Da li ste znali da je slavni Karl Lagerfeld bio inspirisan korejskom narodnom
🎎 nošnjom?
Šta ste sve hteli da pitate o Majstora i Margaritu a niste se usudili?
Gde se nalazi Petrijina kuća?
Kako Život razvratnika utiče na Taštinu malih razlika?
Kako su se oblačili Franc Ferdinand i Sofija Čotek, Draga Mašin, Dositej Obradović, grof Vrangel i princ Rastko Nemanjić?
Želite više da saznate o stripu ili prevoznim sredstvima?
Gde se nalazio ženski logor u vreme Inforbiroa?
Da li ste znali da je izložba korejske umetnice He Sun Li inspirisana korejskom nošnjom prikazana u Luvru?
Odgovore na ova i mnoga ovakva pitanja radoznalih ili samo dokonih nudi XIV NOĆ MUZEJA U SRBIJI.
Noć muzeja, četrnaesta po redu, održaće se 20. maja 2017. u više od 40 gradova i mesta Srbije, kada će posetioci biti u prilici da prošetaju muzejima, galerijama i institucijama kulture i uživaju u premijernim izložbama i sadržajima osmišljenim samo za tu noć.
Od 17 časova pa sve do 1 iza ponoći iste večeri, pored Srbije, šetaće
posetioci u 120 gradova, 30 država i 3.000 muzeja u okviru Evropske
Noći muzeja, čije je sedište u Parizu.
Srbija će sa 250 raznolikih dešavanja u 152 kulturne ustanove dati
nemerljiv doprinos Noći muzeja sa bogatim programima u Novom Sadu, Nišu,
Čačku, Senjskom Rudniku, Bačkoj Palanci, Velikom Gradištu,
Dimitrovgradu, Somboru, Kosovskoj Mitrovici, Jagodini, Leskovcu...
Tema ovogodišnje 14-te po redi Noći muzeja je Velike i male revolucije umetnosti i kulture. Navršava se sto godina od Velike oktobarske revolucije koja je potpuno promenila dotadašnji svet. Pregrmeli smo raznorazne umetničke pokrete, modne pravce, industrijske, hipi i IT revolucije, mini suknje.. Kakvi smo posle svih tih promena, koliko i na koji način su one na nas uticale i menjale naša shvatanja i naš način života? Da li smo svedoci revolucije ili evolucije i šta nam je od njih srcu više priraslo?
Da li je u pravu naš nobelovac Ivo Andrić (ove godine obeležavamo 125 godina od njegovog rođenja) kada tvrdi da smo se bojali a nije trebalo. Po njemu, trebali smo samo živeti. Da li je to baš tako jednostavno?
Najnoviji iz ove plejade nobelovac, kantautor Bob Dilan smatra da ništa nije stabilnije od promena (The Times They Are a-Changin')
Tema ovogodišnje 14-te po redi Noći muzeja je Velike i male revolucije umetnosti i kulture. Navršava se sto godina od Velike oktobarske revolucije koja je potpuno promenila dotadašnji svet. Pregrmeli smo raznorazne umetničke pokrete, modne pravce, industrijske, hipi i IT revolucije, mini suknje.. Kakvi smo posle svih tih promena, koliko i na koji način su one na nas uticale i menjale naša shvatanja i naš način života? Da li smo svedoci revolucije ili evolucije i šta nam je od njih srcu više priraslo?
Da li je u pravu naš nobelovac Ivo Andrić (ove godine obeležavamo 125 godina od njegovog rođenja) kada tvrdi da smo se bojali a nije trebalo. Po njemu, trebali smo samo živeti. Da li je to baš tako jednostavno?
Najnoviji iz ove plejade nobelovac, kantautor Bob Dilan smatra da ništa nije stabilnije od promena (The Times They Are a-Changin')
Tradicionalno, Beograd će u Noći muzeja ponuditi najbogatiji sadržaj, na 65 lokacija, od čega čak 12 premijera, sedam autorskih priča. Posetioci će imati priliku da izaberu svoju maršrutu između Viasat History neispričanih priča, moderne umetnosti i savremene kulture, grada sa stilom i vizijom a na veliko zadovoljstvo Noći muzeja, zemlja partner ovogodišnje manifestacije je Republika Koreja.
Zbog toga će svi oni koji se 20. maja nađu u Beogradu, imati jedinstvenu priliku da vide izložbu koja je prošle godine gostovala u depandansu najvećeg muzeja na svetu – Luvru, u Muzeju dekorativne umetnosti u Parizu. Korejska umetnica He Sun Li kreirala je modele inspirisane hanbokom - tradicionalnom korejskom nošnjom, kojoj je čak i slavni Karl Lagerfeld posvetio kolekciju.
Na 50. godišnjicu od prvog izdanja romana „Majstor i Margarita“, Mihaila Bulgakova, u Noći muzeja biće ekskluzivno predstavljena izložba o ovom „romanu nad romanima“ i njegovom piscu. Priču će upotpuniti radovi mnogostruko nagrađivane umetnice fotografa Jelene Martinjuk, kustoskinje Doma Mihaila Bulgakova iz Moskve, u kojoj ona ilustruje roman.
Samo u Noći muzeja, posetioci će moći da pogledaju izložbu posvećenu Sigmundu Frojdu i Karlu Gustavu Jungu, njihovim revolucionarnim učenjima, stavovima i uticaju koji su izvršili na kulturu XX veka, kao i o njihovom razlazu.Kao i o tome kako i koliko su zaslužani za nastanak nadrealizma. A šta reći o Jungovoj Crvenoj knjizi koju je pisao između 1914. i 1930. godine, a koja je svetlost dana ugledala 2009. Karl Jung je svoju knjigu, u lepom, kožnom povezu pohranio u vitrini 1930. godine.Tamo je spokojno stajala sve do 1984. godine, kada su je naslednici prebacili na sigurnije mesto, u trezor banke. Plašili su se njenog sadržaja, a kada su videli da su delići procureli u javnost, obratili su se Sonu Šamdasani da je uredi i pripremi za publikovanje. Srpska verzija pojavila se prošle godine. Bidite obazrivi u njoj ćete pronaći čudne gusenice i druge likove monstruoznog izgleda; to je tajanstveni mehanizam koji otkriva suštinske faze razvoja savremene psihologije.
.
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu,
biće predstavljena izložba „Taština malih razlika“ inspirisana ciklusom
slika „Život razvratnika“ Vilijama Hogarta, engleskog slikara iz XVIII veka.
Šest monumentalnih tapiserija istražuju britansku fascinaciju stilom i klasnim razlikama. Tapiserije su bogate sadržajem, detaljima i bojom i prikazuju mnoge ekscentričnosti i jedinstvenosti koje se vezuju za život u Velikoj Britaniji – od dizajna enterijera do britanske kuhinje, političkih protesta i tračeva o životima poznatih ličnosti. Upozaćemo život Tima Rejkvela, izmišljenog lika u kreaciji Grejsona Perija. Tim je rođen u porodici iz radničke klase, a do srednje klase se uzdiže tako što stiče univerzitetsko obrazovanje, obogati se i ženidbom dospeva u bogatiju familiju. Potom doživljava finansijski teret više klase, te tragično gine u saobraćajnoj nesreći. Prve dve tapiserije fokusiraju se na ukus britanske radničke klase, druge dve na ukus srednje klase, a peta i šesta na ukus više klase.
Grejson Peri je rođen 1960. godine u Čelmsfordu u
Eseksu, a trenutno živi i radi u Londonu. Koristi tradicionalne medije
kao što su tapiserija, keramika, i grafika kako bi istražio svoju
fascinaciju savremenim društvenim pitanjima i često provokativnim temama
kao što su religija, pol, politika, klase i identitet. Peri je jedan od
najpoznatijih britanskih savremenih umetnika i do sada je imao priliku
da izlaže svoja dela na velikim samostalnim izložbama širom sveta kao
što su: Bonnefantenmuseum, Mastrih i Aros Arhus Art Museum (2015–2016),
Muzej savremene umetnosti u Sidneju (2015), Britanski muzej u Londonu
(2011), Muzej savremene umetnosti XXI veka u Kanazavi u Japanu (2007),
Muzej Endi Vorhol u Pitsburgu (2006), galerija Barbikan u Londonu (2002)
i Stedelijk Muzej u Amsterdamu (2002).
Grejson Peri je 2003. godine osvojio Tarnerovu nagradu, najprestižniju britansku nagradu koja se dodeljuje za savremenu umetnost. Peri je osoba nekonvencijalnog rodnog identiteta, nagradu je preuzeo njegov alter ego "Kler", kako bi pokazao svoje interesovanje za identitet, koji je takođe prisutan i u njegovoj umetnosti. Od tada je postao voljena i popularna figura koja vodi televizijske programe i radio emisije, pored izlaganja svojih dela, i otvoreno i iskreno govori o vrednosti umetnosti u društvu.
Upravo u Noći muzeja, biće pokrenuta inicijativa za nastanak novog Muzeja medicine u Pasterovom zavodu i to od strane Departmana za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Svi zainteresovani imaće priliku da se upoznaju sa Dalijevom tehnikom zvanom „buletizam“ i oprobaju se u okviru jedne od radionica, dok će u Francuskom institutu sve biti u znaku svetlosti.
Šest monumentalnih tapiserija istražuju britansku fascinaciju stilom i klasnim razlikama. Tapiserije su bogate sadržajem, detaljima i bojom i prikazuju mnoge ekscentričnosti i jedinstvenosti koje se vezuju za život u Velikoj Britaniji – od dizajna enterijera do britanske kuhinje, političkih protesta i tračeva o životima poznatih ličnosti. Upozaćemo život Tima Rejkvela, izmišljenog lika u kreaciji Grejsona Perija. Tim je rođen u porodici iz radničke klase, a do srednje klase se uzdiže tako što stiče univerzitetsko obrazovanje, obogati se i ženidbom dospeva u bogatiju familiju. Potom doživljava finansijski teret više klase, te tragično gine u saobraćajnoj nesreći. Prve dve tapiserije fokusiraju se na ukus britanske radničke klase, druge dve na ukus srednje klase, a peta i šesta na ukus više klase.
Grejson Peri je 2003. godine osvojio Tarnerovu nagradu, najprestižniju britansku nagradu koja se dodeljuje za savremenu umetnost. Peri je osoba nekonvencijalnog rodnog identiteta, nagradu je preuzeo njegov alter ego "Kler", kako bi pokazao svoje interesovanje za identitet, koji je takođe prisutan i u njegovoj umetnosti. Od tada je postao voljena i popularna figura koja vodi televizijske programe i radio emisije, pored izlaganja svojih dela, i otvoreno i iskreno govori o vrednosti umetnosti u društvu.
Upravo u Noći muzeja, biće pokrenuta inicijativa za nastanak novog Muzeja medicine u Pasterovom zavodu i to od strane Departmana za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Svi zainteresovani imaće priliku da se upoznaju sa Dalijevom tehnikom zvanom „buletizam“ i oprobaju se u okviru jedne od radionica, dok će u Francuskom institutu sve biti u znaku svetlosti.
U Muzeju ugljarstva u Senjskom Rudniku, u Noći muzeja, posetioce će dočekati izložba posvećena ženama u rudnicima, nekad i sada. Kroz eksponate i originalne fotografije biće prikazana uloga žene u jednoj rudarskoj porodici. Od brižnih supruga i majki, koje svakodnevno svoje muževe i sinove ispraćaju na najteži i najopasniji posao u utrobu zemlje, žene koje su stub njihovih porodica i njihov lični čvrst oslonac, do onih najhrabrijih koje su i same rudarke. Ovaj rudnik koji radi neprekidno od 1853. godine, jamsko kopanje uglja u vreme ratnih sukoba prepuštano je ženama i deci. Olivera Marković je svoj prvi resital ovde priredila.
U Domu kulture u Čačku, biće predstavljene značajne ličnosti iz revolucija u svojim scenskim kostimima. Autor je poznati kostimograf Boris Čakširan a postavka će predstaviti rekonstrukcije odeće i uniformi iz filmova i serija koje su predstavljale istinite istorijske ličnosti građene na činjenicama i fikciji koja potiče od istorijske građe u vremenu političkih previranja, revolucija i prevrata. Posetioci će moći tako da se sretnu sa likovima kao što su Franc Ferdinand i Sofija Čotek, (iz filma "Branio sam Mladu Bosnu"), Draga Mašin, Dositej Obradović, grof Vrangel ili princ Rastko Nemanjić.
U Narodnom muzeju u Velikom Gradištu, najmlađem srpskom muzejskom čedu, ključna reč 20. maja biće – strip. Kroz strip album "Istinite Gradištanske priče" u sedam epizoda, preko izložbe šibica (proagandne Komunističke partije Jugoslavije), do spravljanja i serviranja po receptima iz prošlog veka sitnih kolačića. Od ženskog logora u Ramskom ritu* kod Velikog Gradišta (čije se postojanje sedamdeset godina guralo pod tepih) do zalutalih Japanaca u Gradištu**, pa do slučajnog susreta dva Gradištanca u pustinji na Bliskom istoku, je jedan mali deo onih istinitih ali neverovrovatnih priča koje će biti ispričane u Noći muzeja.
**Istinita priča koja je prerasla u formu urbane legende, jer se
prepričava po drugim mestima kao da se tamo dogodila. Gradištanci ovde stavljaju
tačku na tu priču i pokazujemo da se ova priča dogodila u Velikom
Gradištu sredinom sedamdesetih godina XX veka i to Draganu
Milenkoviću-Japancu koji je tada bio jedini japanolog u zemlji koja je
tada imala 20 miliona stanovnika. Dragan je, vozeći bicikl, susreo grupu zalutalih Japanaca koja se zaputila ka Đerdapu i odgovorio im na tečnom japanskom. Danas je direktor Prosvete. Zaista, neke
priče su toliko neverovatne da ih samo život može napisati.
Kako smo se vozili?
Biblioteka „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu, u ovoj Noći muzeja odgovoriće na ovo pitanje postavkom različitih prevoznih sredstava kojima su se Obrenovčani služili: od dečjih kolica, trotineta, dečjih bicikala do onih za odrasle, rolšula, fijakera, čeza, špeditera, različitih mopeda, motora s manjom ili respektabilnom kubikažom, do automobila, oldtajmera iz 1923. Posebno mesto će zauzimati maštovita vozila, poput kolica sa kuglagerima, ručno pravljene sličuge, i priča o tradicionalnim trkama u Obrenovcu.Radi se o predmetima iz kolekcije Milana Perišiće. Kolekcije su u Obrenovcu sačuvane uprkos katastrofalnih poplava. Pored statičke postavke biče organizovan defile, trke tricikla i rošula, trke za muštuluk (između dva rata), filmske projekcije... Jer, pedesetih godina XX veka u Obrenovcu su održavane moto trke.
Obrenovac već osam godina učestvuje u nacionalnoj Noći muzejai njihove izložbe uvek imaju zavičajni karakter. Vole da se sprdaju da se njihova noć muzeja zove Noć muzeja u gradu bez muzeja. Interesantno je što ovakva dešavanja privlače i publiku koja nije baš naklonjena posetama muzejima.
Biblioteka „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu, u ovoj Noći muzeja odgovoriće na ovo pitanje postavkom različitih prevoznih sredstava kojima su se Obrenovčani služili: od dečjih kolica, trotineta, dečjih bicikala do onih za odrasle, rolšula, fijakera, čeza, špeditera, različitih mopeda, motora s manjom ili respektabilnom kubikažom, do automobila, oldtajmera iz 1923. Posebno mesto će zauzimati maštovita vozila, poput kolica sa kuglagerima, ručno pravljene sličuge, i priča o tradicionalnim trkama u Obrenovcu.Radi se o predmetima iz kolekcije Milana Perišiće. Kolekcije su u Obrenovcu sačuvane uprkos katastrofalnih poplava. Pored statičke postavke biče organizovan defile, trke tricikla i rošula, trke za muštuluk (između dva rata), filmske projekcije... Jer, pedesetih godina XX veka u Obrenovcu su održavane moto trke.
Obrenovac već osam godina učestvuje u nacionalnoj Noći muzejai njihove izložbe uvek imaju zavičajni karakter. Vole da se sprdaju da se njihova noć muzeja zove Noć muzeja u gradu bez muzeja. Interesantno je što ovakva dešavanja privlače i publiku koja nije baš naklonjena posetama muzejima.
Muzej grada i Kulturni centar u Bačkoj Palanci u Noći muzeja kroz veče poezije, dečji maskenbal ispred zgrade Opštine, izložbu izuma koji su promenili svet, postavku dečjih instrumenata i koncert KUD Abrašević obeležiće ovu posebnu noć. Narodna biblioteka obeležiće 50. godina od smrti Veljka Petrovića, ali će odati i počast Palančanima u Velikom ratu. Biće priređene i dve izložbe, a postorjiće se i Kišna straža koja će potom rekonstruisati istorijske borbe.
Programski savet XIV Noći muzeja čine: arhitekta i akademik Branislav
Mitrović, reditelj Nebojša Bradić, istoričarka dr Radina Vučetić, vajar
prof. Mrđan Bajić i grafički dizajner Borut Vild.
Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd.
Prva Noć muzeja, održana u 5 beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500 hiljada ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije.
Viasat History je ponosni sponzor manifestacije „Noć muzeja“ već osam godina. Ovaj kanal se nalazi u vlasništvu internacionalne kompanije Viasat World, koja ima 100 miliona pretplatnika i proizvodi i distribuira najkvalitetnije zabavne sadržaje kroz 24 dokumentarna, filmska i sportska kanala, u 47 zemalja. Pored kanala Viasat History, kompanija je na našem tržištu prisutna i sa kanalima TV1000, Viasat Explore, Viasat Nature i Viasat History/Nature HD.
Prijatelj XIV Noći muzeja je mts, koji je sponzor manifestacije 11.
put za redom. Već tradicionalni sponzori i podrška su: Delegacija
Evropske unije u Republici Srbiji, kompanija Coca-Cola, IDEA, Bambi,
Imlek i štamparija Grafix.
Vidimo se 20. maja!
Ulaznice za 14. Noć muzeja, koja će 20. maja biti održana na više od 65 lokacija u Beogradu, od četvrtka će biti u prodaji.
Ulaznice za sva dešavanja će moći da se kupe po pretprodajnoj ceni od 450 RSD, dok će na dan manifestacije, cena iznositi 500 RSD. Kao i ranijih godina, jedna karta za Noć muzeja važi za po jedan ulazak na sve lokacije u Beogradu. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu.
Ulaznice mogu da se kupe na svim prodajnim mestima CS Eventima. Više informacija o lokacijama mogu se pronaći na www.eventim.rs.
Uz veliku podršku Sekretarijata za javni prevoz, karta Noći muzeja važi kao vozna isprava u Beogradu na svim linijama javnog prevoza 20. maja od 16 časova pa sve do ponoći.
„Moja staza“ je aktuelni servis na sajtu www.nocmuzeja.rs gde svi posetioci mogu da isplaniraju svoju šetnju kroz muzeje 20. maja. Kreirana lista može biti podeljena sa prijateljima na društvenim mrežama ili odštampana kao lični podsetnik.
Ulaznice za 14. Noć muzeja, koja će 20. maja biti održana na više od 65 lokacija u Beogradu, od četvrtka će biti u prodaji.
Ulaznice za sva dešavanja će moći da se kupe po pretprodajnoj ceni od 450 RSD, dok će na dan manifestacije, cena iznositi 500 RSD. Kao i ranijih godina, jedna karta za Noć muzeja važi za po jedan ulazak na sve lokacije u Beogradu. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu.
Ulaznice mogu da se kupe na svim prodajnim mestima CS Eventima. Više informacija o lokacijama mogu se pronaći na www.eventim.rs.
Uz veliku podršku Sekretarijata za javni prevoz, karta Noći muzeja važi kao vozna isprava u Beogradu na svim linijama javnog prevoza 20. maja od 16 časova pa sve do ponoći.
„Moja staza“ je aktuelni servis na sajtu www.nocmuzeja.rs gde svi posetioci mogu da isplaniraju svoju šetnju kroz muzeje 20. maja. Kreirana lista može biti podeljena sa prijateljima na društvenim mrežama ili odštampana kao lični podsetnik.
Нема коментара:
Постави коментар