X ŠPANSKI METAR – Srećnih 140

Elia se u komfornoj vili u idiličnom morskom okruženju kojim dominira svetionik priprema da obeleži svoj 40 rođendan, još uvek emotivno nesređena. Tim povodom okuplja bliske prijatelje. Drama Srećnih 140 reditelja Grasija Kehereta, upoznaje nas sa sudbinom prelepe Elie (Maribel Verdu). Ova glumica beogradskoj publici je već poznata iz filmova Sedam bilijarskih stolova, Snežana i sedam patuljaka i Ljudi naokolo.

Ono šta će gosti okupljene na svečanoj večeri šokorati i zauvek promeniti je novost koju Elia hoće da im saopšti – da je osvojila džekpot na lutriji Euromillones i dobila 140 miliona evra. 

Da li će ova vest staviti na iskušenje njihovo prijateljstvo? Šta je moćnije prijateljstvo ili novac. Da li novac okreće svet i vrti tamo gde burgija neće? Šta može da prouzrokuje jedna boca fatalnog, arhivskog vina? Šta su sve ljudi u stanju da učine da bi ga pribavili? Da li novac zaista usrećuje ljude?

Alavija i brutalnija verzija one ljudske falinke koju je Nušić zabeležio u Ožalošćenoj porodici.

Najavu filma možete pogledati ovde.

Srećnih 140

Španija, 2015, 95 min

Drama

Nagrade:

1. Nagrade Turija 2015 – dobitnik specijalne nagrade

2. XX Festival španskog filma u Tuluzu 2015: najbolji scenario

Produkcija: Foresta Films / Hernández y Fernández P.C. / La Ignorancia de la Sangre / Tornasol Films

Režija: Grasija Kehereta

Scenario: Santos Mersero, Grasija Kehereta

Uloge: Maribel Verdu, Antonio de la Tore, Eduard Fernandes, Marijan Alvares, Nora Navas, Aleks O’Doerti, Hines Garsija Milan, Paula Kansio, Markos Ruis.

Titlovi: srpski, engleski

Tri lica samoće u Bitef teatru

Predstava Tri lica samoće Željka Jovanovića, u režiji Filipa Markovinovića u Bitef teatru bavi se sudbinom žena izmeštenim sa prvih linije fronta, ali u neprijateljskom okruženju u kojem se snažno manifestuju odjeci rata; detonacije, pucnji i krici stradanja. Autor drame je inspiraciju za ovaj komad pronašao u Stojanci majci Knežopoljci. 

Ovaj omnibus od tri priče, upoznaje nas sa životom tri strankinje, koje su samom tom činjenicomu još većoj samoći i dubljoj izolaciji, u sredini koja im nije nikako naklonjena. Njihova usamljenost oblik je ekstremne egzistencije, koji nadilazi ljudski bol i uzdiže se iznad patnje.

Prva priča nas upoznaje sa Milicom, studentkinjom završne godine nemačkog jezika u Gracu, koju već čeka mesto prevodioca u srpskom Ministarstvu spoljnih poslova. No, umesto da se vrati u Beograd, ona odlučuje da se uda za Marija, građevinskog inženjera i da žive u njegovom rodnom Zagrebu. Početkom Velikog rata Marija mobilišu, da projektuje pruge na istoku. Milica ostaje sama, trpi otvorena neprijateljstva okoline, a onda gubi i muža. I kada stignu pobednici, iz njenog naroda, gledaće je sumnjičavo, zbog muža, pripadnika poraženog naroda. 

Sledeća priča donosi sudbinu Ukrajinke koja se 1914. godine zatekla u Sremskim Karlovcima. Stigla je u ovaj grad zbog ljubavi pogazivši strogo vaspitanje, kanone i običaje, da bi u tuđini ipak ostala sama. U potrazi za nečim većim surovo biva spuštena na zemlju. Njen život srlja ka neumitnoj propasti, ali je stradanje drugih, u stvari, uvodi u novu priču, bez imena, zanimanja i bez prošlosti… Njena samoća je samoća bez imena.

Zaključna priča otkriva lice Mađarice u Beogradu. Ona radi u salonu za uveseljavanje gospode, kojim defiluju razne vojske i u svakoj se zadesi po jedan oficir koji joj zapadne za oko i postane draži od ostalih. Neprekidno trpi podsmeh i nekoj vrsti torture okoline. A onda se ispostavlja da je spremna da se žrtvuje, da se izloži riziku. Da li će za tu svoju požrtvovanost dobiti dostojno priznanje? Samoća je za nju nešto što kratkotrajno, nešto što će sigurno proći, ali ima i cenu koju treba platiti.

Topla i intimna ispovest o ženskom stradanju, koje ne beleže udžbenici istorije i na čije se grudi ne kači ordenje i medalje za hrabrosti, koje se ne pominju u prigodnim govorima povodom godišnjica bitaka i pobeda i koje neće dobiti biste i čija imena neće poneti ulice.

Dramaturg Miloš Latinović upozorava da kada oružje progovori žene i deca su prvi i najveći gubitnici. I to u svakom ratu, čak i u onom koji nije objavljen. Režiser Filip Markovinović, zadužen i za obradu video-materijala kojim je obogaćena scena, zaključuje da kada se govori o Velikom ratu uglavnom se on vezuje za veliku hrabrost, bitke, stradanja, u Albaniji, na Krfu, proboj Solunskog fronta, ili se razmišljanja usmeravaju ka uzrocime rata, atentatu i političkim okolnostima, dok su tamo negde na margini oni koji su u ratu živeli noseći teško breme na leđima iako nisu neposredno vojevali…

Najaviu predstave možete pogledati ovde.

Filip Markovinović (1976), pozorišni, filmski i tv reditelj, do sada je režirao šesnaest pozorišnih predstava, više kratkih igranih i dokumentarnih filmova, kao i više stotina televizijskih emisija, namenskih filmova, spotova…

Vlasnik Mafin proizvodnje AV proizvoda, aktivan u Kino klubu Novi Sad, Šok zadruzi i Šumskoj patroli u okviru kojih daje svoj doprinos razvoju sveta u pravcu boljitka.

Željko Jovanović

TRI LICA SAMOĆE

Koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i Bitef teatra.

Režija i obrada video materijala: Filip Markovinović

Dramaturg: Miloš Latinović

Scenograf: Saša Senković

Kostimograf: Senka Ranosavljević

Muzika: Zoran Tairović

Scenski govor: dr Dejan Sredojević

Igraju: Milica - Mia Simonović

                Olga - Sanja Mikitišin

                Mariška - Tanja Pjevac

X ŠPANSKI METAR- Papiri na vetru

Iz Argentine nam stiže gorko-slatka komedija; Papiri na vetru, film koji analizira da li je najbolji način da obezbedite ćerku da sve pare stavite na perspektivnog fudbalera?

Kada El Mono umre, trojica njegovih prijatelja (Fernando, Maurisijo i El Ruso) suočavaju se sa načinom kako da ovu njegovu fantaziju u vidu promašene investicije pretoče u stvarnost i obezbede budućnost njegove ćerke. Investicija koja deluje beznadežno, tokom ovog filma umiraće i rađaće se kao i svaka ljudska nada. A između redova plete se topla i zavodljiva, pa i iščašeno duhovita o prijateljstvu i ceni koju za nju treba položiti.

Najavu filma možete pogledati OVDE.

Papiri na vetru

Argentina, 2015, 98 min

Komedija

Nagrade Sur 2015: najbolja originalna muzika

Produkcija: Concreto Films / Cinear / Telefe / Endemol / Smilehood / INCAA

Režija: Huan Taratuto

Scenario: Eduardo Saćeri, Huan Taratuto

Uloge: Dijego Pereti, Pablo Rago, Pablo Ećari, Dijego Tores, Paola Barijentos, Sesilija Dopaso, Danijel Rabinović, Kaćo Buenaventura

Titlovi: srpski, engleski

Berlinski zid u BDP-u

ZID U DUŠI I SRCU

Piše: Gordan Gorunović

U skoro stotinjak minuta zgusnuto je mnogo emocija, nasilja, preljube, borbe za goli život i još mnogo toga. Tekst nabijen životnim temama malih ljudi koji lutaju tražeći izlaz tamo gde ga nema. Uz malo prologa preko mikrofona Ljubinke Klarić i povremene muzičke pratnje Pauline Manov i Andreja Šepetkovskog na sintisajzeru prisustvujemo kompletnoj drami kao u antičkom pozorištu. Songovi između nekada nasmeju mada gorko a nekada bolje naglase scenu koja sledi.

Odlična glumačka ekipa iznela je maksimum ovom predstavom, koju publika frenetično pozdravlja dok izlazi iz sale sa teškim kamenjem u abdomenu. Nema komentara jer sve je rečeno na sceni. Svakako preporuka za gledanje; uloženi rad malu scenu načinio je velikom.

Sve u svemu “Berlinski zid” je daleko od estradnih komada koji dominiraju, jer treba isplatiti uloženi novac i zaraditi nešto. Da nema ovakvih otklona pozorišna scena bi stvarno uletela u patos mogla da krene da se emituje na nekim rijaliti “perjanicama” od televizije.

Zabranjena ljubav tema je predstave „Berlinski zid“ po tekstu Željka Hubača, a u adaptaciji i režiji Milana Neškovića. „Kao da je život gušterov rep“ osnovna je tema ove potresne ljudske i ljubavne priče Željka Hubača, smeštene u Uroševac na Kosovu – godine 1999. Stigmatizovani krvavim etničkim sukobima – i Albanci i Srbi razapeti su između borbe za opstanak, žestokih strasti i ljubavi, a kako pisac navodi u podnaslovu sve u životnoj „priči o deci koja su predodređena porodicom kojoj ne pripadaju“.

Milan Nešković pored režije potpisuje i idejno rešenje prostora, izbor muzike, kostimograf je Biljana Grgur, scenograf Mina Lazarević, a kompozitor Anja Đorđević. 

Igraju: Tanasije Uzunović, Jovo Maksić, Nemanja Oliverić, Paulina Manov, Andrej Šepetkovski i Ljubinka Klarić.

Želјko Hubač (Tuzla,1967) je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1996. na odseku dramaturgija. Predstave po njegovim dramskim komadima su do sada 36 puta premijerno izvedene u profesionalnim pozorištima u Srbiji, u Bugarskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. Bile su u selekciji više od 40 domaćih i inostranih pozorišnih festivala i osvojile više od 50 nagrada.

Za svoje tekstove Želјko Hubač je nagrađivan 10 puta u zemlјi i inostranstvu. Drame su mu prevođene na engleski, nemački, ruski, bugarski, polјski i japanski jezik. Objavio je knjigu drama "Bizarno" 2012. godine. Član je srpskih sekcija IATC-a (Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa) i ITI-a (Međunarodnog teatarskog instituta). Član je NUNS-a. Bio je urednik izdanja Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i pozorišnog časopisa „Teatron“, glavni urednik Izdavačke delatnosti Narodnog pozorišta u Beogradu i dramaturg Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Trenutno je dramaturg i vršilac dužnosti direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.

Milan Nešković rođen je 1985. godine u Valјevu. Završio pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Nikole Jevtića i profesorke Alise Stojanović. Ovo je treća predstava koju radi u Beogradskom dramsko pozorištu (“Ben” Beke Savić, 2011. i “Nedelјa, juče, danas, sutra” Ognjena Obradovića, 2013).