Klaudio Magris u Beogradu

Klaudio Magris ponovo boravi u Beogradu, kao gost Arhipelaga i Italijanskog instituta za kulturu, gde učestvuje na 6. Beogradskom festivalu evropske književnosti.  Imamo priliku da se družimo sa čovekom koji zna da napravi zaplet, da oplete tu finu i intrigantnu književnu paukovu mrežu i u nju uvuče čitaoce.

Magris, autor slavnih knjiga Dunav, Mikrokosmosi i Drugo more, prisustvovao je srpskoj premijeri nedavno objavljenog romana Obustavljen postupak koji je već doživeo više svetskih izdanja. Kao i većinu ranijih knjiga Klaudija Magrisa, Arhipelag je i roman Obustavljen postupak objavio u prevodu profesorke, dr. Snežane Milinković, šefa katedre za Italijanski jezik na Filološkom fakultetu.

Prvo druženje organizovano je u samom Arhipelagu  za novinare, a drugo u okviru 6. Beogradskog festivala evropske književnosti u Domu omladine Beograd. Govoreći o radu na prevodu, Snežana Milinković kaže da je presudno smisliti način kako to uraditi, kao i da je rad na ovom romanu "bio jedan od najzahtevnijih, usled ekspresivnosti teksta koji izaziva vrtoglavicu, kao i zbog podatn strukture rečenice. Posle  "Mikrokosmosa" ovo je najsmelii i najuspešniji spoj forme, strukture i same materije."

Magrisov roman Obustavljen postupak je velika priča o junaku koji je čitav svoj život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi svojim artefaktima nasilja, restlovima mnogobrojnih ratova i sukoba, osporavao buduće konflikte među ljudima.

 Magrisov roman je istorija jedne utopije i jednog velikog životnog pregnuća. Krećući se kroz roman Obustavljen postupak kao kroz postavku zamišljenog muzeja, čitalac se suočava sa mnoštvom uzbudljivih priča iz istorije i savremenosti, mita i svakodnevice, sa ljudskim sudbinama i dramama, poduhvatima i propastima. Pisac svoga čitaoca vodi kroz istoriju, kroz različite geografske i vremenske prostore.

Prevodilac ovog romana nastavlja i ukazuje na poistovećenje autora i junjakinje Luize, koja treba da vodi ovaj muzej. U romanu se prepliću život i smrt, ali pre svega ljubav. Priseća se susreta sa Klaudijem Magrisom u tršćanskom kafeu San Marko. Zatekla ga je zamišljenog, kako proučava jedan diplomski rad iz lingvistike Latinske Amerike. Saopštio joj je da u jednom od tih jezika nema izraza za budućnost, već se ona saopštava negacijom. Tako  bi se npr. "voleću te" reklo "ja te ne volim.". 



Na početku druženja sa novinarima Magris kaže da Arhipelag, njegovu srpsku izdavačku kuću doživljava kao kuću i da se u Srbiji oseća prijatno i prihvaćeno. Magris na unikatni način svedoči o silama istorije i o običnom čoveku koji se često nađe na njihovom putu. Srazmerno brzo oko centralne, okvirne teme, on iznosi mikroteme, koji opet ujedinjene i prožete tvore veliku priču:

„Bio sam nadahnut osobom koja je uistinu postojala i bila veoma značajna, profesorom Dijegom de Henrikezom, genijalnim i nesalomivim Tršćaninom široke kulture i nesalomive strasti koji je ceo život (posvetio sakupljanju oružja, ratnog materijala svake vrste kako bi izgradio osoben, prenatrpan Muzej rata u službi, a kroz izložene brojne instrumente smrti, mira. 

Posvetio je ceo život tom snu što mu nije dao mira i tom delu – čije je ostvarivanje započeto sada u Trstu, suočavajući se s teškoćama i odricanjima svake vrste u doba posebno urušeno sukobima i pokoljima, sve dok nije pronašao smrt u požaru spremišta gde je spavao među predmetima svog Muzeja, neobjašnjivom požaru koji je pokrenuo i istragu i postupak što su se završili bez ikakvog zaključka.“

Neuspeli pokušaji novinara da u gostu probude bunt (dobro, Kurcio Malaparte je izuzetak koji potvrđuje pravilo) posledica su toga da su za sagovornika imali profesora književnosti, sa antiratnom karmom koji je bliži larpurlartizmu, nego ideji da se spali kao Jan Palah. Pedantni izveštač Kultnurnika primećuje da se radi o čoveku odmerenom u obraćanju i raskošnom u izrazu, koji nema nijednu sedu u 78 godini i to pripisuje uticaju Mediterana i učestale morske ribe na jelovniku. Sam pisac tvrdi da je umoran od godina, a da je doživeo peh da ga je ujela škorpija.

A u tom muzeju, svaki predmet, artifakt, poput Aladinove lampe, pulisira sviim bojama života: lepim, ružnim, zastrašujućim. Oruže različitog porekla u njemu, pripoveda o osobama koje su ga posedovale i upotrebljavale. Kroz istoriju, Magris nam pripoveda i ljudima i smislu života. O herojskom poduhvatu koji je neumitno tragičan, jer mu sledi poraz, a opet tako veliki, jer vredelo je pokušati, vredelo je odvažiti se.

Govori o kompulsivno-opsesivnim kolekcionarima svega i svačega, kakav je, priznaje i sam. Onda se osvrće na onu antičku,  božansku magiju koja prelazi u posvećenost.

Pominje kako je bilo svakvih čuvenih pisaca, čak i onih koji su podržavali fašizam, pa su ipak čuveni pisci, recimo Pirandelo koji je Musoliniju poslao pismo solidarnosti.

Za srpskog prevodioca, dr Snežanu Milinković, kaže da je, praktično, koautor. Ništa nije isto, jedan i drugi smisao, sreća i magija. Krenuo je od različitosti koja se, takođe, menja. 

Jedno mesto u romanu, poput međaša, opisuje kraj II svetskog rata i oslobađanje Trsta, kada u njega ulaze Titovi partizani, Novozelanđani, Italijani svih političkih boja, a u njemu su još Nemci. Svi protiv svih.

Druga je proslava Hitlerovog rođendana 20. aprila 1945. kada je svima sve jasno. Ili ipak nije? Da li će zapadni saveznici oprostiti nacistiima, kako bi se oduprli crvenim Slovenima? I zašto se takvom raspletu najviše raduju kvislinzi slovenske krvi?

Kretajući se tako kroz lavirnit, koji je sam sagradio, on stiže do stare tršćanske fabrike pirinča, koja je dosta vremena posle rata, čak i u antifašističkim porodicama, poput njegove, bila tabu tema. Sećanje na dešavanja u njoj tokom rata bila su amplutirana. A tamo su držani, ubijani i kremirani zarobljenici, da bi im kosti bile bačene u Jadransko more.

Neki zatvorenici su po zidovima ove apsane ipsisali neka imena. No to ne bejahu imena njihovih krvnika. Ne bejahu ni imena njima dragih osoba. Bejahu to imena uticajnih, koji se direkno nisu ogrešili o humanost, ali su se rukovali sa ljudima krvavih ruku.

Po oslobođenju grada ovi zidovi su ekspresno prekrečeni, te je trebalo krenuti u potragu za prekrečenim pričama.

I tako, priznaje napokon, slaže priče kao mozaik, priče koje smo lično doživeli, ali i one koje smo čuli, koje su nam došapnute. Tako i dolazi na ideju da spoji Jevrejku i Amrekinaca crnca, koji su zbijeni u potpalublju, otvorili neke nove horizonte.

Da li je ovo istorijski roman?

Ovo je vrtlog koji traži harmoniju i iracionalnost koja zahteva da se razume nerazumnost.

Za dolazak Magrisa uvek vlada veliko interesovanje čitalaca i medija. Magris je došao na 6. Beogradski festival evropske književnosti, gde je glavna književna zvezda, neposredno posle američke i nemačke turneje posvećene tamošnjim izdanjima romana Obustavljen postupak. Direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, Davide Skalmani u uvodu ovog sadržajnog druženja primećuje da će čitalac u ovom romanu pronaći poprilično iznenađenja.

Pre Klaudija Magrisa na scenu 6. Beogradskog festivala evropske književnosti izašao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih savremenih slovančkih pisaca Feri Lainšček. Neobično plodan pisac, Feri Lainšček je objavio nekoliko desetina knjiga, najviše romana. Lainščekovi romani, pesme i priče prevedeni su na više evropskih jezika. Dobitnik je najvažnijih slovenačkih nagrada za književnost: Kajuhove Prešernove i Kresnikove nagrade.  

Po romanima Ferija Lainščeka nastalo je pet celovečernjih igranih filmova, među kojima je i Petlov doručak, najgledaniji film u Sloveniji nastao posle 1991. godine. Najpoznatiji Lainščekov roman Koju je magla donela, objavljen prošle godine i na srpskom jeziku, uvršćen je u antologijsku ediciju 100 slovenskih romana.

U okviru retrospektive Književnost na filmu  na kraju drugog festivalskog dana prikazan je film Danijelea Luketija, Moj brat je sin jedinac, 2007, 100, po istoimenom romanu velikog italijanskog pisca Antonija Penakija. 

Film se bavi probelmima odrastanja, ljubavima i uzorima, pravim i pogrešnim. Tako naš junak od katoličkog internata, dolazi u posed partijske knjižice fašističke stranke, da bi pri kraju filma skrenuo nalevo. Dva brata Ačo (Elio Đermano) i Manriko (Rikardo Skamarčo) prolaze puteve odrastanja naizged različito, balasirajući na granici ljubavi i netrpeljivosti.Film je dobio nagradu kao najbolji italijanski film u šestom izdanju priznanja “Italian Online Movie Awards”, “Zlatni globus“ strane štampe u Italiji kao najbolji film, dobrih pet “Donatelovih Davida” i dve nagrade “Nastro d’arđento”.

 

Šesti Beogradski festival evropske književnosti traje do 30. juna godine u organizaciji Izdavačke kuće Arhipelag. Šesti Beogradski festival evropske književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive Književnost na filmu, kao i izložbu svetski poznate umetnice i ilustratorke Juko Šimizu Divlji labud, po motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.