51.Bitef - Održana prva regionalna konferencija u Ljubljani

Nastavljajući praksu uvedenu prošle godine da prvu konferenciju za medije za predstojeći festival održi negde u regionu, tamo gde postoji neki konkretan razlog, Bitef je ove godine imao prvi susret s novinarima, našim i slovenačkim, u Drami SNG-a u Ljubljani, 12. juna. Na konferenciji su govorili, kao domaćin, Igor Samobor, direktor Drame, Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, Željko Hubač, v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i reditelj Jernej Lorenci.

Otvarajući ovaj susret, Samobor je izjavio kako je Drami SNG-a velika čast da će ponovo gostovati na Bitefu, jednom od, kako je istakao, najznačajnijih regionalnih, evropskih i svetskih pozorišnih festivala. 


Na 51.Bitef pozvana je predstava Bibilja, prvi pokušaj u režiji upravo Jerneja Lorencija. Rad jednog od vodećih slovenačkih reditelja, čije su predstave s velikim uspehom nekoliko puta igrane na Bitefu, a neke su dobile i nagrade festivala, bio je glavni razlog zašto je prva konferencija 51. Bitefa organizovana baš u Ljubljani.

Pored predstave SNG, još jedna Lorencijeva predstava, Carstvo nebesko (radni naslov) biće izvedena u glavnom programu festivala i to premijerno: koprodukcijia Bitef teatra i Narodnog pozorišta iz Beograda, a za koje probe počinju ovih dana u Beogradu. Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica objasnio je da ova dva projekta ne vezuje samo to što imaju istog autora, već i to što se obe baziraju na "velikim naracijama", na bazičnim pričama/tekstovima naše civilizacije: projekat koji Lorenci počinje da radi u Beogradu zasniva se, naime, na srpskoj epskoj književnosti. Medenica je dodao, otkrivajući tako jednu liniju ovogodišnje selekcije, da se obe predstave tematski nadovezuju i na treću predstavu, Planina Olimp, čuvenog flamanskog reditelja Jana Fabra, za koju se već u javnosti zna da će svečano otvoriti 51. Bitef, 23. septembra u Sava Centru. Ovaj scenski spektakl koji traje 24 sata, a koji su neki kritičari proglasili za najznačajniju predstavu nastalu u poslednjih nekoliko decenija, zasnovan je na celokupnoj grčkoj mitologiji, obrađenoj u njihovim epovima i tragedijama.

 Željko Hubač, Ivan Medenica, Jernej Lorenci i Igor Samobor
foto: Varja Jovanović

Željko Hubač je istakao da mu je veliko zadovoljstvo zbog toga što će Jernej Lorenci režirati u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali i zbog toga što je napravljen koproducentski projekat između ove kuće i Bitef teatra, ističući da je predstava Rodoljupci u režiji Andraša Urbana, posle učestovanja na prošlom izdanju ovog festivala, dobila pozive za još neke važne festivale. On je irazio želju da Narodno pozorište uspostavi kontinuiranu saradnju i sa SNG-om, te naveo imena glumaca koji će igrati u predstavi Lorencija: Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Bane Vidaković, Bojan Žirović, Branko Jerinić, Hana Selimović, Milutin Milošević i Slaven Došlo. 

Lorenci je izjavio da ga vrlo raduje što će prvi put raditi sa srpskim glumcima i da ga je ovom projektu privukla lepota i snaga srpske epike, što je vrsta književnosti koja ga i inače poslednjih godina najviše interesuje u pozorištu. Ipak, svestan je i svih rizika koji stvaraju potonje političke manipulacije ovom tradicijom, a tema koja njega u ovoj materiji najviše zanima jeste stalno identitetsko osciliranje između pozicije junaka i žrtve, bez mnogo šansi da se zauzme neka srednja, uravnoteženija pozicija.

51. Bitef održati od 22. septembra do 30. septembra 2017. godine. Festival će svečano otvoriti predstava „Planina Olimp“ („Mount Olympus“), proslavljenog flamanskog reditelja i  koreografa Jana Fabra, 23. septembra u Sava Centru. 

PLANINA OLIMP

 

Jedan od glavnih događaja 51. Bitefa je Planina Olimp, Jana Fabra. Posle gostovanja na najvećim svetskim festivalima u Beču, Berlinu, Avinjonu, Amsterdamu i Jerusalimu, beogradska publika će biti među odabranima koje će imati priliku da uživa u ovom nesvakidašnjem umetničkom spetkaklu.

Svetska kritika je ovu predstavu proglasila najznačajnijom u XXI veku, dok je ugledni kritičar Fredi Dekruz izjavo da će se istorija pozorišta od sada deliti na period pre i posle Planine Olimp.

Radi se o dvadesetčetvoročasovnoj predstavi koja tretira rođenje tragedije u svojoj fundamentalnoj formi.   

Učestvuje dvadeset sedam vrhunskih plesača, glumaca i performera iz različitih zemalja; od gledalaca se ne traži nikakav napor, samo da se oslobode svakodnevnih stega i prepuste zajedničkom energetskom, emocionalnom, spiritualnom i estetskom iskustvu.  

Prepoznajemo događaje i priče iz Grčke tragedije, poznate, ali ipak daleke. Fabr ne stvara modernu verziju grčke tragedije, već istražuje nemogućnost prikazivanja onoga što nas prvo unakazi, da bi nas potom pročistilo. Pored tragedije, ovde glavnu ulogu igra i vreme. Fabr intenzivira sadašnji trenutak, večito ’’ovde i sada’’ pozorišta, u vrtlogu prizora koji guraju publiku u drugačiji oblik doživljaja vremena, u svojevrsni vremenski lavirint. 

 

Pošto Planina Olimp traje 24 sata bez prekida, organizator će gledaocima omogućiti da spavaju i odmore se tokom noći u foajeima Sava Centra. Zahvaljujući narukvicama koje će se deliti pri ulasku u salu, oni će moći da izlaze i ulaze u salu. 

Više informacija OVDE.

CARSTVO NEBESKO

Šta će nastati, kada se izmešaju ljubav i mržnja, ženidba i sahrana, nežnost i nasilje, čežnja i osveta, istorija i mit, stvarnost i mašta, lepota i smrt? U kakvom ćemo se vrtlogu naći?

Zašto postojimo samo kao junaci ili žrtve? I zašto menjamo pozicije junaka i žrtve s takvom neverovatnom lakoćom? Koji će ritam takve šizofrenije nastati?

Koje praznine sadašnjice može punoća epskih pesama ispuniti? Koje rane isceliti? Koje rane otvoriti? 

Da li smo se u instinktima i nagonima išta promenili? Da li manjak naših sopstvenih priča, i verovanja i rizika, ispunjavamo tuđim pričama? Pa onda verujemo da su zapravo naše?

Katastrofa, kada pripovedanje postane propovedanje. A granica je tako tanka.

Jernej Lorenci

Biblija, prvi pokušaj u režiji Jerneja Lorencina

 

Poslednja od premijera sezone 2016/17  je usredsređena na velike utopije čovečanstva i  prvo je izvođenje adaptacije „knjige nad knjigama“.

U sredu 19. aprila u 20:00 časova je na velikoj sceni Drame premijerno prikazana Biblija, jedna od najčitanijih i najčešće prevođenih knjiga svih vremena, koja je značajno uticala na istoriju čovečanstva,  odnosno koja i danas značajno utiče na društvene i individualne kontekste u najrazličitijim kulturama širom sveta. Stvaralačka ekipa reditelja Jerneja Lorencija, koja kao autor potpisuje teatarsku adaptaciju takozvane „knjige nad knjigama“,  pri svom pokušaju prikaza Biblije za ishodište je uzela različite tekstove Svetoga pisma. Među njima su Pesma nad pesmama, Knjiga propovednikova ili Kohelet, Jezekilj i Knjiga o Jovu. Tekstovi Biblije su raznoliki. Svaki otvara neko pitanje,  problem, i svaki na svoj način izaziva stvaraoce prilikom postavljanja na pozornicu. Da li se negde skriva neka univerzalna poruka? Možda je to večita potreba čoveka za bližnjim, njegova žudnja, krhkost, potreba da bude prihvaćen, poštovan, cenjen, potreba da ne ostane sam, njegov odnos prema Bogu, prema drugome…Karakteristika prvog prikazivanja Biblije, prvi pokušaj je izvanredan ansambl u kome glumi, odnosno glume Janez Škof, Marko Mandić, Nina Ivanišin, Nataša Barbara Gračner, Gregor Zorc, Jernej Šugman, Pia Zemljič, Aljaž Jovanović i Tina Vrbnjak, uz ekipu saradnika reditelja Lorencija: scenograf Branko Hojnik, kostimografkinja Belinda Radulović, kompozitor Branko Rožman, majstor svetla Pascal Mérat, lektorka Tatjana Stanič i koreograf Kaja Lorenci. 

O Bibliji  je mnogo teže govoriti nego je pokušati adaptirati uz sudelovanje jedinstvene ekipe. Na samom početku istraživanja nisam imao neke velike i motivirane ideje, nikakav poseban uvid ili veliku spoznaju koje bi me uvlačile u taj projekat. Više je to bio osećaj da se radi o logičnom nastavljanju dosadašnjih ostvarenja, odgovor na privlačnost tih starih kanonskih tekstova koji me je uznemiravao veoma dugo. Upoređivati to što je bilo „na početku“ – a što je kasnije neprestano i ponovo prevođeno i zapisivano – s današnjim zapisima i usredsrediti se na razlike i sličnosti. Zanimao me je kontekst. A on je danas najznačajniji, ne samo u teatru. Čini mi se da je dobro pomešati sadržaje koji bi na prvi pogled o nečem da prosuđuju. Svi ti sveti tekstovi su pokušaji. Zajedno s koautorima adaptacije tražili smo ključ kako zaustaviti trenutak, stvarati sad. I to je pokušaj –  objašnjavao je proces nastajanja predstave Biblija, prvi pokušaj pre premijere reditelj Jernej Lorenci.

Dramski tekst predstave Biblija, prvi pokušaj je nastao iz segmenata koje su sastavili glumci. U tom smo procesu pregledali, prikupili i delimično upotrebili sve prevode Biblije  od Dalmatinovog do standardnih, najnovijih verzija. Tekstovi koje glumci pripovedaju usklađeni su s poetičnim elementima biblijske naracije i žanrovskim razlikama svake pojedinačne priče – rekla je na konferenciji za štampu lektorka Tatjana Stanič.

O Bibliji je napisano mnogo rasprava, a knjiga je inicirala i mnogobrojne interpretacije i akademske rasprave, čak i sporove. Sveta knjiga jedne od dominantnih svetski religija je prevedena na više od 2400 jezika. U ime Boga i Boga jedinog se u ljudskoj istoriji dogodilo mnogo što šta, kako dobrog tako i zlog. Biblija je postupno pridobila veliki broj čitalaca, odnosno slušalaca. Na početku svog puta, dok je bila još proganjana i nepoželjna njeni čitaoci i promoteri su gubili i živote. Biblija je prešla dug put kroz ljudsku istoriju i u sebi udružuje sve što je ljudsko: najkrhkiju usamljenost, izgubljenost i duševni bol, čovekov eros, žudnju i potrebu za ljubavlju, potrebu za usavršavanjem kroz drugog, savršenijeg, a sa druge strane je najokrutnije nasilje, neprijateljstvo i zatiranje drugog ili samoga sebe. Prikazivanje Biblije je samo po sebi  megalomanija. Interpretacija kraćih delova i fokus na pojedine motive ne može nas osloboditi razmišljanja o celini koja je u slučaju  Biblije kao svete knjige zapadne kulture nešto zaista sveobuhvatno – zapisao je Tjaša Mislej u članku naslovljenom Čovek je biće koje gleda na gore objavljenom u pozorišnom listu koji je izdala Drama povodom prvog prikazivanja adaptacije.

Po rečima Nine Ivanišin svaka predstava zahteva svoju atmosferu, svaka priziva nešto drugo. „Ovaj sveobuhvatni stari tekst je često izazivao drugačije prisustvo u odnosu na druge, radimo skromno i sa radošću bih zadržala taj osećaj“ rekla je na konferenciji za štampu pre premijere. Marko Mandič studijski proces upoređuje s radom hora: „Na probama smo mnogo puta čitali Bibliju i proučavali je da bismo došli do tačke kada smo bili u stanju da se otvorimo sami pred sobom, a zatim se to dogodilo na bini sa glumcima učesnicima i na kraju pred gledaocima u sali “. Tina Vrbnjak dodaje da Bibliju pre toga nikada nije čitala, tekst je nije privlačio. I sada konstatuje da je ta knjiga veoma funkcionalno usmerena. Ali privukao ju je proces stvaranja predstave u kome je s kolegama tražila i našla u Bibliji brojne veoma lepe stvari i saznala mnogo o odnosu čoveka i boga. Aljaž Jovanović kreativnu energiju na bini opisuje kao intimu „koja se ostvarila i koja se još ostvaruje, iskrenost i osećanje da je najbolje i najlepše kada se čovek prepusti i dozvoli da postoji“.

U procesu nastajanja predstave učestvovali su i asistenti reditelja Dorian Šilec Petek i Jan Krmelj. Izvođaći snimljene muzike u predstavi su Branko Rožman, Štefica Stipančević (sopran), Eva Jurgec (oboa, kljunaste flaute) in Kaja Novosel (flauta).

 Jernej Lorenci

 Jernej Lorenci (1973) je pozorišni reditelj i viši predavač na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Predstave su mu osvojile mnogobrojne nagrade: Grand Prix za najbolju predstavu i najbolju režiju na festivalu Borštnikovo srečanje, Šeligovu nagradu za najbolju predstavu na Nedelji Slovenačke drame, nagradu Politike za najbolju režiju na 47. Bitef-u 13, nagradu za najbolju režiju na Međunarodnom pozorišnom festivalu Zlatni lav, nagradu za najbolju predstavu po izboru slovenačke sekcije AICT/IATC. Lorenci je radio za sve slovenačke pozorišne ustanove, kao i za ZKM, HNK u Zagrebu i druga inostrana pozorišta.

Jernej Lorenci na Bitefu

Jernej Lorenci se prvi put predstavio na 47. Bitefu predstavom Oluja u produkciji Mestnog gledališta Ljubljanskog. Predstava je dobila Nagradu Politike.

Naredne godine, na 48. Bitefu, gostovao je sa predstavom Poludela lokomotiva  u  produkciji Slovenskog narodnog gledališča Drama Ljubljana.

Na 49.Bitefu, gostuje sa predstavom Ilijada Slovenskog narodnog gledališča Drama Ljubljana, Mestnog gledališča ljubljanskog i Cankarjev dom. Predstava je dobila Nagradu Politike i Nagradu Publike.

O BITEFU

Bitef festival je osnovan 1967. godine, na inicijativu Mire Trailović i Jovana Ćirilova, BITEF (Beogradski  Internacionalni Teatarski festival ) je neprekidno pratio i podržavao najnovije pozorišne tendencije. Rastući i razvijajući se, postajao je jedan od najvećih i najvažnijih evropskih festivala. 

Već pola veka Bitef prevazilazi sve političke i kulturne barijere i uspešno ide u korak sa burnom evolucijom pozorišne umetnosti.

Zbog toga istoriju Bitefa možemo nazvati  istorijom savremenog teatra.

Revolucionarnih 60-ih i 70-ih godina, gledaoci su imali priliku da vide neke od najhrabrijih scenskih eksperimenata, koji su vodili ka razaranju dramske forme, ali takođe i značajna klasična ostvarenja, kao i predstave klasičnog orijentalnog teatra. Tokom 80-ih i 90-ih, Bitef je predstavio najviše domete postmodernog teatra i plesa. Čak i u vreme političko-ekonomske krize i embarga, Bitef je uspevao da promoviše najviše kulturne vrednosti i dovede u Beograd neka od najvećih imena svetske izvođačke scene.  U prvoj deceniji  20.veka  Bitef prikazuje nova i inovativna dostignuća svetskog  mejnstrima, predstave postdramskog i neverbalnog scenskog izraza, kao i one realizovane uz pomoć novih tehnologija, otvorivši  tako vrata virtuelnoj stvarnosti sajber teatra.

Tokom ovih godina, Bitef je sačuvao svoje mesto u porodici najznačajnijih svetskih festivala. Za kontinuitet i kvalitet njegovog nastojanja, Evropska fondacija „Premio Europa per il Teatro“ 1999. godine Bitefu je uručila Specijalnu nagradu.

Osnivač Bitefa je Skupština grada Beograda, a produkcijom i organizacijom festivala bavi se Bitef teatar, pozorište osnovano 1989. godine, sa ciljem da otkriva i podržava nove pozorišne tendencije u lokalnom kontekstu.