SVEČANO ZATVARANJE 64. MARTOVSKOG FESTIVALA

Ovogodišnji, 64. po redu, Martovski festival zatvoren je sinoć (21:00h) u Domu omladine Beograda, svečanom dodelom Gran Pri nagrada i projekcijom filma "Trst, Jugoslavija", uz prisustvo reditelja Alesia Bocera.

Dodeljeno je 6 Gran Prija za najbolje filmove u svakoj kategoriji (dugometražni dokumentarni film, kratkometražni dokumentarni film, animirani film, domaći kratkometražni igrani film, međunarodni kratkometražni igrani film, eksperimentalni film/video art), a novčani iznos nagrade za svaku od kategorija je po 2.000 evra.

 

Film "Trst, Jugoslavija" (2017, 62 min, Italija), u režiji Alesija Bocera, premijerno se prikazuje pred domaćom publikom na završnoj ceremoniji 64. Martovskog festivala. Ovo dokumentarno ostvarenje na zabavan način rekonstruiše nostalgičan period 70ih i 80ih godina prošlog veka, kada su Jugosloveni masovno odlazili u Trst u šoping i šverc.

Od sredine 50-ih godina prošlog veka Trg Ponteroso u centru Trsta postaje mitski prostor za sve Jugoslovene, željne stvari koje nisu mogli da nabave u svojoj zemlji. 

Tokom 70-ih i 80-ih godina ovaj mit najbolje simbolizuju plave farmerke. Milioni Jugoslovena dolazili su u Trst makar jednom ili dva puta godišnje. Godišnji prihod svih italijanskih trgovaca u Trstu, samo od Jugoslovena, kretao se između 200 i 500 milijardi lira godišnje. U isto vreme luka Trst od svih svojih atkivnosti imala je prihod oko 150 milijardi lira godišnje.

Trst je postao veliko skladište farmerki I džinsa. Radnje i prodavnice nicale su svuda po gradu, zauzimajući čitav prostor od železničke stanice do ulice Italia, sa epicentrom na Trgu Ponteroso, gde su tezge sa voćem i povrćem brzo bile zamnjene improvizovanim radnjama gde su se prodvale stvari za Jugoslovene.

Ljudi su ustajali pre zore i putovali autom, autobusom ili vozom stotine kilometara da bi došli do Trsta. Roba koju bi kupili, tokom puta postajala je argument u pregovorima sa carinicima, decu su oblačili u nekoliko pari farmerki da bi sakrili količinu kupljene robe, a mnogi su tu robu prodavali kasnije za tri puta veću cenu ostalima iza Gvozdene zavese, koji nisu mogli da napuste svoje zemlje.

Fabrike za proizvodnju farmerki nicale su ni iz čega u okolini Trsta. Dobili smo 100% italijanski džins.

Ovaj film je mozaik priča i svedočanstava, bivših Jugoslovena i Italijana, koji pokušavaju da rekonstruišu ove fantastične godine.

Uz koriščenje arhivskog materijala vraćamo se u period nostalgije u kojem je Trg Ponteroso za mnoge predstavljao prostor snova i slobode.

U pozadini svega je priča o švercu, emancipaciji, geopolitičkom balansu, modi i novom svetu koji je pokazivao svoje lice.

I šta je ostalo od ovog mita u Trstu? Trg Ponterosso, simbole te zlatne ere, danas je čist, prazan, dosadan trg…

Reditelj Alesio Bocer kaže da je, istražujući material za neki drugi film, shvatio da u zemljama bivše Jugoslavije sećanje na Trst i Trg Ponteroso još živo:

“Hteo sam da čujem priče svih. Snimili smo preko 50 intervjua. Trst je postao statusni simbol, kulturna granica, san o slobodi odobren od jugoslovenskog komunističkog režima. Italijani iz Trsta su prelazili u Jugoslaviju i kupovali jeftin benzin, letovali u Istri, kupovali originalne lokalne proizvode. U ovom evropskom političkom trenutku, jako mi je važan fokus na granice I kulturnu razmenu. Granice postoje samo da bi hranile znatiželju ljudi sa druge strane. Kontakt među kulturama uvek znači bogatstvo i prosperitet.”

Lumpen crnogorskog režisera Nikole Vučinića u osam minuta prikazuje junaka socijalističkog rada u devastiranoj fabrici. Kada pronalazi leš psa ispred fabrike, odlazi kući po odren i... U par vešto iskorišćenih minuta sublimirana je sudbina radnika u dobra tranzicije. 

Ascension nam stiže iz Portugalije potpisuje ga režiser Pedro Perlata i u osamanaest minuta upoznaje nas sa spasavanjem momka koji je pao u bunar. Film biblijske lepote završava iznenada kako  je i započeo. 

Dr.Diaz dolazi iz Kanade režira ga Benoit Desjardins  i govori nam o dokroru, studentu medecine, koji u Kanadi  leči socijalno ugrožene. Paralelno selimo se u Kolubiju gde firma Grenworld u ime razvoja zagađuje jednu oblast. U slučaju da se pobunite probudiće vas duge cevi prislonjene na slepoočnicu.

Obećanje je film režisera Željko Mirković u trajanju od 74 minuta u kojem pratimo sudbinu francuske vinarije u selu Rogljevu u Srbiji.

Papirnati život režisera Zorana Tairovića u pola sata dočarava život i muke jedne reomske porodice i jednog kljuseta kupljenog za socijanu pomoć. Film svedoči o problemima prevremenog ulaska dece u rad na uštrb školovanaj, i ruši nametnute stereotipe o marginalizovanim društvenim grupama.

Pomeranje granica, režisera Bojana Kosovića je sasvim različit. On nam pred objektiv donosi Nikolu, Srđana i Kostu, koje povezuje parkur i friraning, neizvesnost, i spremnost na veliki rizik da bi napredovali. Nakon desetak minuta svi oni jedini izlaz i nadu vide u begu iz Srbije.

Radionice 

 

Radionica animiranog film za decu i roditelje, Nikola Majdak Jr i Ana Nedeljković

Rabbitland je izmišljena roze zemlja u kojoj žive čudni roze zečevi. Ana i Nikola su o njima snimili kratki animirani film. Međutim, Zečevima je sada potrebna vaša pomoć! Oni žele da se o njima snimi još filmova!

Tokom radionice, imali ste priliku da se upoznate sa Zečevima, naučite osnove stop motion animacije, pravite paprine i plastelinske lutke i „učite“ ih kako da se pokreću, a snimićemo i zajednički, veoma kratki animirani film.
O PREDAVAČIMA:

Ana Nedeljković rođena je 1978. godine u Beogradu. Diplomirala je i doktorirala na Fakultetu likovnih umentosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Bavi se crtežom, animiranim filmom i edukacijom u oblasti savremene umetnosti.

Nikola Majdak mlađi rođen je 1972. godine u Sloveniji. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek kamera. Poslednjih 25 godina aktivan je kao snimatelj, animator, reditelj i predavač.

Njihov prvi zajednički film “Rabbitland” (2013) prikazan je na preko sto festivala širom sveta, nagrađen je Kristalnim medvedom na Berlinalu, a osvojio je i brojne druge nagrade. Trenutno rade drugi zajednički animirani film “Neputovanja”.

 
Kako napraviti 3D sliku bez profesionalne tehnike, Bjorn Špajdel

Stereoskopsko snimanje je tehnički vrlo komplikovano i traži posebne veštine. Tokom radionice, zanemarili smo ove prepreke i prikazali različite načine za kreiranje prostornih slika uz upotrebu jednostavnih naprava i strategija. Radionica se odvijala na engleskom jeziku a potrebno je bilo poneti sopstvenu kameru ili kompjuter.

O PREDAVAČU:

Eksperimentalni filmovi Bjorna Špajdela istražuju odnos između slike i njene površine. Njegov rad se bavi pitanja meta-panela, prostora van ekrana i stereo 3D tehnologije.

Špajdelovi filmovi su prikazivani na brojnim međunarodnim festivalima poput EXiS2007 Festival u Seulu, Berlinale 2013 i JIDFF, Jihlava 2016.

Radi kao asistent profesora na Filminstitutu, UdK-Berlin i član je filmskog kolektiva LaborBerlin e.V.

 
Predstavljanje studija za animaciju iz Zagreba – Bonobostudio

Bonobostudio je zagrebačka produkcija koja se bavi proizvodnjom i distribucijom animiranih i eksperimentalnih filmova. Osnovan je 2008. godine kao mesto susreta kreativnosti, inovacije i novog filmskog izraza. Nije nam bitno jesu li autori filmski debitanti ili etablirani umetnici, važni su nam samo visoki produkcijski i umetnički standardi u izražavanju njihovih filmskih vizija. Rade u brojnim stilovima i tehnikama: crtanje, stop-animacija, animacija lutaka, 2D, 3D...


Javni servis i dokumentarni film, Robert Zuber

U poslednjih pet godina u Hrvatskoj nezavisna produkcija dokumentarnih filmova, u odnosu na proizvodnju, koprodukciju i otkup naslova HRT-a, doživela je svojevrsni napredak. Pre svega jer je novi Zakon o HRT-u naznačio tačan postotak (najmanje 15% od ukupne produkcije/prihoda HRT-a) dokumentarnih naslova koje je proizvela nezavisna produkcija u Hrvatskoj. Novim pravilnicima uredio se konkurs za pomoć HRT-a potpuno drugačije od prethodnih konkursa, povećana je njegova transparentnost i način odabira naslova. Posledice su značajan porast dokumentarnih filmova u Hrvatskoj.

Iskustva nezavisne produkcije i zakonski okviri dobar su primer mogućih odnosa sa javnim televizijama u regionu, pa tako i u Srbiji.


O PREDAVAČU:

Robert Zuber rođen je u Puli, 1976. godine. Kao novinar i urednik radio je u hrvatskim medijima poslednje 22 godine. Dva puta je nagrađivan od strane Hrvatskog novinarskog društva. Poslednjih 11 godina radio je uglavnom za HRT, na temama istraživačkog novinarstva socijalne tematike. Njegova emisija "Misija", jedna je od nagrađivanijih emisija u njegovoj karijeri, tokom koje je počeo da se bavi i dokumentarnim filmom. 2008. režira film "Slučajni sin", snimljen kao deo akcije UNICEF Hrvatska "Svako dijete treba obitelj". Taj film osvaja nagradu za najbolji hrvatski dokumentarni film "Oktavijan", na Danima hrvatskog filma. Njegov film "Mila traži Senidu", 2010. osvojio je Human Rights Awards na Sarajevo Film Festivalu. 2016. godine, nakon što je tri godine bio rukovodilac sektora dokumentarne produkcije HRT-a, odlazi sa nacionalne javne TV, i pokreće svoju produkcijsku kuću –  TOROlab.

 DODELA STRUKOVNIH NAGRADA I PREMIJERA FILMA "SVAKA DOBRA PRIČA JE LJUBAVNA PRIČA" 

 

Na svečanom zatvaranju 64. Martovskog festivala, sinoć u Velikoj sali Doma omladine Beograda dodeljene su GRAN PRI nagrade najboljim filmovima koji su prikazani u takmičarskim selekcijama. Nagrade su dodeljene u kategorijama za dugometražni i kratkometražni dokumentarni film, animirani film, kratkometražni igrani film u nacionalnoj i međunarodnoj selekciji i za eksperimentalni film/video art, a novčani iznos nagrade za svaku od kategorija je po 2.000 evra.

FILMOVI NAGRAĐENI GRAN PRIJEVIMA NA 64. MARTOVSKOM FESTIVALU: 

*Fotografije u prilogu: Stanislav Milojković / Martovski festival 

KRATKOMETRAŽNI FILM

Selektori ovog dela programa su bili reditelj Pavle Vučković (kratki igrani film – nacionalna selekcija), rediteljka Maša Nešković (kratki igrani film – međunarodna selekcija) i reditelj i asistent na Fakultetu dramskih umetnosti Nenad Popović (kratki igrani film – međunarodna selekcija).

Žiri je radio u sastavu: Zoran Janković, filmski kritičar; Dimitrije Vojnov, dramaturg i scenarista i Đorđe Bajić, filmski kritičar i pisac.

Gran Pri za najbolji strani kratkometražni igrani film žiri je dodelio belgijskom filmu "State of Emergency Motherfucker" Sébastiena Petrettija.
Obrazloženje žirija: "Petretti je u svom kratkometražnom filmu ostao u potpunosti veran ovoj specifičnoj formi, ponudivši ubitačan i duhovit komentar večnih težnji mladih ljudi koje odolevaju pritisku aktuelnih političkih tenzija. Petrettijevi glavni aduti su smisao za humor, odmerena provokativnost i jasan lični stav uz puno razumevanje forme u kojoj se izražava."

 

Nagradu su primili reditelj filma Sébastiena Petretti i glavni glumac Yassine Fadel. Nagradu je u ime prijatelja festivala, kompanije LUKOIL SRBIJA, dodelila Svetlana Šuković, menadžer za odnose sa javnoću kompanije LUKOIL.

Gran Pri za najbolji domaći kratkometražni igrani film žiri je dodelio filmu "Samo devojčice plaču" Vladimira Milovanovića.

Obrazloženje žirija: "Milovanović je u svom kratkometražnom filmu doneo višeslojnu priču o odrastanju kroz koju se prelamaju uvidi u pitanja emocionalnog sazrevanja i uticaja okoline, u rasponu od političkih figura do strip junaka Zagora. Kroz sugestivnu rekonstrukciju autoritarnog imaginarijuma našeg detinjstva, ovo je upozoravajuća i uzbudljiva priča o traumi čije posledice još nismo u potpunosti prepoznali. U stilskom pogledu, Samo devojčice plaču koristi precizan filmski jezik, odlikuje se veštim radom sa glumcima naturščicima i vanrednim produkcionim dizajnom koji čine da ambijent u kome se priča dešava postane ravnopravni junak filma."

ANIMIRANI FILM

Selektor ovog dela programa je bio snimatelj, animator, reditelj i predavač, Nikola Majdak mlađi.

Žiri je radio u sastavu: Igor Prasel, osnivač i umetnički direktor Međunarodnog festivala animiranog filma Animateka; Ana Nedeljković, vizuelna umetnica i edukatorka i Jelena Bešir, autorka animiranih filmova.


Gran Pri za najbolji animirani film žiri je dodelio filmu "Fliposkop" Krunoslava Jovića.


Obrazloženje žirija: "Glavna nagrada dodeljuje se animiranom filmu posvećenom samoj suštini i radnom procesu animacije, filmu koji predstavlja uspešnu i  zaokruženu celinu svih elemenata od režije i animacije, do zvuka  i same priče."

Pored glavne nagrade, žiri je odlučio da dodeli i specijalnu nagradu filmu "Naš grad" grupe autora, u produkciji Roremachine i Beogradskog festivala cveća.

Obrazloženje žirija: "Specijalna nagrada se dodeljuje animiranom dokumetarnom filmu Naš grad, koji se na hrabar način bavi aktuelnim društvenim problemima u Beogradu."

EKSPERIMENTALNI FILM I VIDEO ART

 

Selektor ovog dela programa bila je filmska rediteljka, video umetnica i umetnička direktorka festivala savremenog eksperimentalnog filma REZ, Marta Popivoda.
Žiri je radio u sastavu: Jelena Stanković, direktor fotografije; Miroslav Karić, istoričar umetnosti i Ana Adamović, fotograf.


Gran Pri za najbolji film u kategoriji eksperimentalni film/video art žiri je dodelio filmu "Sve, još uvijek, u orbiti" reditelja Daneta Komljena i Jamesa Latimerra.

Obrazloženje žirija: "Spajajući elemente i pristupe filmskog eseja, eksperimentalnog dokumentarca i vizuelno-poetskih struktura bliskih video praksama Sve, još uvijek, u orbiti u dvadeset tri minuta donosi fascinantnu priču o nastanku i izgradnji Brazilije. Naime, lokalnu istoriju grada duboko će prožimati legenda o italijanskom svecu Dom Boscou i njegovoj viziji utopijske zajednice sa kraja 19. veka kao i sudbina Vila Amauri, malog naselja prvih graditelja brazilskog modernističkog megapolisa, koje danas živi još samo kroz sećanja i kao turistička-podvodna atrakcija obližnjeg veštačkog jezera Paranoa. Upravo ova dva momenta rediteljski dvojac uzima za ključna polazišta u koncipiranju filma koji sa jedne strane funkcioniše kao svojevrsna posveta svim onim idejama, pokretima, vizijama o boljem društvu u budućnosti, ali i kao snažna metafora o današnjem civilizacijskom trenutku i kolektivnom iskustvu sveta koji, čini se, zatvara sve mogućnosti o novim, velikim društvenim snovima. Izuzetne kompozicije koje dočaravaju prirodu i melanholiju različitih prostora, unutrašnja energija kadrova koji svojim dužinama dobijaju na snazi, angažuju intuiciju gledaoca i dopuštaju mu da zaista proživi posebnost mesta, utopijsku viziju gradnje novog i nestanka drugog grada. Tok filma autori grade na izrazitoj asocijativnoj dramaturgiji i vizuelnoj naraciji koja postaje poezija. Ta logika poezije se opire racionalnom I konvencionalnom, ali korespondira sa arhetipskim i lirskim u gledaocu. Zbog svega navedenog, žiri je doneo jednoglasnu odluku da Gran Pri ovogodišnjeg Martovskog festivala u selekciji eksperimentalnog filma i video umetnosti dodeli upravo ovom ostvarenju."

DOKUMENTARNI FILM

Selektori ovog dela programa bili su reditelj, scenarista i snimatelj, Dragan Nikolić (dokumentarni filmovi preko 50 minuta) i rediteljka Ivana Todorović (dokumentarni filmovi do 50 minuta).

Žiri je radio u sastavu: Jovana Nikolić, producent; Sari Volanen, urednica YLE Finnish Broadcasting Company i članica Filmskog festivala Tampare i Mladen Đorđević, reditelj.



Gran Pri za najbolji kratki dokumentarni film žiri je dodelio filmu "Papirni život" Zorana Tairovića.

Obrazloženje žirija: "Papirni život je veoma iskren dokumentarni film i veoma važan za današnje društvo, o porodici sa margine koja uprkos teškim egzistencijalnim prilikama pokušava da neguje veoma zdrav odnos prema životu.

Žiri je posebno cenio rediteljev minimalistički pristup u smislu korišćenja filmskog jezika i jednostavnih rešenja."


Žiri je doneo odluku i o dodeli specijalne nagrade (usluge postprodukcije u visini od 2.000 evra, koju obezbeđuje kuća Living Pictures), za film "Contraindicazione" Tamare fon Štajner.

Obrazloženje žirija: "Novo rediteljsko ime, Tamara fon Štajner, na domaću dokumentarnu scenu donosi snažan i emotivan pristup portretisanju surovog sistema koji se postavlja kao sam sebi dovoljan i počinje da služi idejama protiv njegove prvobitne svrhe."

Nagradu je uručio Stefan Orlandić, u ime kuće Living Pictures.


Gran Pri za najbolji dugometražni dokumentarni film žiri je dodelio filmu "Dubina dva" Ognjena Glavonića.

 


Obrazloženje žirija: "Veoma hrabar film, reditelja Ognjena Glavonića, koji pokreće tabu temu kroz formu dokumentarnog trilera, uspevajući da ostvari visoku čistotu i koherentnost filmskog izraza." 
 

U okviru 64. Martovskog festivala - Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, u Velikoj sali Doma omladine Beograda  preksinoć od 21 čas, dodeljene su strukovne nagrade autorima filmova koji se prikazuju u ovogodišnjem programu. 

Nagrade se dodeljuju u kategorijama: najbolja režiju, najbolja kamera, najbolja montaža i najbolji dizajn zvuka/muzika, a novčani deo nagrade u svakoj kategoriji iznosi po  500 evra.

 

Selektori svih kategorija, a to su dokumentarni film do i preko 50 minuta, kratki igrani film, animirani  film, eksperimentalni film i video art, nominovali su filmove po kategorijama strukovnih nagrada, a na osnovu tih nominacija, žiri je doneo odluke.

Žiri je radio u sastavu Ivan Stefanović, reditelj, Miloš Spasojević, direktor fotografije i Aleksandra Milovanović, montažerka.

Nagradu za najbolju režiju osvojio je Stefan Ivančić za film "Kamen u ruci".

Obrazloženje žirija: "Ivančić je svedenim rediteljskim postupcima prikazao prelomni trenutak u odrastanju jednog dečaka na veoma jasan, britak i emotivan način."

Nagradu za najbolju kameru osvojio je Zoran Čulić za film "Bon Voyage".

Obrazloženje žirija: "Nagrada se dodeljuje zbog izuzetnog vizuelnog pristupa filmu, upotrebe objektiva kojim je naglašen intimistički pristup, kadriranju koje podiže atmosferu filma i još bolje naglašava karaktere junaka filma."

Nagradu za najbolju montažu osvojila je Jelena Maksimović za film "Dubina dva".

Obrazloženje žirija: "Nagradu za najbolju montažu u filmu strukovni žiri dodeljuje Jeleni Maksimović za film Dubina dva, zbog toga što je kompleksnu temu od izuzetnog društvenog značaja dočarala u savršenom ritmičko-emotivnom odnosu."

Nagradu za najbolji dizajn zvuka i muziku osvojili su Aleksandar Protić i Nemanja Mosurović za film "Zid smrti i tako to".

Obrazloženje žirija: "Nagradu za najbolji dizajn zvuka i muziku u filmu strukovni žiri dodeljuje Aleksandru Protiću i Nemanji Mosuroviću za film Zid smrti i tako to, jer su ukupnom zvučnom slikom uspeli da nas približe unutrašnjem svetu glavne junakinje, vozačice motora na zidu smrti, na poseban i originalan način."

Strukovne nagrade dodelili su Boban Jevtić, umetnički direktor Martovskog festivala i Marko Popović, izvršni producent festivala i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

Nakon dodele nagrada, premijerno pred domaćom publikom prikazan je novi film Rajka Grlića i Matjaža Ivanišina "Svaka dobra priča je ljubavna priča" (Vsaka dobra zgodba je ljubezenska zgodba, Slovenija/Hrvatska, 2017, trajanje 70:50). 

Gost 64. Martovskog festivala Matjaž Ivanišin obratio se publici pre projekcije. 
Matjaž Ivanišin rođen je 1981. godine u Mariboru. Godine 2007. diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Akademiji za kazalište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Režirao je nekoliko kratkometražnih i srednjometražnih igranih i dokumentarnih filmova za koje je osvojio nagrade u domovini i u inostranstvu. Trenutno radi na prvom samostalnom dugometražnom filmu.

Dokumentarni film „Svaka dobra priča je ljubavna priča“ govori o predstavi „Boris, Milena, Radko“ i o četvoro javnih ličnosti odgovornih za pozorišnu produkciju: scenaristi i reditelju Dušanu Jovanoviću, glumici Mileni Zupančić i glumcima Radku Poliću i Borisu Cavazzi. To je priča o ljubavnom trouglu, ali i sasvim otvorena priča o javnom i privatnom životu umetnika. Prateći produkciju tokom četiri meseca – od prvih proba pa sve do premijere – a istovremeno i intiman život umetnika, film obrađuje univerzalnu temu odnosa između stvarnog i zamišljenog, između intimnih i javnih oblika umjetnosti. Prikazan je na ZagrebDox festivalu ove godine.

Rajko Grlić rođen je 1947. godine u Zagrebu. Godine 1971. diplomirao je filmsku režiju na FAMU-u u Pragu. Kao reditelj i scenarista snimio je dvanaest igranih filmova prikazivanih u bioskopima na pet kontinenata i uvrštenih u takmičarske programe vodećih svetskih festivala – uključujući i festival u Kanu – na kojima je osvojio brojne nagrade. 

Više na: www.rajkogrlic.com

Rajko Grlić i Matjaž Ivanišin o svom ostvarenju kažu sledeće: 

„To je film o stvaranju pozorišne predstave. Film koji prati produkciju te predstave i njene protagoniste, te u procesu priča priču o odnosu između stvarnosti i mašte, između činjenica i fikcije. Film govori o odnosu između intimnog i javnog aspekta umetnosti i o našoj sklonosti preplitanja naših ličnih i životnih iskustava, naše intime, sa pričama koje pripovedamo. Film koji nastoji da definiše šta od ispričanog je egzibicionizam i šta je iskreno, a ponekad i bolno suočavanje sa samim sobom.“

Ovogodišnji, 64. po redu, Martovski festival završio se sinoć, u nedelju 2. marta u Domu omladine Beograda, svečanom dodelom Gran Pri nagrada i projekcijom filma "Trst, Jugoslavija", uz prisustvo reditelja Alesia Bocera.