U Domu omladine Beograda počinje sa radom Centar za umetnost stripa

 

Kao deo buduće nacionalne strategije za strip, Beograd i Srbija dobijaju kulturni poduhvat koji će obradovati sve naraštaje. Nova programska celina, Centar za umetnost stripa, počinje sa radom u Domu omladine Beograda u sredu 19. aprila organizovanjem „Dana Šerloka Holmsa: od Dojla do Lacija“, a nastavlja se sutradan, 20. aprila, druženjem ljubitelja „Politikinog Zabavnika“ i promocijom drugog toma sabranih priča najomiljenijeg srpskog i jugoslovenskogstripa „Dikan“. Potom će u petak 21. aprila u Kragujevcu biti predstavljan nacrt nacionalne strategije za strip i sam Centar za umetnost stripa.

 

Prvi svoje vrste u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi, Centar za umetnost stripa će redovno organizovati delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a da su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju.

Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa" iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama. Najširoj publici nude se predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo.

Pedesetak programa u probnom periodu 

U probnom periodu april-jun, svake sedmice će u Domu omladine Beograda biti predstavljana svetska i domaća remek dela, ugledni i mladi autori, Politikin Zabavnik dan pre izlaska, međunarodni stručni skupovi, te programi povodom 40. godišnjice grupe „Beogradski krug 2“.

Programi se realizuju i u drugim prostorima i gradovima, u okviru programa "Dom omladine Beograda u gostima". Prvi spoljni program je bio 5. aprila u Domu kulture „Ribnica“ u Kraljevu gde je premijerno predstavljen nacrt nacionalne strategije za strip kao i sam Centar za umetnost stripa. Za tim slede Kragujevac (21. april), Niš (Međunarodni festival „Nifest“, 11-4. maj), Šabac (Noć muzeja, 20. maj), Vršac, Valjevo, Leskovac...

Duboki koreni stripa u srpskoj kulturi
 
Zasnivanjem Centra za umetnost stripa potvrđuje se i dalje razvija fenomen da je Srbija i naš region već pun vek središte stripske umetnosti u Istočnoj Evropi. Strip je komparativno gledano najuspešnija srpska kulturno–umetnička oblast po planetarnoj raširenosti — kako po kvantitetu i masovnosti, tako i kvalitetu i kritičkoj recepciji na svim meridijanima.

U samoj srpskoj kulturi i društvu, umetnost stripa ima posebno mesto. To se vidi još od likovnog pripovedanja na srednjevekovnim freskama i žitijnim ikonama, preko utemeljivanja moderne kulture od sredine 19. veka (u stripu su učestvovali i Jovan Jovanović Zmaj, Milan Jovanović Batut i mnogi drugi velikani), zatim perioda 1935–1941. kada je Beograd bio umetnički centar stripa za celu Evropu, izdavački bogatog perioda SFRJ, do današnjih dana koji — uprkos ekonomske krize — po stvaralačkom značaju predstavljaju novo zlatno doba ove umetnosti kod nas.

SREDA, 19. APRIL

 

„Dan Šerloka Holmsa: od Dojla do Lacija“: trostruki program predstavljanja šerlokijada u književnosti i stripovima

 

Tribina i druženje „Dan Šerloka Holmsa: od Dojla do Lacija“, Dom omladine Beograda, Glavni hol, 17:15-18:45 

 

U programu učestvuju: likovni umetnik Vladimir Krstić - Laci, urednik-prevodilac Kristijan Relić („Makondo“), urednik Dušan Mladenović („Veseli četvrtak“) i pisac Zoran Stefanović kao moderator.

Jedan književni lik je za Čovečanstvo učinio više nego većina ljudi koji su stvarno postojali — kažu stručnjaci. Šerloka Holmsa je 1901. čitala cela srpska policija u „Policijskom glasniku“, a i danas mnoge duhovne potrebe ispunjavamo besomučno gledajući šerlokijade i serije poput „Doktora Hausa“ ili forenzičkih pripovesti. Kroz Holmsa vidimo mentalnu evoluciju čoveka od 19. do 21. veka. Zato savetujemo povratak na izvore, novo razumevanje složenog, uzbudljivog i mudrog sveta koji nam je ostavio Artur Konan Dojl. 

Prvi povod za dan velikog detektiva u Beogradu je edicija „Šerlok Holms: Sabrani romani i priče“ Konana Dojla, u izdanju beogradskih kuća „Beli put“ i „Makondo“. U tri toma zaokružen je takozvani Kanon, koji obuhvata originalni Dojlov opus od četiri romana i 56 priča, uz svih 356 izvornih ilustracija Sidnija Pedžeta, ali i tri ekskluzivna eseja — Vase Pavkovića, Zorana Stefanovića i Davida Albaharija.

 

Drugi povod je francuska serija stripova „Četvorka iz ulice Bejker“, nadahnuta Konanom Dojlom i Čarlsom Dikensom, čiji su autori trojac Djan–Etjen–Legran. Sažetak: Bili, Čarli i Tom Blek su nerazdvojni jer je teško opstati sam u istočnom Londonu, punom lažnih prosjaka, nasilnika i propalica. Srećom, imaju pomoć Šerloka Holmsa, za koga povremeno rade kao ulični obaveštajci. Srpski prevod objavljuje kuća „Veseli četvrtak“.

Treći povod je doprinos koji umetnici iz Srbije i regiona daju svetskoj šerlokijani već pun vek. Vrhunac toga su stripovi koje za francusko tržište u 21. stoleću crta jedan od najboljih crtača realističke stilizacije u Evropi, Vladimir Krstić — Laci. U izvođenju ovog Nišlije, a po scenariju Silvana Kordurijea, dobijene su ezoterijske i mističke priče o Šerloku Holmsu i londonskim vampirima, te o detektivu i Lavkraftovom Nekronomikonu, koje danas čita publika mnogih zemalja. Kao specijalni gost, Laci će se sa beogradskom publikom družiti na Holmsov dan, otkrivajući nam mnoge tajne o najvećem detektivu svih vremena, ali i o sebi i svetskoj industriji zabave.

 

ČETVRTAK, 20. APRIL 

 

Zabavnik pre Zabavnika, samo u Domu omladine Beograda!

Promocija i druženje „Zabavnik pre Zabavnika“, Dom omladine Beograda, Glavni hol, četvrtak, 20. april, 17:00-17:45 

 

Sa vama se druže novinar Nemanja Baćković i gosti iznenađenja, a moderator je pisac Zoran Stefanović.

„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana uljuđenosti i kulture!

Već osam decenija „Politikin Zabavnik“ toliko utiče na naše živote da je odavno prekoračio svoje papirne stranice. Zato organizujemo druženje Zabavnikovaca, ali i ekskluzivno, dan ranije, predstavljanje broja od 21. aprila — uz nagradno deljenje primeraka, žive rubrike, ekskluzivne informacije i goste iznenađenja.

 

Podsećamo da je upravo „Politikin Zabavnik“ jedan od samo tri lista koji izlazi od pre Drugog svetskog rata na našim prostorima (uz list „Politika“ i „NIN“). Izrastao je u instituciju bez koje odrastanje gotovo da i nije bilo moguće. Po nekim istraživanjima rađenim devedesetih utvrđeno je da su bezmalo svi čitaoci dnevnih novina u Srbiji u jednom trenutku bili čitaoci „Politikinog Zabavnika“. Tvorci „Zabavnika“ ozbiljno su shvatili svoj zadatak i kroz zanimljive rubrike o svetu nauke, prirode i prošlosti izgradili ovu svojevrsnu ustanovu kulture. Malo pouke, malo zabave, sve ilustrovano da pobudi maštu i eto „Zabavnikovog“ recepta za očuvanje one najlepše dečije znatiželje koju bi svaki čovek dok je živ trebalo da nosi u sebi. „Zabavnik“ je i velika enciklopedija najboljih stripova koji su ikada nacrtani u svetu. 

 

Redakcija lista danas ima stotine probranih saradnika koji pišu, slikaju, crtaju i izmišljaju, među njima ima i članova Akademije nauka, profesora univerziteta, slikara, lekara, astronoma, biologa, istoričara, profesora jezika i književnosti, grafičara... 

 

Dikan nastavlja izlaženje u knjigama: sabrano zlatno doba

 

Promocija edicije „Sabrani Dikan“ i potpisivanje knjiga, Dom omladine Beograda, Glavni hol, četvrtak, 20. april, 18:00-18:45 

 

Ekskluzivno druženje povodom sabranog Dikana, najomiljenijeg srpskog i jugoslovenskog junaka stripova, kao i najave nove epizode u „Politikinom Zabavniku“.

Sa vama se druže stripar i karikaturista Lazo Sredanović, izdavač Boban Knežević, urednik edicije Zoran Stefanović kao moderator — sa specijalnim gostima.  Potpisivanje knjiga je omogućeno pre i posle promocije.

Projekat sabranog Dikana u knjigama je najkompleksniji i najznačajniji projekat stripskog reprinta u Jugoistočnoj Evropi — po obimu, tehničkom kvalitetu, novim kolorima, pratećim tekstovima poznatih stvaralaca i stručnjaka, novim metodama digitalizacije i obrade likovnog materijala... Na poduhvatu je do sada učestvovalo pedesetak saradnika. 

Druga od četiri urnebesne knjige Dikana u izdanju preduzeća „Informatika“  i „Everest medija“, na 240 strana velikog formata i u boji donosi tzv. „Zlatno doba Dikana“, epizode iz 1970-ih, koje je „Zabavnik“ objavljivao u blizu 400.000 primeraka za celu Jugoslaviju, kada su najmlađeg Starog Slovena voleli milioni čitalaca. 

 

Po prvi put su na jednom mestu sabrane kultne priče koje je crtao Lazo Sredanović po scenarijima Nikole Lekića: „Dikan i poslednje Frrruke“, „Dikan i prvi reli“, „Dikan i turistička zver“, „Dikan i lokalni tiranin“, „Dikantrop i Vesna Sapiens“ i „Dikan i pretnja sa Oriona“. Uz to je dato i desetine strana ekskluzivnih priloga: članaka, intervjua, foto-galerija, crteža, faksimila, kao i istorijska studija koja donosi novu, do sada nepoznatu građu o značaju Nikole Lekića, Laze Sredanovića, Dikana i Zabavnika za jugoslovenski i evropski strip.

 

Treća knjiga Dikana se očekuje do kraja 2017, a četvrta do aprila 2018. godine.

O značaju Dikana

 

• Zoran Stefanović: „U srpskoj i jugoslovenskoj kulturi Dikan je čudo, ništa manje od starijeg mu sabrata Asteriksa, mlađeg rođaka Hogara, Mikija Mausa, Taličnog Toma ili Gaše Šeprtlje. Kao najuticajniji i verovatno najvažniji junak modernog srpskog stripa, Dikan je odavno nadišao i okvir svog rađanja i sve svoje priče, ovekovečio je svoje autore. Ugradio je sebe i u sam Politikin Zabavnik, ne malo doprinevši onoj brojci od 400.000 tiraža kojom se list evropski dičio u 1970–im.“

 

• Petar Milatović: „O novom domaćem crtanom junaku pričalo se i prepričavalo 'od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana' a čitaoci su se ozbiljno zalagali da se Dikan konačno oženi Vesnom, da pomogne našim fudbalerima da osvoje neki pristojan kup ili da se već jednom pobratimi s Markom Kraljevićem i bar taj deo istorije učini nam vedrijim.“

 

• Saša Rakezić: „Dikan Laza Sredanovića je izlazio na stranicama Politikinog zabavnika i tokom godina dosegao je nivo pop fenomena. (...) Stoga je pojava sabranih stripova o Dikanu od značaja za ovu sredinu. (...) Uprkos neminovnom poređenju sa Asteriksom, strip je u potpunosti odoleo epigonstvu, i bez trunčice inferiornosti može da nosi epitet originalnog. (...) U svakom slučaju, važno je da reprinti Dikanovih avantura nastave da se pojavljuju – to svakako dugujemo sebi. U nekom smislu, kao što će naredne generacije i ubuduće čitati narodne pesme o Marku Kraljeviću, kako bi bile svesne poetske imaginacije nekih davnih vremena, neće im ništa faliti ni da listaju stripovane avanture izrazitog heroja druge polovine dvadesetog veka (koji je nastavio da živi i tokom narednog stoleća), vetropirastog Dikana.“

 

• Vasa Pavković: „Mnogi čitaoci Politikinog Zabavnika smatraju Dikana maskotom ovog lista.“

 

• Pavle Zelić: „Istorija i nostalgija na jednom mestu? Pa koji pravi Balkanac tome može da odoli?“