat za vreme kojih glumci na sceni spavaju, protežu se ili jednostavno ćaskaju. Onda koriguje već danu izjavu:  

„Glumci se smenjuju na sceni. Kada ne nastupaju odmaraju se. Primenjuju posebne tretmane: masaže, terapije, ovu predstavu i ne igraju baš često. Izvođenje na Bitefu biće negde deseto, izveli su je na nekoliko festivala (Beč, Berlin, Avinjon, Amsterdam i Jerusalim-n.a.). Ali posle kraće pauze i tuširanje po okončanju predstave, glumce očekujemo na žurci koja sledi!“

Optimista je kada je u pitanju procena kako će beogradska publika reaogovati na ovu maratonsku predstavu, obećava nesvakidašnje iskustvo i poručuje da u ovom ubrzanom svetu ponekad treba da podignemo ručnu kočnicu, prepustimo se „iskustvu umora, koje radi za predstavu i pokušamo da budemo spontani“.  Najavljuje i predstavljanje Bitefa u Parizu 13 septembra. Ne izdržavši da ne bude iznova provokativan zaljučuje:

„Kada izađete sa predstave mesto vam više nije zagarantovano. Sešćete na neko drugo,slobodno,  pored nekog drugog, nepoznatog...“

U predstavi nastupa dvadeset sedam vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja, tretira rođenje tragedije u svojoj fundamentalnoj formi. 

Šta je političko u ovogodišnjem Bitefu?

Političnost izvođačkih formi, trajanje se u tom kontekstu suprostavlja brzina našeg vremena, kratak format, vizuelne atrakcije deo su arsenala savremenog varvarstva. Stoga, dužina ovih predstava daće nam vremena, preko potreban predah za kontepilaciju, promišljanje, nova iskustva, alternativu onog što živimo, osećaj slobode kroz trajanje, lično preispitivanje, oslobađanje od stega, ličnih ili nametnutih. 

Istovremeno, pružiće nam putovanje u prošlost, u mitove i tradiciju. 

Foto:Sonja Žugić

U okviru glavnog programa biće predstavljene i dve predstave slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, čije su predstave sa velikim uspehom nekoliko puta igrane na Bitefu, a neke od njih su dobile i nagrade. Predstava Biblija, prvi pokušaj nastala u produkciji Slovenskog narodnog gledališča, baziranoj na biblijskim tekstovima, kao i predstava radnog naslova Carstvo nebesko, nastaloj u koprodukciji Bitef teatra i Narodnog pozorišta u Beogradu, zasnovanoj na srpskoj epskoj književnosti, čije su probe nedavno počele u Narodnom pozorištu. 

Na Bitef ove godine dolazi i predstava (Sa)slušanje, mladog iranskog reditelja Amira Reze Kuhestanija, koja je već ostvarila veliki uspeh na vodećim svetskim festivalima, i ima strukturu saslušavanja, a na temu slušanja i prisluškivanja (odatle i dvosmislenost naslova). Izazove muslimanskog sveta, između ostalog i položaj žena, tematizuje i predstava Sneg čuvenog Talijateatra iz Hamburga. Ona je takođe zasnovana na „epskom“ materijalu, romanu Sneg turskog nobelovca Orhana Pamuka, u režiji mladi berlinski reditelj turskog porekla, Ersana Mondtaga. „Epsko putovanje“ na 51. Bitefu završava se predstavom Istrebljenje, takođe u režiji Ersana Mondtaga, po tekstu Olge Bah i u izvođenju Koncertteatra iz Berna, Švajcarska.

Program Bitefa i njegov izbor možemo posmatrati u horizontalnom nivou, u ravni mapiranja, estetskih koncepata, ove godine je to vreme provedeno u pozorištu. Ako se, pak, osvrnemo na tematski, preciznije problemski format, ove godine se suočavamo sa samiim korenima naše civilizacije i pitanjima šta je ona bila, a šta je danas. Angažovanost se ovde postiže, ne kroz kritiku, već kroz afirmaciju. 

GLAVNI PROGRAM 51. BITEF-a

* KVIZULA! u 22. danu prologa igra se u Bitef teatru,
a "Sneg" 28. na sceni Ljuba Tadić, JDP-a

Prateći program Bitefa, kao i svake godine sadržaće Razgovor sa autorima, Showcase, Bitef polifoniju, Bitef Biblioteka, Tribine, kao i mnogobrojne After ten žurke. O PRATEĆEM PROGRAMU BITEFA MOŽETE SE OBAVESTITI OVDE.

Bitef se na kraju konferencije zahvalio onima koji godinama prepoznaju značaj Bitefa, i uz pomoć kojih će i ovogodišnji 51. Bitef biti uspešno realizovan. Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Takođe festivalu je tradicionalno pružila podršku Ambasada SR Nemačke u Beogradu i Goethe-Institut Beograd, kao i Ambasada Švajcarske u Beogradu.

U godini jubileja Bitefu se kao sponzor pridružuje i I&F McCann Grupa koja simbolično ove godine obeležava 20 godina poslovanja pod sloganom SNAGA LJUDI. Kao poklon Beogradu, Bitefu i ljubiteljima pozorišta, I&F McCann Grupa i njen osnivač Srđan Šaper odlučili su da podrže festival kao važan sponzor i partner Bitefa. Ova saradnja predstavlja samo početak dugoročne strateške saradnje i partnerstva Bitef festivala i I&F McCann Grupe.

Bitef se uspešno realizuje u saradnji sa Coca Cola Hellenic Srbija, kao i sada već vernim sponzorima IT kompaniji TeleGroup, kao i prijateljima festivala Telekom Srbija. Prijatelji ovogodišnjeg festivala su i Delhaize Srbija, UniCredit Bank, TV5Monde i TESLA i mnogi drugi.

REČ UMETNIČKOG DIREKTORA IVANA MEDENICE

Jedan od glavnih događaja 51. Bitefa, a izvesno njegov najveći kuriozitet, jeste gostovanje predstave Olimp proslavljenog belgijskog reditelja Jana Fabra. Ova predstava traje, bez pauza, puna 24 sata, a zasniva se na celokupnoj grčkoj mitologiji, onako kako je ona artikulisana u Homerovim epovima i tragedijama Eshila, Sofokla i Euripida. Scenski jezik ove predstave je vrlo specifičan, a mogao bi se podvesti pod najšire određenje fizičkog teatra (pre nego plesnog): grupa od tridesetak vrhunskih glumaca i plesača izvodi mnogobrojne epizode jedne telesno, pa i duhovno izuzetno zahtevne scensko-koreografske partiture, epizode koje asociraju na pradrevne rituale, savremene sportske ili vojne „vežbe“, oživljene antičke skulpture ili freske, dionizijske orgije... U pogledu osećajnosti ili spiritualnosti, ova predstava ponajpre predstavlja obnavljanje Dionisovog kulta u savremenom ključu, sa svim onim što je u njemu užasavajuće, zavodljivo, opasno, ali pre svega lepo, uzbudljivo i katarzično: kao takva, predstava Olimp je veličanstvena oda životu. 

Njeno trajanje bi bilo izazov za publiku iz svih istorijskih perioda i kultura, ali je ona to pre svega za savremenog gledaoca iz zapadnog sveta, a kojeg su savremeni mediji i stil života u potrošačkom društvu u potpunosti „nabaždarili“ na vizuelne efekte, kratke formate, vrlo brz ritam, odnosno promene... U tom smislu, predstava koja traje dugo, koja traži da se prepustimo njenim ritmovima i energetskim talasima, te da se, u snažnom sadejstvu s drugim gledaocima i izvođačima, oslobodimo svakodnevnih stega, ali i onih koje nam je civilizacija vekovima nametala – takva je predstava, dakle, ubedljiva civilizacijska alternativa našem životu i svetu koje odlikuju sebičnost, površnost, užurbanost, ishitrenost... U tom specifičnom, deljenom iskustvu, u toj civilizacijskoj alternativi savremenom iskustvu, prepoznaje se društveni značaj ove predstave, odnosno njena političnost. Takvo shvatanje odgovara tvrdnji Hans-Tisa Lemana o samim izvođačkim oblicima i načinima komunikacije između gledalaca i izvođača kao specifičnoj manifestaciji političnosti, imanentnoj postdramskom teatru. Predstava dolazi na Bitef sa epitetom jednog od najznačajnijih scenskih dela ostvarenih na početku 21. veka – ugledni belgijski kritičar Fredi Dekreuz izjavio je da će se istorija pozorišta odsad deliti na period pre i posle predstave Olimp – a pre Beograda bila je, usled svoje velike organizacione i finansijske zahtevnosti, samo na nekoliko gostovanja i to u svetskim centrima: Amsterdamu, Beču, Berlinu, Jerusalimu.

Projekat Olimp odredio je obe glavne programske linije 51. Bitefa: i estetsku i tematsku/problemsku. Kao što smo prošle godine istakli, u savremenim izvođačkim praksama nije više moguće „spontano“ se referisati na pojam „novog“, kao što je bilo u (modernističko) doba Bitefovog nastanka, već treba izoštriti jedan (ili više) estetskih fenomena koji danas mogu da se odrede ako ne kao „novi“, onda izvesno kao i dalje radikalni, provokativni, emancipatorski i politički u najširem značenju te reči. Prošle godine smo, prilagođeno velikom jubileju festivala „novih pozorišnih tendencija“, podvukli crtu i potvrdili raznovrsnost formi u savremenim izvođačkim umetnostima, što u našoj sredini još uvek nije podrazumevajuće: dramsko pozorište, savremeni ples, dokumentarno pozorište, predstave-predavanja, itd. Ove godine će se, kao što smo prošle i najavili, estetski fokus izoštriti. Da bi se dotični estetski fenomen adekvatno mapirao i kontekstualizovao, i ove godine će biti organizovana teorijska debata, s tom razlikom što će na njoj, pored nekih od vodećih svetskih teatrologa (Marija Ševcova, Žorž Bani, itd.), ovog puta učestvovati i umetnici. 

U estetskom pogledu, 51. Bitef markira jednu od značajnih tendencija u savremenim izvođačkim umetnostima: predstave dugog trajanja („durational performances“). Pored Fabrovog scenskog spektakla, ovaj fenomen oličava i predstava Kvizula! poznate engleske trupe Forsd Enterteinment, koja će biti izvedena u danu Prologa, neposredno pre projekta Olimp, kojim će 51. Bitef biti svečano otvoren. Reč je o predstavi koja originalno traje takođe 24 sata, ali je umetničko-produkcijski tim Bitefa iskoristio mogućnost koju trupa i inače nudi: da se predstava igra u skraćenoj verziji od „svega“ šest sati (odluka je doneta zbog toga što smo procenili da bi, bez obzira na umetničku i koncepcijsku opravdanost, bilo isuviše radikalno i zahtevno da se publici ponude čak dve predstave koje traju ceo dan). Predstava je koncipirana, kao što i njen naziv sugeriše, kao jedno beskonačno kviz-takmičenje (asocijacija na film I konje ubijaju zar ne?) u kojem se nižu kraće scene sa po dvoje glumaca, koji se smenjuju i rotiraju, a u scenama se tumače izvučeni pojmovi. Izuzetna veština improvizacije engleskih glumaca, u kombinaciji s izborom samih pojmova, čini predstavu vrlo duhovitom, ali i politički krajnje osvešćenom i zaoštrenom. Stavili smo je na program za dan Prologa iz dva razloga: kao posvetu ovoj britanskoj trupi, koja se među prvima bavila izvođačkom formom koju nazivamo „durational peroformances“, ali i zbog toga što je ona, pre petnaest godina, već gostovala u Srbiji, doduše ne na Bitefu. Mogli smo da se opredelimo i za neku drugu, noviju „durational performance“ ove iste trupe, ali smo namerno izabrali ovu da bismo naglasili još jedan specifičan aspekt vremena u teatru: dugo trajanje ne samo jednog izvođenja (24 sata) već dugi opstanak iste predstave na repertoaru (nekoliko decenija). Važno je istaći da se predstava Kvizula! – imajući u vidu da se bazira na improvizacijama – bitno menjala kroz sve ove godine svog postojanja, da se prilagođavala novim i aktuelnim problemima našeg sveta.

Predstava Biblija, prvi pokušaj Drame SNG-a iz Ljubljane, u režiji čuvenog slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, takođe traje relativno dugo (preko tri sata), ali ona pripada, pre svega, drugoj, tematskoj liniji ovogodišnjeg Bitefa. Ta linija je takođe, kao što je istaknuto, izvedena iz predstave Olimp: Fabrova se predstava zasniva na celokupnoj grčkoj mitologiji, Lorencijeva na Bibliji. U oba slučaja, dakle, reč je o bazičnim mitskim narativima naše, Zapadne civilzacije. 

Na 51. Bitefu, Lorenci će biti zastupljen s još jednom predstavom: festivalskom koprodukcijom koju Bitef teatar radi u saradnji s Narodnim pozorištem u Beogradu, a čija će premijera biti za vreme festivala. Ona će se izvoditi iz dva dela u toku iste večeri: prvi deo na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta, a drugi u Bitef teatru, što je originalna prostorna i koncepcijska postavka, bar za naš kontekst, te potpuno u tradiciji Bitefa. U kontekstu koji smo gore postavili, ovde je najbitnije da se predstava, čiji je radni naziv Carstvo nebesko, odvija na osnovu srpske epske književnosti. I ona se, dakle, kao i druga Lorencijeva predstava, a kao i Olimp, zasniva na velikim mitskim naracijama, ovde oblikovanim u epskoj književnosti.

Ove tri predstave noseći su elementi tematske linije 51. Bitefa, a koja se svodi na okretanja ka, kako bi rekao Liotar, „velikim naracijama“, odnosno ključnim pričama na kojima se zasniva naša civilizacija. Ovakav tematski izbor motivisan je shvatanjem da se „kraj istorije“ Frensisa Fukujame – utopijska, u međuvremenu uveliko relativizovana projekcija beskonfliktne, posthladnoratovske epohe u kojoj dominiraju neupitne vrednosti liberalnog, demokratskog sveta – izvesno nije desio. Naprotiv, ponovo živimo izuzetno intenzivne istorijske trenutke obeležene globalnom krizom kapitalizma i posredničke demokratije, ekspanzijom ratova i sukoba u svim delovima sveta, kao i izbegličkom katastrofom. U takvom dobu čini nam se da je došao trenutak da se vratimo upravo najznačajnijim velikim naracijama. To su one naracije koje su, istorijski gledano, formirale naš svet, a koji sada doživljava jednu od svojih najvećih kriza u modernom dobu. Ovaj zaokret je tim potrebniji što smo imali dug period bavljenja „ličnim kao političkim“, tim nosećim ideološkim konceptom drugog talasa feminizma, te naučnih i političkih projekata proizašlih iz njega. To ne znači, naravno, da je koncept „ličnog kao političkog“ odbačen, već samo to da nas savremeno iskustvo vraća i „klasičnim“ političkim problemima za koje smo naivno mislili da smo ih prevazišli. 

Obe Lorencijeve predstave, a u izvesnom smislu i Fabrovu, povezuje i to što u njima ne dominira dramski modus (ili podražavanje), zasnovan na konstruktima priče, sukoba i lika, već pripovedački. U prvi plan istaknut je, dakle, sami čin kazivanja na pozornici, koliko njegovo značenje toliko, ako ne i više, auditivini, energetski i, uopšte, čisto telesni vid scenskog govora. To je posebno istaknuto u predstavi Biblija, prvi pokušaj, monumentalnoj koliko i minimalističkoj, koja se može shvatiti kao scenski esej ili eksperiment na temu moći i mogućnosti kazivanja biblijskog teksta u savremenom pozorištu... Kao i dugo trajanje predstava, tako i usmeravanje gledalačke pažnje na različite aspekte scenskog kazivanja, s isticanjem njegove telesnosti, odgovara političnosti izvođačkih umetnosti, karakterističnoj, prema Lemanu, za postdramski teatar. To je ta političnost koja se ne nalazi u sadržaju predstave već u načinima njegovog izvođenja. Konkretno, pažnja usmerena na slušanje je politička i, u najširem smislu, civilizacijska alternativa svetu lakih, brzih, trivijalnih i nezahtevnih vizuelnih informacija.

Predstava iz programa 51. Bitefa koja je potpuno usmerena na slušanje, ima odgovarajući naziv – (Sa)slušanje. Ova predstava mladog iranskog reditelja Amira Reze Kuhestanija, koja je već ostvarila veliki uspeh na vodećim svetskim festivalima, ima strukturu saslušavanja, a na temu slušanja i prisluškivanja (odatle i dvosmislenost naslova). Među gledaocima sedi glumica koja tumači direktorku ženskog internata i koja s te pozicije – koja se izjednačava (kao i pozicija gledalaca u teatru) s društvom, zajednicom ili javnošću – sukcesivno saslušava nekoliko mladih žena, učenica iz internata, jer je jedna od njih čula iz susedne sobe (i to prijavila nadležnima) – muški glas. U Kuhestanijevoj predstavi sjajno se prožimaju forma i sadržaj: priča o društvu u kom se mnoge teme prećutkuju, guraju pod ćilim, o njima se šuška, šapuće i priča u poluglasu, artikulisana je u formi scenskog saslušavanja. Uz malo kritičarskog domaštavanja, moglo bi se reći da ova predstava obnavlja drevnu persijsku tradiciju kazivanja priča i tako se nadovezuje na liniju bazičnih civilizacijskih narativa, koji nas od grčke mitologije, preko Biblije, dovode do srpske epike iz srednjega veka i Priča iz hiljadu i jedne noći. Predstava (Sa)slušanje označava prelaz iz drevne prakse pripovedanja u aktuelnu tematiku, jer ona tretira pitanje položaja žene u današnjem Iranu. 

Izazove muslimanskog sveta, između ostalog i položaj žena, tematizuje i predstava Sneg čuvenog Talijateatra iz Hamburga. Ona je takođe zasnovana na „epskom“ materijalu, romanu Sneg turskog Nobelovca Orhana Pamuka. Njegov istovremeno glavni junak i narator, kojeg još zovu Ka (jasna aluzija na junaka Kafkinog Procesa), kreće na „epsko putovanje“ u zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde postaje učesnik i svedok oniričnog kolopleta dramatičnih događaja u kojima se, na više ravni, prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe, mladi berlinski reditelj turskog porekla, Ersan Mondtag, stvara vrlo ironično političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se duhovito poigrava prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od derviških plesova do arhitekture parnih kupatila.

Ako se ovde podvuče crta, može se zaključiti da svih šest predstava povezuje pojam epsko (u njegovim različitim značenjima). Kao što je istaknuto, u svim predstavama preovlađuje epski, pripovedački modus predstavljanja, a ne dramski; većina njih uzima građu iz epova, romana ili, najšire gledano, mitova; dobar deo predstava ima i epsko trajanje, a koje ih podvodi pod koncept „durational performances“. Kada se tome doda činjenica da je okretanje ka epskoj građi, zapravo, jedno specifično „putovanje“ u prošlost, te da efekat dugog trajanja stvara i posebno psihofizičko stanje kod publike – neku vrstu omamljenosti, halucinacije – onda se sustiču svi argumenti kojima se objašnjava slogan 51. Bitefa – „Epic trip“ . 

„Epsko putovanje“ na 51. Bitefu završava se predstavom Istrebljenje, takođe u režiji Ersana Mondtaga, po tekstu Olge Bah i u izvođenju Koncertteatra iz Berna, Švajcarska. Tekst ove veoma mlade autorke tretira odnose u grupi mladih ljudi koji iskušavaju i zloupotrebljavaju sve slobode savremenog zapadnog društva, proživljavaju ekstazu, ali ih to ne ispunjava već, naprotiv, razvija strah, nesigurnost, bespomoćnu čežnju za iskustvom stvarnosti. Reditelj je ovu priču preneo iz savremenog enterijera u prostor neke bizarne, rasturene pastorale, s veštačkim jezerima, livadama i divljim životinjama, dok su protagonisti obučeni, od glave do pete, u kostime koji predstavljaju gola ljudska tela, što sve zajedno stvara utisak krajnje treš scenske poetike. Svet ovih mladih ljudi jeste jedna spektakularna arkadijska laž – nalik savremenom zapadnom svetu beskonfliktnosti i blagostanja (za one privilegovane)... Reditelj Ersan Mondtag (pravo ime Ersan Ajgun) mlad je (29), turskog porekla, rođen i živi u Berlinu, i najveća je zvezda u usponu pozorišta na nemačkom govornom području (dve njegove predstave, uključujući i bernsku, učestvovale su na vodećem nacionalnom festivalu, Teatertrefen), ali njegov rad još uvek nije poznat široj međunarodnoj javnosti. Učestvovanje čak dve njegove predstave na 51. Bitefu biće prvo veliko međunarodno predstavljanje rada ovog talentovanog mladog umetnika, za koga smo sigurni da će veoma brzo ostvariti i svetski uspeh. 

Predstava Istrebljenje sjajno završava „epsko putovanje“, koje čini suštinu dramaturgije 51. Bitefa: od kosmogonijske vizije nastanka sveta, one iz grčke mitologije, sa svim užasima, strahovima, nadama, radostima i ushićenjima koje je ona sobom nosila, do totalne dekadencije tog sveta, prikazanog u vidu jedne rastočene, impotentne i treš pastorale.

KRATAK OPIS PREDSTAVA

 

KVIZULA! (Velika Britanija)

Antologijska predstava jedne od vodećih britanskih nezavisnih trupa, Forsd Enterteinment. Taj status zaslužuje najmanje iz dva razloga, oba povezana s fenomenom pozorišnog vremena: originalno traje dvadeset i četiri sata i, uz neprestane dopune i izmene, postoji već 21 godinu (nastala je 1996). Predstava se igra u skraćenoj verziji od šest sati, u danu Prologa, i to iz više razloga. Zbog svoje „starosti“, kao i činjenice da je pre petnaestak godina već gostovala u Srbiji, ona je vraćanje u prošlost, performativni zapis o istoriji, kako pozorišta uopšte tako i o svojoj vlastitoj. Kao takva, ona je zaslužila da bude na samom početku festivala, da nas uvede u estetski fenomen koji se uspostavlja kao središnji na 51. Bitefu, a čiji je jedan od najvažnijih rodonačelnika trupa Forsd Enterteinment, i to baš sa Kvizulom! – s predstavom dugog trajanja („durational performances“). Kao što i sam naslov nagoveštava, predstava ima strukturu beskonačnog kviza (asocijacija na film I konje ubijaju, zar ne?), te opsesije savremenog medijskog društva, u kom se nadovezuju jedna na drugu, uz „rotaciju“ glumaca, razmene pitanja i odgovara na razne teme, u rasponu od ličnih i banalnih do javnih i filozofskih, ali su sve, na jedan ili drugi način, političke. Predstava se takođe zasniva na improvizaciji sjajnih glumaca i stvara, kao i sve vrlo duge predstave, specifično iskustvo energetske razmene i prisustva.

OLIMP: U SLAVU KULTA TRAGEDIJE – PREDSTAVA OD 24 SATA (Belgija)

Na osnovu mišljenja uglednih kritičara i, pre svega, reakcija gledalaca u gradovima u kojima se igrao ovaj scenski spektakl, slobodno se može reći da je projekt Olimp: u slavu kulta tragedije – predstava od 24 sata čuvenog belgijskog reditelja Jana Fabra jedan od najznačajnijih događaja savremenog teatra. U kontekstu 51. Bitefa, predstava dešifruje sva značenja njegovog koncepta (i slogana): „epskog“ – sam materijal potiče iz epova (i, šire, mitova), pripovedačkog, a ne dramskog modusa s dugim trajanjem (ona zaista traje 24 sata), a „trip“ kao putovanje u, ovog puta, antičku mitsku prošlost, zapravo je kolokvijalni izraz za omamljujuće, hipnotičko stanje u koje nas uvode predstave ove dužine i ovakvog scenskog izraza. 

Predstava ima strukturu koncerta na kom se, bez posebne dramaturške logike i razvoja, nižu scene zasnovane na celokupnoj antičkoj mitskoj građi, kako na onoj obrađenoj u Homerovim epovima, tako i na onoj koju su artikulisala trojica velikih grčkih tragičara. Konferansije ovog programa je jedno provokativno, beskrajno šarmantno i zavodljivo otelovljenje samog boga Dionisa, zaštitnika tragedije i pozorišta. I, zaista, predstava je izrazito dionizijske prirode, u tim zasebnim scenskim celinama smenjuju se halucinantni prizori ekstaze, telesnog iznurivanja, orgija, najuzvišenije poezije, ali prevashodno krajnje uzbudljive vizuelne i duhovne lepote i slobode, te snage i radosti života.

BIBLIJA, PRVI POKUŠAJ (Slovenija)

Jedan od vodećih slovenačkih, ali i evropskih pozorišnih reditelja, Jernej Lorenci, nastavlja svoje istraživanje scenskih mogućnosti velikih epskih i drugih nedramskih tekstova na kojima se zasniva naša civilizacija. Posle Homerove Ilijade posvetio se Bibliji, iz koje je, u saradnji s glumcima i umetničkim timom, izdvojio samo nekoliko tekstualnih celina, kao što su Priča o Jovu ili psalmi. 

Predstava je, paradoksalno, ujedno i minimalistička i monumentalna. Minimalistička je zato što, osim stolica na kojima glumci sede dok čekaju svoju scenu, u predstavi nema scenografije, ali nema ni scenskih efekata ni dinamičnog mizanscena: ona pre nalikuje prezentaciji radionice za glumce. Monumentalna je, međutim, zašto što se iza vrlo malog prostora za igru otkriva beskraj prazne pozornice, a prevashodno zato što sjajna glumačka igra, u kombinaciji govora i fizičke radnje, ostavlja utisak snage i grandioznosti. 

Ta igra, najveća vrednost predstave, ispituje mogućnost energetski jakog, emocionalno i duhovno proživljenog, ubedljivog i istinitog kazivanja biblijske reči u savremenim izvođačkim okvirima, a bez ikakvih psiholoških, socijalnih i sličnih (nasilnih) približavanja našem vremenu.

CARSTVO NEBESKO (Srbija)

Slično istraživanje glumačke umetnosti kao i u predstavi Biblija, prvi pokušaj, slovenački reditelj Jernej Lorenci sprovodi i u ovogodišnjoj festivalskoj koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Bitef teatra, a koja će premijerno biti izvedena na festivalu. Ovog puta tekstualno polazište je srpska epska književnost srednjeg veka, u kojoj reditelja privlače različiti konkretni motivi. 

Na višem tematskom planu, njega posebno zanima arhetipska situacija, karakteristična za srpsku, ali i neke druge kulture: smenjivanje samo dve uloge, heroja i žrtve, bez mogućnosti identifikovanja s nekom uravnoteženom egzistencijalnom pozicijom. Scenska posebnost projekta nalazi se u tome što se njegov prvi deo igra na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta, a drugi, posle prelaska publike u toku pauze iz jednog prostora u drugi, u Bitef teatru. Ovo izmeštanje nije produkcijski zahtev – zarad bolje vidljivosti oba koproducenta – već je potpuno opravdano rediteljskom idejom: smenjivanjem različitih perspektiva na dotičnu tematiku.

SNEG (Nemačka)

Mladi berlinski reditelj Ersan Mondtag, 29-godišnji  Turčin, čije ime označava „mesečev dan“, jedna je od vodećih zvezda u usponu pozorišta nemačkog govornog područja. Na Bitefu će biti prikazane dve Mondtagove predstave, čime njegov rad dobija ono što dosada nije imao u većoj meri – najširu međunarodnu vidljivost – dok festival obnavlja i učvršćuje svoju izvornu ulogu spajanja kultura, promovisanja najinventivnijih svetskih umetnika. Oba ova komada spaja specifična poetika, ironija i poigravanje s treš estetikom.

Predstava u produkciji čuvenog Talijateatra iz Hamburga zasnovana je na epskom materijalu, romanu Sneg turskog Nobelovca Orhana Pamuka. Njegov istovremeno glavni junak i narator, kojeg još zovu Ka (jasna aluzija na junaka Procesa), kreće na „epsko“ putovanje u zavičaj, vraća se iz Nemačke u Tursku, gde će postati učesnik i svedok oniričnog kolopleta dramatičnih, kafkijanskih događaja u kojima se, na više ravni, prelama sukob između islamističke i sekularne Turske. Od ove građe reditelj pravi ironično političko pozorište, s elementima treš poetike, koje se duhovito poigrava prepoznatljivim elementima turske kulture, u rasponu od derviških plesova do arhitekture parnih kupatila.

(SA)SLUŠANJE (Iran)

Predstava spaja, na vrlo pametan način koji se naslućuje već na osnovu njenog dvosmislenog naslova, formu i sadržaj. Ona ima formu (scenskog) saslušanja, čija je tema upravo – slušanje. Upravnica ženskog internata sukcesivno saslušava svoje učenice, od kojih jedna tvrdi da je iz sobe druge čula muški glas. Mogućnost da je – što bi bilo skandalozno – muškarac boravio u ženskom internatu, otvara jedno od najbitnijih pitanja savremenog iranskog društva: odnos prema ženama. 

S druge strane, forma predstave, nezavisno od konkretne dramske situacije saslušavanja, upućuje na drevna vremena, na epsko nasleđe, tradiciju pripovedanja karakterističnu za persijsku kulturu (može se povući slobodna paralela s Pričama iz hiljadu i jedne noći). Kao u svim patrijarhalnim društvima, i ovde problem nastaje iz nečega što se „čulo“, o čemu ne postoje dokazi već samo priče, prepričavanja, predanje... Teškoća rekonstruisanja istine iz poluistina, priča, ogovaranja i prisluškivanja, što jasno asocira na čuveni Kurosavin film Rašomon, takođe je jedno od pitanja koje u ovoj veoma suptilnoj predstavi pokreće njen autor, trenutno jedan od vodećih i svetski priznatih iranskih pozorišnih umetnika mlađe generacije, Amir Reza Kuhestani. 

ISTREBLJENJE (Švajcarska)

Junaci drame veoma mlade nemačke autorke Olge Bah troje su savremenih mladih ljudi koji iskušavaju i zloupotrebljavaju sve slobode savremenog zapadnog društva, proživljavajući ekstazu, ali ih to ne ispunjava već, naprotiv, stvara strah, nesigurnost i bespomoćnu čežnju za iskustvom realnosti. 

 

Reditelj Ersan Mondtag vrlo radikalno menja kontekst, izmešta radnju iz savremenog urbanog ambijenta u halucinantni pastoralni svet: tu su veštačko rastinje i jezerca, plastične šumske životinje, glumci obučeni u kostime golih ljudi – kao strip verzije Adama i Eve. Ovakvom treš poetikom, reditelj nudi tumačenje koje možemo čitati kao politički komentar: zapadno društvo asocira na idiličnu pastoralu kojoj, kao takvoj, promena ne treba, u kojoj je sigurnost obezbeđena, a zapravo je sve tu lažno, hipokritsko, duboko trulo, na ivici ambisa... U rasponu od antičke kosmogonije, s omamljujućom dionizijskom snagom i radošću života (Olimp), do rastočene savremene pastorale i njenih impotentnih junaka (Istrebljenje), 51. Bitef opisuje krug „epskog putovanja“ koje istražuje kako je i zašto naše vreme „iskočilo iz zgloba“.

PRATEĆI PROGRAMI

 

 

SUSRETI SA AUTORIMA

Koncept okruglih stolova posvećenih predstavama iz glavnog programa nastavlja tradiciju uspostavljenu na jubilarnom Bitefu. Zamišljen je kao pričaonica, koja će se odvijati jedan na jedan. Jedan autor i jedna moderatorka. Kratka i jasna pitanja. Nekoliko performativnih elemenata, koje će format diskusije učiniti zanimljivijim za praćenje. Priliku da postavi pitanja, dobiće i publika, a razgovori će se po mogućstvu voditi na sceni, odmah po završetku svake od predstava.

TRIBINA

Kao i prošle, i ove godine će estetski i politički fenomeni koje otvara koncept festivala, odnosno konkretni izbor predstava, biti uokviren, odnosno kontekstualizovan i tribinom na odgovarajuću temu. Dakle, tema tribine su predstave „epskog zahvata“, prevashodno one koje veoma dugo traju („durational performances“). Ispitivaće se njihova estetska posebnost, ali i njihova „političnost“, u smislu oblikovanja jedne specifične razmene i iz nje proistekle (privremene) zajednice između izvođača i gledalaca, ali i među samim gledaocima, te osećaj slobode kao krajnje ishodište ovakvog iskustva. Učesnici tribine su neki od vodećih svetskih teatrologa (Marija Ševcova, Žorž Bani, itd.), ali i umetnici koji stvaraju ovu vrstu pozorišta.

SHOWCASE

Ove godine fokus Bitefovog showcase-a, a koji će biti organizovan ne samo za strane goste već i za beogradske novinare i kritičare, biće mađarsko pozorište u Vojvodini, konkretno u Subotici. Planira se jednodnevni odlazak u Suboticu, gde bi se, Narodnom i u pozorištu „Deže Kostolanji“, ispratio maraton sastavljen od tri predstave: Kapitalizam, geometrijskim redom izložen (autorski projekat Zlatka Pakovića, „Deže Kostolanji“), 4 ujutru (Vislava Šimborska, režija Selma Spahić, „Deže Kostolanji“) i Kičma (Ingrid Lausund, režija Veljko Mićunović, Narodno pozorište Subotica). Ove predstave su izraz jedne domaće pozorišne kulture koja godinama postiže najviše umetničke domete, a koja istovremeno, i pozorišnim jezikom i svojom političnošću, ubedljivo pripada bitefovskim tradicijama.

BITEF POLIFONIJA

Bitef Polifonija, svojim imenom simbolički povezana s muzičkom formom koja je i njen koncepcijski znak, i ove godine istražuje i razvija svoja višeglasja, mnogozvučnosti, varijacije, kontrapunkte... Sva događanja ovogodišnje, osamnaeste Bitef Polifonije, proizašla su iz stvaralačkih procesa koji se uglavnom realizuju kao projekti, kraćeg ili dužeg trajanja, pre svega sa i za mlade, ali i od mladih za odrasle. Neke od njih Bitef Polifonija otkriva i prati u trajanju od prvih radionica tokom godina razvoja do najnovijih istraživačkih predstava i zajedničkih prezentacija partnerske saradnje u velikim evropskim projektima.

BITEF BIBLIOTEKA

U okviru programa Bitef Biblioteka, biće predstavljena najnovija izdanja stručne, teorijske literature vezane za pozorište i izvođačke umetnosti. Ovaj program pokrenut je sa idejom da se ukaže na deficit stručne literature na srpskom jeziku, ali i da se skrene pažnja na korpus relevantnih izdanja, koja su objavljena, uprkos nezavidnoj situaciji u srpskom izdavaštvu, kada je reč o teorijskoj literaturi, vezanoj za savremene prakse u izvođačkim umetnostima. Bitef Biblioteka je program koji nastavlja sa radom u nadi da će njegovo postojanje doprineti objavljivanju većeg broja značajnih, stručnih naslova.

AFTER TEN

Kao i prethodnih godina, After ten kroz žurke organizovane u saradnji sa mnogobrojnim partnerima koji podržavaju Bitef, sledi dinamiku i koncept festivala. Prateći predtsave na Glavnom programu festivala, ove zabave odvijaju se na različitim alternativnim prostorima u gradu, uz performanse, video animacije, izložbe i promocije. After ten zabave su jedinstveno mesto susreta učesnika festivala, publike Bitefa, stranih gostiju i predstavnika lokalnih i međunarodnih medija.

VIZUELNO REŠENJE PLAKATA FESTIVALA

Vizuelno rešenje 51. Bitefa

Autor Milutin Marković, New Moment Beograd

Vizuelno rešenjefestivalskog plakata i ove godine dolazi iz radionice New Moment New Ideas Company, ali ove godine iz njene beogradske filijale.  potpisuje je Milutin Marković.

 

O tome nas informiše Jasmina Nikolić, Client Service Director, New Moment New Ideas Company.

„Zadatak umetnosti je da uznemiri, uzburka i aktuelizuje teme; da obasja svetlošću ili podigne prašinu... a tema koju "osvetljava" ovogodišnji Bitef je Epic Trip, protumačen kao poseban doživljaj putovanja, epskih razmera.

Upravo zbog toga, vizuelni identitet festivala je svojevrsna ilustracija večnog "raskoraka" sa kojim se na tom putu suočavamo.

Tako je najveće putovanje koje poznaje čovečanstvo - putovanje na Mesec, dobilo novu, izražajno slobodniju formu. Ovog puta, karakteristična stopa je izmeštena u blato. Iako na to čuveno pitanje "Kuda idemo?" nema lakog odgovora, nagoveštaj nade ipak pronalazimo; u odrazu nebeskog plavetnila na površini vode.“ 

 

FINANASIRANJE FESTIVALA, PRODAJA I REZERVACIJA ULAZNICA

Od Skupštine grada Beograda BITEF je dobio 24 miliona dinara. Od Ministarstva kulture i informisanja 14 miliona i 300 hiljada. Za sva ostala sredstva pobrinuli su se brojni sponzori. 

Ulaznice za sve predstave na 51. Bitefu se mogu rezervisati od 15. do 30. avgusta putem e-mail adrese: blagajna@bitef.rs i telefona: + 381 69 899 24 00.

Prodaja ulaznica za sve predstave na 51. Bitefu počinje 1. septembra na Blagajni Bitef festivala koja je smeštena u Pozorištu na Terazijama (Terazije 29).

Cene ulaznica: 1.700 – 2.500 RSD

Popusti:

30% za komplet ulaznica

20% za rezervisane ulaznice i organizovane grupe

REZERVACIJA ULAZNICA ZA PREDSTAVU OLIMP, JAN FABRA

Ulaznica za predstavu „Olimp“ se mogu rezervisati putem e-mail adrese blagajna@bitef.rs i telefona +381 69 899 24 00 (od 11h do 15h).

Ulaznice će biti puštene u prodaju do kraja jula na blagajni Sava centra i na svim ovlašćenim prodajnim mestima EVENTIMA u Srbiji.

BITEF EARLY BIRDS 

Cena ulaznica kupljenih do 1. avgusta: 2.900 RSD

Cena ulaznica kupljenih do 1. septembra: 3.600 RSD

Ulaznice nakon 1. septembra će se prodavati po ceni od 4.500 RSD

U prodaju će biti pušten ograničeni broj ulaznica za studente po ceni od 1.500 RSD. 

Ove ulaznice će jedino moći da se kupe na blagajni Bitefa, uz prethonu rezervaciju.

Za rezervacije i sve dodatne informacije možete se obratiti putem e-mail adrese blagajna@bitef.rs i telefona +381 69 899 24 00 (od 11h do 15h). 

 

NASTAVIĆE SE...