Ognjenka Lakićević: "Autopark nikad nije prestao da radi"

Prvi put nakon tačno 5 godina, i to tačno u dan, grupa Autopark će 1. aprila 2017. održati koncert na istom mestu: u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Za sobom imaju 4 albuma i brojne singlove - poslednji od njih, nedavno objavljeni “Isplaniraj mi dan”, najavljuje nove snimke i ovaj koncert.  

Autopark je osnovan 2000. godine. Pioniri shoegaze podžanra u našim krajevima, tokom godina su usavršavali svoj visokoosećajni izraz i širili krug poštovaoca, dok nisu izgradili izuzetno vernu zajednicu koja ih stalno prati. Tokom svoje karijere nametnuli su se originalnom poetikom, sjajnim video spotovima koji je dograđuju i krajnje nepretencioznom strategijom komuniciranja sa okolinom. 

Ovakva estetika, koja nosi sa sobom i antiestablišment poruku, postala je sa vremenom snažan primer za druge, mlađe sastave, kojima je Autopark dao odgovor kako ostati dosledan sebi i objavljivati svoju muziku na način koji tebi odgovara. Sa pravom se može reći da je stav koji zastupa Autopark kao bend, bio jednako važan kao i njihovi ljubavni stihovi i govor o raznim slojevima gradske usamljenosti. Radi se o grupi čiji značaj prevazilazi snimljeni output i teško može da se proceni, jer se u njihovom slučaju radi o uticajnim predvodnicima naraštaja koji upravo počinje da zauzima glavno kreativno mesto na našoj rok sceni. Zato je ovaj koncert od veoma važnog simboličkog značaja i predstavlja povratak onog “posebnog” rok sastava.

Predgrupa će biti mlada grupa Hod, koja je upravo objavila debi album “Redak vazduh”. Autopark su tokom svoje karijere na ovaj način uvek predstavljali naše najtalentovanije nove grupe, te su tokom godina na ovaj način od svojih koncerata pravili male festivale, na kojima smo uvek mogli da se susretnemo sa uzbudljivim glasovima iz budućnosti naše rok muzike.

Koncert je deo programa Martovskog festivala – 64. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Gde je bio i šta je radio Autopark šest godina?

Razmišljao. Živeli smo mirno i povučeno. Istina je da Autopark nikad nije zapravo prestao da radi, samo smo se umorili od ovog klasičnog oblika postojanja benda, pa smo isprobavali drugačije pojavne oblike. Takođe, usled nekih životnih okolnosti smo se malo povukli, što nikako ne znači da smo prestali da pravimo muziku.

Kakva je ideja koncertnog povratka – šta možemo da očekujemo da ćemo čuti na vašem nastupu 1. aprila u Domu omladine Beograda? Zašto baš taj datum? Koja će postava biti na bini tom prilikom?

Taj datum nam je značajan iz privatnih razloga, i prošli koncert u Amerikani pre mnogo godina je bio istog tog datuma. Shvatili smo da nam se svira, vratili smo se na probe u nešto izmenjenoj postavi, uzbudljivo nam je. Što se tiče postave, pojačanje je stiglo u vidu Miroslava Cakića na klavijaturama i bubnjara Lava Bratuše, koji su tu pored našeg basiste Milana, i naravno, Nikole (gitarista i autor pesama Autoparka), i mene.

Čak i kad niste nastupali, objavljivali ste svake godine novogodišnji singl? Kad, kako i zašto ste počeli sa tom tradicijom i šta vam ona znači?


Ovo se nadovezuje na prvo pitanje. Eto, od prvog trenutka kada smo započeli, hteli smo da za svaku Novu godinu da poklonimo pesmu onima koji su i dalje bili zainteresovani za opstanak Autoparka, čisto da im se javimo, da smo dobro i da još uvek imamo šta da kažemo. Kao kad odete u inostranstvo pa se povremeno nekome javite pismom ili razglednicom i kažete, dobro sam, mislim na tebe, evo o čemu razmišljam u poslednje vreme…

Koje su Autoparku najomiljenije nove grupe iz sveta, koja muzika vas danas inspiriše?

Volim Molly Nilsson, Motoramu, Radio Department, Twilight Sad od bendova aktivnih poslednjih godina. Ali, ako pričamo o nečemu baš baš novom, kao da me ništa od toga ne pokreće toliko. Tu i tamo mi se dopadne po koja nova pesma, ali ne toliko albumi. Fale mi veliki albumi. S druge strane, veoma sam verna muzici koju sam slušala i koju volim, u stanju sam da se po milioniti put oduševljavam jednom istom pesmom ili albumom, nešto što sam zavolela pre. To mi se dešava i sa filmovima, i po prvi put nemam utisak da je problem do mene.

Autopark je uvek promovisao odlične mlade grupe kao svoje predgrupe. Kako procenjujete šta se u međuvremenu dešavalo sa našom muzičkom scenom? Da li se pojavila neka nova generacija grupa na koju bi vi skrenuli pažnju, neki novi talenti?
 
Nikoli se dopada Krešo Bengalka (iz Splita), meni Dogs in Kavala.

Da li je danas teže baviti se muzikom nego kad ste vi počinjali?

Na neki način je lakše zbog postojanja interneta i društvenih mreža i svih platformi na kojima možeš da prezentuješ muziku, a s druge strane, to mi je sve toliko manje uzbudljivo, i dok sve aploudujes i sam se izreklamiraš, smoriš se a pritom ti je i nelagodno što promovišeš sam sebe.

Na koji način ste povezani sa Martovskim festivalom i šta vam znači prisustvo na takvom festival koji promoviše naše filmsko stvaralaštvo?


Dolazili smo i ranije na Festival kratkog metra. Mi volimo filmove, to je suština, i u martu, i u aprilu.