Dejvid Luri, beli profesor romantičarske poezije u Kejptaunu, upušta se u ljubavnu aferu s tamnoputom studentkinjom Melani. Kad ga ona optuži za seksualno uznemiravanje, Dejvid je suviše gord i tvrdoglav da bi se, po pravilima političke korektnosti, javno izvinio.
Osramoćen, napušta univerzitet i traži utočište kod ćerke Lusi, koja živi sama na maloj farmi u unutrašnjosti. Umesto mira i spokoja kolonijalne arkadije, međutim, na farmi ga dočekuje brutalna stvarnost Južne Afrike u prvim godinama nakon pada aparthejda. Suočen s nasiljem i sramotom koju ovog puta doživljava kao otac, Dejvid prihvata volonterski posao u azilu za napuštene pse.
Da li mu to donosi iskupljenje?
Odgovor na ovo pitanje krije se u poslednjim rečenicama romana.
Ovaj kratak, ali monumentalan i potresan roman, stoji sam za sebe, izvan svih kategorija.
Nećete ga zaboraviti, jer to što ćete u njemu naći nikada ranije niste iskusili.
Opori realizam ovog romana, protkan lirskim i alegorijskim pasažima, u isti mah podstiče i opovrgava svako političko čitanje, sve vreme održavajući napetost između suprotnih krajnosti – spasenja i propasti, nade i očajanja, gordosti i poniznosti pred ranjivošću svakog živog bića.
Нема коментара:
Постави коментар