„Moja unuka Žilijet, rođena u
Americi, prošle godine je diplomirala glumu na koledžu Midelberi (Vermont) i
pre dve godine je provela jedan semestar u Londonu, piše sestra Saše Petrovića
i nastavlja: „Kada se vratila na koledž, priđe joj jedna studentkinja i pita je
da igra u njenom filmu, na šta je Žilijet pristala. Devojka joj je rekla da je
Srpkinja i da se zove Nika, a Žilijet da joj je majka Srpkinja, ali da ne
govori srpski.
Na to joj Nika ispriča da je ona
iz Beograda i da joj je deda čuveni glumac koji je igrao u filmu Skupljači
perja. Tada joj se Žilijet predstavila kao unuka Aleksandra Petrovića za koga
je možda čula jer je on napravio čuveni film „I even met happy grupies“.
Odgovor je bio: „Pa to je isti
film. U tom filmu je moj deda Bekim Fehmiju igrao glavnu ulogu.“
Od tada su bile nerazdvojne.“
Godišnja smotra srpskog filma, 46. SOFEST, održaće se od 4. do 8. jula u Centru za kulturu Sopot. Ovu godinu u
srpskom filmu obeležio je jedan značajan jubile j- 50 godina od kultnog filma
Skupljači perja. Tačno pola veka nakon osvajanja Gran Prix-a na festivalu u
Kanu, ovo maestralno ostvarenje Aleksandra Saše Petrovića ponovo se našlo pred
publikom u okviru programa Kan Klasik. SOFEST
je jedna od jedanaest manifestacija u organizaciji grada Beograda i jedna od
najstarijijih. U vreme kada se svi žale na davanja iz budžeta, ovaj festival je
ove godine dobio 4 miliona i 150 hiljada dinara u odnosu na prošlogodišnjih 3,5
miliona, a što se pozitivno odrazilo na kvalitet festivala.
„Još jednom će se rasprostreti
šumadijski, crveni tepih u želji da festival zasija još boljim sjajem“,
istakao je predsednik Opštine Sopot, Živorad Milosavljević.
Izložba fotografija, plakata i
dokumenata "50 godina Skupljača
perja" biće otvorena 4. jula u
19.15h nakon čega će u 19:30 h
uslediti svečano otvaranje festivala. Sopotom će, tradicionalno, prodefilovati
autori i glumci filmova koji će biti prikazani u narednih pet dana, iz
pravca Konaka kneza Miloša, a svečanost će upotpuniti nastup KUD Kosmaj iz Sopota kao i
veličanstveni vatromet. Posebna
atrakcija biće nastup legendarnog benda “O
đila” koji već decenijama neguje autentičnu romsku muziku.
Narednih dana u Centru za kulturu
Sopot biće prikazana 24 filma, od
čega će 19 biti u konkurenciji za jednu
od nagrada, dok će van konkurencije biti prikazan film Zemlja bogova Gorana
Paskaljevića. U takmičarskom programu nalaze se Zona Zamfirova II deo, Dnevnik
mašinovođe, Vetar, Povratak, Ime: Dobrica, Prezime: Nepoznato, Kozje uši,
Stado, Igla ispod praga, Ona je živa, Slepi putnik na brodu ludaka, Santa Maria
della Salute, Afterparti, Naši očevi, majke i njihova deca, Sporazum, Jesen
samuraja, Biser Bojane, Inkarnacija, Vojna akademija: Novi početak i Rekvijem
za gospođu J.
Stručni žiri u sastavu: reditelj i
predsednik AFUN-a Mirko Beoković, glumica Vesna Čipčić i reditelj Milan
Todorović, odlučivaće o tome ko će poneti Grand Prix za najbolju režiju (150.000 dinara), nagrade "Bata Živojinović" za najbolju mušku i žensku ulogu,
kao i priznanje za najbolji film. Žiri publike odlučiće o najboljem filmu
festivala po njihovoj oceni, a odbor festivala doneo je odluku da ove godine
uruči specijalno priznanje za doprinos
filmskoj umetnosti Oliveri Katarini. Time se odustalo od trogodišnje prakse
dodeljivanja esnafskih nagrada (režiser, snimatelj, montažer...)
U okviru pratećeg programa, u petak 7. jula u 13h biće održana panel
diskusija "Skupljači perja- međaš srpskog (jugoslovenskog) filma".
Centar kulture Sopot jedini je takav
u Beogradu, koji ima festival na periferiji grada. Sve je spremno, a Sopoćani
naglašavaju da su dobri domaćini. Biće organizovana i radionica kratkog dokumentarnog filma. Tri studenta završne godine Fakulteta dramskih umetnosti sa
najmlađim meštanima napraviće kratki film o festivalu, koji će bioti prikazan
pre dodele nagrada.
Aleksandar Avramović, član Odbora SOFEST-a zadužen za program
započinje obraćanje novinarima:
„U vremena kada su orkanski vetrovi zamenili povetarac, koji je nestao
netragom, teško se ko ozbiljan sme da usudi da predvidi kada će buduće
generacije osetiti njegovo milovanje.“
Na panelu će se publici obratiti
i „preživeli“. urednici niškog filmskog časopisa „Filaž“ i novouspostavljenog „Kinoteka“.
Modelator je Miodrag Vučković.
Svedočiće o „društvenoj nebrizi o umetnosti po kojoj nas svet raspoznaje“.
Avramović nastavlja: „Ovako
sačinjen filmski mozaik može se razumeti i kao zalaganje za uspostavljanje
nacionalnog filmskog festivala, za koji se Sopot kandiduje.“
Dodaje da je Aleksandar Petrović uspeo, ipak, da ostvari svoj životni san i
snimi „Seobe“:
„Poželeo sam da snimam ״Seobe״ Miloša Crnjanskog, još godine
1958. Svako ispunjenje želje krije u sebi klicu obmane… Ja pravim svoje delo, u
kome mi roman služi kao povod, inspiracija, misao vodilja. Neće biti
preslikavanja romana, jer je to konačno i nemoguće. Moja priča u nekoliko reči
je bračno neverstvo. Ratnikova žena izneveri muža dok je na ratištu, i to sa
rođenim deverom, što filmu daje dramsku kompaktnost i izražajnost.“
Petrović je svojom majstorskom kičicom
stvarao fresku velikih seoba srpskog naroda, prikazavši kroz kakva su
iskušenja, zablude i tragedije prolazili. Tema velikih seoba Srba prikazana je
kroz vojni pohod majora Vuka Isakoviča (Avtandil Makharadze) na čelu
Slavonsko-podunavskog puka, od proleća 1744. do proleća sledeće godine. Drugi
tok drame prati očajničku i pasioniranu ljubav između Vukovog mlađeg brata
Aranđela (Richard Berry) i Vukove supruge Dafine (Isabelle Huppert) koja se
nesrećno završava njenim dugim bolovanjem i smrću...
Znao je sve to kada je iz svoga
doma u Čakorskoj krenuo put Pariza „očiju punih sjaja velike ljubavi i tuge“,
iz kojeg se nikada neće vratiti. I treba svakako pomenuti RTS i gospodina Milana
Pejića, bez čije donacije („čije ulaganje nikada nije nadoknađeno, pa
neka ostane zabeleženo da je to bio poklon“) ovaj film i serija ne bi
bili realizovani. Što je omogućilo i svečanu premijeru u Sava centru 28. aprila 1994. godine koju je Saša Petrović propratio
pismom iz bolesničke postelje u Parizu.
Kordon konjice postrojen ispred glavnog
ulaza u Sava centar, kostimirani statisti (odeveni u originalne kostime iz
filma koje su zajedno uradili Divna
Jovanović i njen francuski kolega Žak
Fontere), sa bakljama, svečani koncert hora i Simfonijskog orkestra RTS, reči voditelja Miće Orlovića... A posle filma gromglasni aplauz i neizmerna tuga zbog bolesti autora.
„Neću biti na premijeri „Seoba“,
filma koji smatram svojim životnim delom“, istakao je čovek koji je u
svojoj zemlji doživeo bezbroj nepravdi. Beše to, sticajem okolnosti koje sam
život piše i njegovo oproštajno pismo. Nepuna četiri mesea kasnije, 20. avgusta
Aleksandar Perović se preselio u večnost, gde ga je već čekao sin Dragan, kome
je posvetio „Seobe“.
„Bio je Čovek velikog plemenitog
srca,“ zaključuje Avramović: „Lično saa ponosan što sam imao sreću da
sarađujem sa velikim umetnikom i Čovekom u njegovom poslednjem filmskom poslu i
što, sa Milanom Pejićem, potpisujem produkciju „Seoba“, a ovo sećanje prilažem
umesto pozivnice na skup posvećen međašu srpskog i jugoslovenskog filma“
SOFEST ima nešto, po treći put,
da ponudi i najmlađima koji će se od 5
do 7. jula od 11h moći da uživaju u projekcijama filmova za decu.
Festival će se završiti onako
kako je i počeo - odavanjem počasti filmu Skupljači perja specijalnom
projekcijom, restaurirane i digitalizovane verzije filma, koja će uslediti
nakon svečane dodele nagrada.
Skupština
opštine Sopot osnovala je Slobodarske
filmske svečanosti svojom odlukom od 03.
novambra 1972. godine.
Slobodarske filmske svečanosti
bile su festival filmskog stvaralaštva koji se po karakteru i ciljevima
razlikovao od većine do tada postojećih. Osnovni cilj ovog festivala bio je da
okupi filmske stvaraoce čiji su filmovi prožeti slobodarskim i humanim
porukama, uz prikazivanje filmova sa idejnom i umetničkom sadržinom kojom se
bitno doprinosi reafirmaciji ideja slobode i opštedruštvenog progresa.
Prve filmske svečanosti su
održane od 20. do 24. decembra 1972.
godine, a kasnije je ta manifestacija preneta u mesec jul od 01. do 07.
jula - obuhvatajući istovremeno 2. juli
(Dan opštine Sopot), 4. juli (Dan borca) i 7. juli (Dan ustanka naroda Srbije).
Tokom svog postojanja,
Slobodarske filmske svečanosti su postale internacionalna filmska manifestacija,
na kojoj su predstavljene i kinematografije zemalja za koje se u svetu jedva i
zna (Obala Slonovače, Zanzibar, Vijetnam). Naravno, najviše su bile zastupljene
kinematografije i autori koji u svetu filma dosežu same vrhove te umetnosti i
zanata.
Žiri za vrednovanje filmova i
glumačkih ostvarenja sačinjavalo je Veće
narodnih heroja (iz svih republika i pokrajina) i jedan broj kulturnih i
javnih radnika. Od 1990. godine žiri čine isključivo filmski i kulturni
radnici.
Na slobodarskim svečanostima
godinama su prisustvovale delegacije filmskih stvaralaca iz inostranstva
(Sovjetskog Saveza, Madjarske, Kine, Austrije, Bugarske i drugih zemalja).
Jedan od dana na svečanostima sve
do devedesetih godina posvećivan je poznatim rediteljima: Miomiru-Mikiju
Stamenkoviću, Stoletu Jankoviću, Aleksandru-Saši Petroviću, Kosti Gavrasu,
Mihailu Ptašuku, Mladomiru-Puriši Đorđeviću, Sergeju Bondarčuku, Grigoriju
Čuhraju, Krsti Škanati).
Godine 1989. grad Beograd je
uvrstio Slobodarske filmske svečanosti u red svojih manifestacija. U skladu sa
promenama u društvu tokom devedesetih godina prošlog veka i Slobodarske filmske svečanosti su
preimenovane u Filmski festival Sopot,
a zbog ekonomskih teškoća i izolacije zemlje, Festival je od međunarodne
manifestacije postao festival domaćeg filma.
Godine 1996. organizaciju
Filmskog festivala ponovo preuzima Skupština opštine Sopot sve do 2007. godine,
kada festival ponovo postaje manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad
Beograd.
Program možete pogledati OVDE.
Dobrodošli u Sopot!
Нема коментара:
Постави коментар