уторак, 30. мај 2017. у 18:00
ДОБ//Главни хол
Говоре: Љубица Пупезин, уредница у ИК Штрик, и Татјана Росић, књижевна теоретичарка
Ексцентрична
и непредвидљива Њујорчанка Кристина Геринг и њена једнако необична,
узнемирена и напета пријатељица госпођа Коперфилд, срећу се на забави.
Две озбиљне даме, које се не мире са постојећим стањем ствари, с туђим
али често ни са сопственим изборима и које су спремне на оно на шта
други људи и не помишљају, тврдоглаво се држе свога пута – једна је у
потрази за личним спасењем, друга за сопственом срећом.
Госпођа Коперфилд нерадо
одлази у Панаму с мужем, али тамо упознаје проститутку Пацифику, у коју
се заљубљује. Госпођица Геринг, с друге стране, нерадо и наизглед из
чиста мира, велелепну кућу близу града замењује страћаром на излованом
острву и окупља око себе необично друштво: продавца некретнина у потрази
за својим уметничким бићем, бившу дактилографкињу која очајнички тражи
некога ко би јој, уместо ње саме, испунио живот, старца који верује да
поново може бити млад...
Госпођа Коперфилд и госпођица Геринг поново ће укрстити путеве на крају романа за столом у мрачној крчми. Две озбиљне даме, старе пријатељице, сешће једна спрам друге да се поново упознају и што је још важније – да открију саме себе.
Дубок, тајанствен, необичан и духовит, роман "Две озбиљне даме" (1943), за који је Тенеси Вилијамс својевремено рекао да заслужује да постане класик више од иједног другог модерног романа, први пут се појављује на српском језику у преводу Марије Обрадовић, с поговором Татјане Росић и предговором Трумана Капотеа, првобитно написаном за америчко издање сабраних дела.
Необична и упечатљива дела Џејн Болус мање су позната широј публици, а за разлику од писаца, критика им није била превише наклоњена. Као што госпођица Геринг на неке особе делује помало узнемирујуће и често мора да тера људе да разговарају с њом, и Две озбиљне даме помало су непријатне, помало уврнуте, помало узнемирујуће, и умеју да разговарају само с читаоцима несклоним убичајеном. Или ћете их ударити кишобраном (као што ће једна малограђанка ударити госпођицу Геринг) или обожавати.
Џејн Боулс рођена је у Њујорку 1917. Као адолесценткиња оболела је од туберкулозе колена и мајка ју је одвела у санаторијум у Швајцарској, где ће бројне месеце провести с ногом у шинама. У том периоду јавила се у њој огромна љубав према књижевности, али и низ исто тако интензивних опсесија и страхова. По повратку у Њујорк, почела је да експериментише с писањем романа и упустила се у сексуалне авантуре и с мушкарцима и са женама.
Пола Боулса упознаје 1937, и наредне године њих двоје ће се венчати. Медени месец проводе путујући по Централној Америци, која ће касније послужити Џејн као место дешавања једног дела романа Две озбиљне даме. Роман је објављен 1943. Критика га већином није разумела. Данас има армију обожавалаца.
Пол 1947. одлази у Мароко да ради на роману Чај у Сахари. Наредне године Џејн му се придружује и наставља да пише, и то приче. Објављује неколико, укључујући и ремек-дело Извиђачки камп Катаракт. Почиње и рад на драми У летњиковцу. Драма ће бити изведена на Бродвеју 1953, уз мешовите критике. Џејн одлази у Танџер и наставља да пише, али посвећује се пре свега љубавној вези с Мароканком Шерифом, аферама с другим женама, и друштвеном животу који се често састојао од пијанки.
Године 1957. доживљава јак мождани удар због којег скоро потпуно губи вид. Упркос томе, рукопис за рукописом сведочи о њеној борби да настави да пише. Стање јој се погоршава и после боравка у различитим болницама, умире 1973.
Својом личношћу Џејн Боулс очарала је бројне људе. Била је изванредно виспрена и духовита и увек је радила и говорила неочекиване ствари. Била је у сваком смислу изненађујућа, у једном тренутку тајанствена а већ у следећем урнебесно смешна - исто као и њена дела.
Госпођа Коперфилд и госпођица Геринг поново ће укрстити путеве на крају романа за столом у мрачној крчми. Две озбиљне даме, старе пријатељице, сешће једна спрам друге да се поново упознају и што је још важније – да открију саме себе.
Дубок, тајанствен, необичан и духовит, роман "Две озбиљне даме" (1943), за који је Тенеси Вилијамс својевремено рекао да заслужује да постане класик више од иједног другог модерног романа, први пут се појављује на српском језику у преводу Марије Обрадовић, с поговором Татјане Росић и предговором Трумана Капотеа, првобитно написаном за америчко издање сабраних дела.
Необична и упечатљива дела Џејн Болус мање су позната широј публици, а за разлику од писаца, критика им није била превише наклоњена. Као што госпођица Геринг на неке особе делује помало узнемирујуће и често мора да тера људе да разговарају с њом, и Две озбиљне даме помало су непријатне, помало уврнуте, помало узнемирујуће, и умеју да разговарају само с читаоцима несклоним убичајеном. Или ћете их ударити кишобраном (као што ће једна малограђанка ударити госпођицу Геринг) или обожавати.
Џејн Боулс рођена је у Њујорку 1917. Као адолесценткиња оболела је од туберкулозе колена и мајка ју је одвела у санаторијум у Швајцарској, где ће бројне месеце провести с ногом у шинама. У том периоду јавила се у њој огромна љубав према књижевности, али и низ исто тако интензивних опсесија и страхова. По повратку у Њујорк, почела је да експериментише с писањем романа и упустила се у сексуалне авантуре и с мушкарцима и са женама.
Пола Боулса упознаје 1937, и наредне године њих двоје ће се венчати. Медени месец проводе путујући по Централној Америци, која ће касније послужити Џејн као место дешавања једног дела романа Две озбиљне даме. Роман је објављен 1943. Критика га већином није разумела. Данас има армију обожавалаца.
Пол 1947. одлази у Мароко да ради на роману Чај у Сахари. Наредне године Џејн му се придружује и наставља да пише, и то приче. Објављује неколико, укључујући и ремек-дело Извиђачки камп Катаракт. Почиње и рад на драми У летњиковцу. Драма ће бити изведена на Бродвеју 1953, уз мешовите критике. Џејн одлази у Танџер и наставља да пише, али посвећује се пре свега љубавној вези с Мароканком Шерифом, аферама с другим женама, и друштвеном животу који се често састојао од пијанки.
Године 1957. доживљава јак мождани удар због којег скоро потпуно губи вид. Упркос томе, рукопис за рукописом сведочи о њеној борби да настави да пише. Стање јој се погоршава и после боравка у различитим болницама, умире 1973.
Својом личношћу Џејн Боулс очарала је бројне људе. Била је изванредно виспрена и духовита и увек је радила и говорила неочекиване ствари. Била је у сваком смислу изненађујућа, у једном тренутку тајанствена а већ у следећем урнебесно смешна - исто као и њена дела.
Нема коментара:
Постави коментар