24. Festival evropskog filma Palić

Seci uši krpi dupe

Program 24. Festivala evropskog filma Palić, koji će biti održan od 15. do 21. jula na više lokacija kraj jezera Palić i u Subotici, zadržaće visok kvalitet i prikazati oko 80 filmova u 11 selekcija, ali će zbog smanjenog budžeta morati da izostanu neki prateći sadržaji, saopštili su na konferenciji za novinare 22. juna u Muzeju kinoteke čelnici ove renomirane filmske manifestacije.

Nagradu „Aleksandar Lifka“ ove godine primiće slavni srpski glumac Slavko Štimac. 

"Slavko Štimac je čovek koji ima 57 godina i 45 godina radnog staža. Bez sumnje staje u red velikih filmskih stvaralaca i jako ga je obradovala ova nagrada",  istakao je Zelenović.


Nagrada UNDERGROUND SPIRIT je uspostavljena 2008. godine na Festivalu evropskog filma Palić i dodeljuje se za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku stvaranu izvan dominantnih tokova filmske industrije.

Ova autentična nagrada je od svog osnivanja dodeljena francuskom reditelju F.J. Osanu, nemačkom reditelju Uliju M. Šupelu, domaćem reditelju Želimiru Žilniku, norvežaninu škotskog porekla Jernu Utkilenu, švedskom rediteljskom duu Ola Simonsonu i Johanu S. Nilsonu, francuskom animatoru Eduaru Salijeru, mađarskom super-8 dvojcu braći Buharov i umetničkoj grupi od pet španskih reditelja koju je nakon Palića britanski filmski magazin Sight & Sound nazvao “Električnim jahačima Apokalipse”. Prethodne godine ovu nagradu je primio jugoslovenski i slovenački direktor fotografije i reditelj, jedan od začetnika crnog talasa, Karpo Godina.

Dobitnik nagrade Underground Spirit 2017 na 24. Festivalu evropskog filma Palić je francuski animator, reditelj i vizuelni umetnik Bertran Mandiko (Bertrand Mandico) koji stvara filmove od sredine 90-ih godina prošlog veka karakteristične po snolikosti, apsurdu, razuzdanoj seksualnosti i pre svega umetničkom postupku gde krajolik uvek igra jednu od glavnih uloga zajedno sa junacima filmova.


Na početku karijere Mandikov prvi kratki animirani film “Plavi jahač” osvaja nagradu za najbolji prvi film na prestižnom festivalu animacije u Ansiju 1998. godine. Već 2001. godine kratki film “Edijev pas” ulazi u takmičarsku selekciju festivala u Kanu. Slede uspesi na festivalima širom sveta gde se prepoznaje kao vrhunski esteta i jedan od vodećih mladih ikonoklasta i eksperimentatora savremenog filma. Kako bi uspostavio jasna pravila sopstvene poetike Mandiko sastavlja “Manifest inkoherentnosti” u 12 tačaka kao itinerer za buduće stvaranje filmova. Među ovih 12 tačaka nalaze se pravila snimanja isključivo na filmskoj traci, odbacivanja svih pravila filmskog scenarija, korišćenje isključivo optičkih efekata u kameri i na setu i pravilo prema kojem reditelj mora biti ujedno i snimatelj i umetnički direktor filma.

Prekretnicu u radu predstavlja Mandikov omaž poljskom velikanu filma Valerijanu Borovčiku, kojeg smatra svojim filmskim uzorom, u snolikom portretu umetnika “Boro ukutiji” koji nakon premijere u programu “15 dana režisera” u Kanu, osvaja nagradu za najbolji film 2011. na najvećem festivalu kratkog metra u Klermon Feranu. Od 2011. godine započinje projekat 20+1 u saradnji sa glumicom Elinom Levenson sa ciljem snimanja 21 filma za 21 godinu kako bi prikazao proces starenja glumice. Kao umetnik u stalnoj potrazi za novim i drugačijim, hodajući hrabro po oštrici ne pristajući na kompromise Mandiko predstavlja suštinu nagrade Underground Spirit. 

Nagrada će biti dodeljena 16. Jula u 21 čas na Letnjoj pozornici na Paliću.

U okviru programa “Mladi duh Evrope” do sada su prikazana tri filma Bertrana Mandika i to “Boro u kutiji”, “Živeti mrtvu prirodu” i “Naša Gospa od Hormona”. U okviru 24 izdanja FEF Palić predstaviće se izbor kratkih filmova ovog izuzetnog autora.

Predsednica Saveta Festivala Mira Banjac istakla je da i pored problema sa novcem za FEF Palić ne važi izreka „koliko para toliko muzike“:

„Para imamo toliko koliko imamo, ali ipak imamo dobru muziku. U ovoj stisci, koju delimo sa društvom u kojem postojimo, uspeli smo da održimo kvalitet, a to je oduvek i bila suština Palićkog festivala.  A iza toga stoje ljudi sa entuzijazmom. Važnije od novca je pitanje svesti. Poručujem ljudima koji imaju svest da razmisle kuda ide naša kultura. Mi se radujemo našem Festivalu, mi ga negujemo i nećemo se zaustaviti, bar ove godine.“

Na novinarsko pitanje zašto se ljudi iz kulture jedinstveno ne suprotstave evidentnim brojnim i krupnim problemima (od raspodele sredstava na konkursima pa na dalje) Mira Banjac je odgovorila:

”Ljudi iz kulture nisu deo društva. Marginalizovani su i skrajnuti. S druge strane mi smo međusobno različiti, nismo jedinstveni, a i među nama ima ljudi koje vodi interes.”

Član Saveta Festivala Branislav Lečić se nadovezao na MirIn komentaer, ali i ocenio da je FEF dokazao svojim trajanjem jedinstvenost, posebnost i kvalitet:

"Ušli smo u fazu moralne degradacije. Nije bitan kvalitet nego lojalnost. Pristrasnost a ne sistem. Tako dobijamo društvo moralne degradacije. Kancer. A kancer nema svest, on prosto napreduje izjedajući zdravo tkivo da bi na kraju uništio i telo od kojeg živi. To nije samo u kulturi. A bez kulture, izvesno, umire društvo, zajednica, država. Jer, kultura stvara i vaspitava čoveka, ona tako biva i ekonomska inspiracija.

Svako ko ozbiljno voli film i zna šta on znači za kulturu ne samo naše zemlje, nego i regiona i Evrope zna da je dragoceno pratiti ono što se dešava na Festivalu, kao presek filmskog stvaralaštva, ali i preokupacija autora oko tema koju su društvene i umetničke. Mi kao glumci želimo da skrenemo pažnju da je situacija za kulturu vrlo teška i da su prioriteti dovedeni u pitanje. Dešava se uravnilovka, finansije ne prate šta je važno a šta je manje važno. Ne može se izjednačavati nešto što je seoski festival i onaj koji je već tradicionalno dokazao svoju evropsku vrednost. FEF, koji je opšte dobro, treba da bude podržan kao legitimacija naše kulture i društva.“

Direktor Festivala Radoslav Zelenović podsetio je da je jedan od retkih koji su na ovom Festivalu od početka, 1992. godine i da je problema bilo uvek, ali je konačno pre desetak godina potpisan Protokol o sufinansiranju:

„Republika Srbija i Grad Subotica su ispoštovali Protokol, a Pokrajinski sekretarijat Vojvodine se, iz samo njima znanih razloga povukao, te je posle šest miliona dinara 2015. i tri miliona  2016. ove godine dao samo jedan milion. Republika je dala devet, Grad pet miliona, tako da operišemo sa oko 150.000 evra. Pre sedam godina smo imali 420.000 evra. Pre koju godinu imali smo 90 miliona dinara od Pokrajine, a sada Pokrajina ima ukupni budžet od 80 miliona. A pare se odlivaju na neke druge festivale, a ne ovaj koji u imenu ime pridev evropski, kojoj, bar deklarativno težimo...“ 

Zbog toga će, dodao je on, posle 106 filmova koliko je bilo lane, ovog leta biti 80 filmova. Kresalo se u pratećim sadržajima, koji su izuzetno bitni, poput časopisa. Ništa ne ostaje za arhivu. Zelenović, kao arhivator, se prisetio kako je svaka Pula propraćena do detalja opisima iz tih časopisa. 

Sledeća opcija koja je stradala zbog skučenog budžeta su projekcije na otvorenom, na trgovima (“Klasici na trgu”- jer nema para za iznajmljivanje DCP projektora), kao i radionice a bogami i zabave po kojima su gosti pamtili naše gotoprimstvo da i u teškim trenucima umemo da primimo, ugostimo i proveselimo se. Stoga će i gosti biti "proređeni".

Programski direktor Miroslav Mogorović izjavio je da se zajedno sa Otvorenim univerzitetom kao izvršnim producentom dovijao da nađu balans između onoga što čini Festival i mogućnosti koje pruža budžet: 

„Odlučili smo da ne ukidamo programe, a da „sečemo“ prateće edukativne sadržaje. Naslovima sam izuzetno zadovoljan, imamo filmove iz Berlina i Kana, nagrađene i one koji su privukli pažnju publike“, rekao je on navodeći ostvarenja Andreja Zvjaginceva, Sergeja Loznice, Kornela Mundrucua, filmove iz Gruzije, Italije...

Glavni program imaće 12 umesto 14 filmova, od 21 sat prikazivaće se dosadašnji i budući dobitnici festivalskih nagrada, a od 23 sata filmovi koji su orijentisani više ka publici."

Selektor Petar Mitrić istakao je da je za FEF karakteristično ne samo da prikazuje poznate, već i da otkriva nove autore, te je od deset filmova iz programa “Parelele i sudari”, posvećenog istočnoevropskim autorima i temama, izdvojio estonski film „Novembar“, nagrađen na Trajbeki i „Poslednju porodicu“ sa Sandensa, o čudnoj porodici poljskog slikara.

Selekcija Mladi duh Evrope ove godine daje poseban pogled na film i globalni svet, sa temom migrtantske krize, te zalazi u daleke predele Čilea ili Afrike, a Mitrić je posebno pomenuo film „Stranac u raju“. Pitanje migranata, stranaca kao Evropljana na drugim delovima planete, stranaca u svom domu, stranca sa samim sobom,...

„Nagradu Underground Spirit dobio je Bertran Mandiko, francuski reditelj koji stvara van svih tokova evropskog i svetskog filma, koji je dospeo i do Kana, ali nije hteo da postane čovek sa crvenog tepiha“, rekao je Mitrić.

On je skrenuo pažnju i na program Kinematografija u fokusu, posvećen hrvatskom filmu i ocenio da je Hrvatska u poslednje vreme postala primer kako treba urediti nacionalnu kinematografiju.

Direktor Otvorenog univerziteta, izvršnog producenta Festivala, Ilija Tatić ponovio je koliko je teško bilo pripremiti program uz smanjenje budžeta sa prošlogodišnjih 21,5 na 15,3 miliona dinara ove godine:

 „U fokusu je morao da ostane film, a odrekli smo se mnogih stvari, ne samo edukativnih nego i zabavnih programa koji su mnogo značili za atmosferu i za izuzetne utiske koje su gosti uvek nosili sa našeg Festivala i iz naše zemlje.“

Tatić je izrazio zahvalnost prijatelju Festivala, kompaniji Gorki list i dodao da će, kao i prošlog leta, biti dodeljena nagrada publike Gorki list Award.

Zvanične festivalske nagrade dodeliće žiti u kojem će biti srpski glumac Nikola Đuričko, belgijski reditelj Gus van der Berger, hrvatska glumica Tihana Lazović, festivalsa direktorka iz Kopenhagena Tina Fišer, a ime petog člana biće objavljeno naknadno.

Publiku očekuje i ove godine veliki broj relevantnih evropskih naslova raspoređenih u 11 selekcija: Glavni takmičarski program, Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, Novi mađarski film, Hrvatska u fokusu, Omaž program dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka, Omaž program dobitniku nagrade Underground Spirit, Ekološki dokumentarci, Best of Europe 2016, Short Matters! i Palić u Beogradu.

Glavni takmičarski program i ove godine biće prikazan u najlepšem bioskopu pod vedrim nebom – čudesnoj Letnjoj pozornici koja prima 1200 posetilaca.

 

Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić punih 19 godina, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe.

Gorki List nagradom publike za najbolji film dokazuje da publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti prikazana na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ tj. onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.

Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozivaju posetioce festivala da glasanjem na zvaničnom sajtu izaberu svog favorita u bogatom filmskom opusu evropske kinematografije koja će biti prikazana na ovogodišnjoj filmskoj smotri.

Film koji od strane publike bude imenovan kao laureat GORKI LIST nagrade publike dobiće posebno dizajniranu statuu.

 Najbolji evropski filmovi u okviru predfestivalskog programa 24. FEF Palić

 U okviru predfestivalske selekcije “Best of Europe 2016” 24. Festivala evropskog filma Palić biće od 3. jula u subotičkom bioskopu Eurocinema prikazani izuzetni evropski naslovi koji su obeležili prošlu godinu.

Program otvara nagrađivano ostvarenje “Toni Erdman” rediteljke Maren Ade, dobitnik nagrade Zlatni toranj za najbolji film na 23. Festivalu evropskog filma Palić, otkačena komedija koja govori o odnosu oca i ćerke u savremenom otuđenom svetu okrenutom uspehu. Na prošlogodišnoj, 29. dodeli Evropskih filmskih nagrada “Toni Erdman” je osvojio čak 5 priznanja: za Najbolji film (prvi put jednoj rediteljki je otišla nagrada), Najbolji scenarista, Najbolji glumac i glumica. Renomirani magazin Sight & Sound proglasio je film najboljim za 2016. godinu, a “Toni Erdman” je takođe dobitnik nagrade Fipresci na Kanskom festivalu 2016, koju dodeljuje Međunarodna federacija filmskih kritičara (film je bio i nemački kandidat za Oskara). 

Sledi “Druga strana nade” kultnog reditelja Akija Kaurismakija, neobična priča o prijateljstvu finskog trgovačkog putnika i sirijskog izbeglice, film autentične emocije u kojoj preovladava empatija.

“Ja, DanijelBlejk”, izvanredni film Kena Louča, dobitnik Zlatne palme, dirljiva je priča koja govori o stolaru Danijelu Blejku (59) čiji se životni put ukršta sa Kejti, samohranom majkom dvoje dece. Njih dvoje žrtve su duhumanizovane birokratije savremene Engleske. Danijel zanemaruje vlastitu patnju ne bi li pomogao marginalizovanoj, siromašnoj  porodici.

Prilikom dodeljivanja nagrade Palićki toranj Kristijanu Munđijuu za najbolju režiju (filma “Matura"), žiri 23. Festivala evropskog filma Palić je naveo sledeće: “Matura pokazuje veliki talenat u stvaranju perfektnog portreta dezintegrisanog i nefunkcionalnog društva, kroz nepogrešivo ubedljivu glumu”. Novi film verovatno najznačajnijeg predstavnika rumunskog novog talasa Kristijana Munđijua premijerno je u Srbiji prikazan upravo na prošlom Festivalu. Ovo fantastično ostvarenje govori o kompromisima i implikacijama roditeljstva, a čuveni Guardian je napisao da je Matura “složen, duboko inteligentan film i sumorna slika stanja nacionalne depresije u Rumuniji, gde se generacija rođena '90-ih nada da će imati priliku da ponovo počne”. Kristijan Munđiju bio je gost prošlogodišnjeg Festivala.

 

U okviru selekcije “Best of Europe 2016” biće prikazano i finsko ostvarenje “Najsrećniji dan u životu Oli Makija” - priča o bokseru koji se bori u leto 1962. za titulu svetskog bokserskog šampiona u perolakoj kategoriji. Sve što Oli treba da uradi je da malo izgubi na težini i da se koncetriše pred meč. Ali, postoji problem - zaljubio se u Raiju. Film je prikazan u okviru Glavnog programa 23. FEF Palić.

Drama Andreja Končalovskog “Raj” prati dva glavna lika čiji se putevi ukrštaju tokom drugog svetskog rata: On je oficir SS divizije Helmut koji je došao u koncentracioni logor da obavi istragu korupcionaške afere. Ona je ruska kneginja Olga, emigrantkinja, koja je stupila u redove francuskog Otpora i u logor dospela zato što je u svojem stanu od Gestapa skrivala jevrejsku decu. Nekada pre rata Helmut i Olga doživeli su romansu. Zato se sada likovi suočavaju s problemom izbora. On će na kocku staviti svoju karijeru i verovanja i pokušati da odluči hoće li spasiti svoju ljubav iz mladosti od plinske komore. Olga će morati naći odgovor na pitanje što joj je važnije – spasiti svoje telo ili dušu. Snimljen u crno-beloj tehnici, sa izrazitom aromom kinematografije Zlatnog doba, ovaj film elegantno slika ratnu stvarnost i posledice učinjenih izbora. Film je između ostalog osvojio Nagradu za režiju na Venecijanskom filmskom festivalu, a našao se i u užem izboru za „Oskara“ u kategoriji za „najbolji strani film“.

Program “Best of Europe 2016” zatvara ostvarenje „Hulijeta“ velikog španskog reditelja Pedra Almodovara. Film govori o borbi majke da preživi nesigurnost, ali i o kompleksu krivice i nedokučivoj misteriji koja navodi ljude da napuste one koje vole, brišući ih iz života kao da nikada za njih ništa nisu značili, kao da nikada nisu postojali. Film je baziran na kratkim pričama dobitnice Nobelove nagrade za književnost Alis Munro.

Raspored prikazivanja filmova, bioskop Eurocinema, Subotica:

·        3. jul, 19h - Toni Erdman

·        4. jul, 19h - Druga strana nade

·        5. jul, 19h - Ja, Danijel Blejk

·        6. jul, 19h – Matura

·        7. jul, 19h –  Najsrećniji dan u životu Oli Makija

·        8. jul, 19h –  Raj

·        9. jul, 19h –  Hulijeta

Cena ulaznice: 200 dinara.

Na predstojećem 24. izdanju Festivala evropskog filma Palić, koje će se održati od 15. do 21. jula, biće prikazano oko 80 filmova u 11 selekcija: Glavni takmičarski program, Paralele i sudari, Mladi duh Evrope, Novi mađarski film, Hrvatska u fokusu, Omaž program dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka, Omaž program dobitniku nagrade Underground Spirit, Ekološki dokumentarci, Best of Europe 2016, Short Matters! i Palić u Beogradu.

Glavni takmičarski program i ove godine biće prikazan u najlepšem bioskopu pod vedrim nebom – čudesnoj Letnjoj pozornici koja prima 1200 posetilaca.

FEF Palić online