45.FEST –Ona Pola Verhovena

Francuski film Ona (Elle) dolazi nam iz radionce holandskog gastarbajtera-sineaste Pola Verhovena koga su proslavile „Niske strasti“. Posle usešne pečabe u Holivudu, baš sa ovim filmom vraća se na rodni kontinet. Njime nastavlja tragom koji je uspostavio sa „Niskim strastima“, magičnom mešavinom stila svojsvenog Romanu Polanskom i Brajanu de Palmi. Erotično, šokatno-jer je zabranjeno, napeto, smišljeno kako bi fasciniralo gledalište i prodrmalo ih u bioskopskim sedištima. 

Ali, avaj to se, ovaj put ne dešava. Očekivani efekat izostaje. Reč je samo o dobro odrađenoj konfekciji i ništa više. 

Pred nama je klasičan zaplet- žrtve i dželata među kojima vlada neka bizarna hemija, a vrele scene korene vuku iz kultnog „Poslednjeg tanga u Parizu“. Zgotovljeno da uzburka strasti i sablazni, ali zar je to moguće tako lako u svetu kao što je ovaj?  U kojem se stoput grđe stvari svakog dana nađu u udarnim vestima nacionalnih televizija. Da ne spominjem da je zaplet šablonski i već viđen. Postavlja se logično pitanje nije li Pol Verhoven puki sadista zaogrnut u celuloidnu traku ili oštri kritičar dvostrukog morala na velikom platnu.

Za svako ozbiljnije promišljanje ove teze potrebna su barem dva gledišta. Ovaj film je vrlo dobro primljen na festivalu u Kanu gde je pokupio Zlatni globus kao najbolji strani film, a imao je ukupno jedanaest nominacija, a dobio dva  Cezara - kao najbolji film, a Izabel Iper za najbolju glumicu:

"Hvala Polu što je postavio ovaj film tako inteligentno, tako smelo, tako zlonamerno. U osnovi u ovom filmu nisam glumila bolje niti gore u odnosu na neke druge filmove, ali čini mi se kako je Elle bio bolje primećen." 

Pored dobitnika, filma "Ona“, favorit za Cezara bio je film "Franc" francuskog reditelja Fransoaa Ozona. Lično smatram da je ovaj drugi film (pogledaj OVDE), mnogo bolji predetendent za ovu uglednu francusku nagradu. Ako ni sa čim drugim, a ono orginalnošću i upotrebljenom filmskom tehnikom u svrhu postizanja što upečatljivog utiska na gledaoca, ali bez ikakvog kalkulisanja. 

Cezar je francuska nacionalna filmska nagrada, ustanovljena 1975. godine. Nominacije određuje francuska Akademija filmske umetnosti, a u konkurenciji za nagradu su filmovi prikazani tokom prethodne godine. Nagrada je dobila ime po skulptoru Cezaru Baldakiniju.

No vratimo se filmu-Njoj. Sasvim drugačije svari stoje s glavnom protagoniskinjom ovog filma Izabel Iper (Isabelle Hupert) koja je samouverena, superiorna, perverzno- zavodljiva u zategnutoj koži pedesetogodišnje Mišel, suvlasnice kompanije koja se bavi pravljenjem video igrica, s kriminalnim nasleđem saučesništva u očevim bestijalnim zločinima, zastrašujuća u svojoj ravnodušnosti, koja se može tumačiti i kao bezosećajnost. Što je  bilo sasvim dovoljno za nominaciju za Oskara, koji, doduše, više nije ono što je nekad bio. Svet se menja, ne bih rekao nabolje, nažalost.  

Pol Verhoven rođen je 18. jula 1938. godine u Amsterdamu. Filmski je reditelj prepoznatiljiv po filmovima „Niske strasti“, „Robokap“, „Totalni opoziv“, „Šougrls“. Diplomirao je na Univerzitetu u Lajdenu (matematika i fizika) i snimao je dokumentarne filmove za Holandsku kraljevsku mornaricu. U Holandiji je najpoznatiji po naslovu iz 1973. godine, Ratluk, filmu koji mu je svojom kombinacijom sirove seksualnosti i odlične priče stvorio reputaciju među publikom, naročito muškom.

Najavu filma možete pogledati OVDE.

ONA - ELLE

Država:     Francuska, Nemacka, Belgija, 2016

Program:     FEST 45 Gala

Trajanje:     130’

Režija:     Paul Verhoeven

Scenario:     David Birke

Uloge:     Isabelle Hupert, Laurent Lafitte, Anne Consigny

Festivali:     Toronto, Novi Zeland, Njujork, Kalgari, BFI London, Kan, Čikago

Filmografija:     2016 Elle / Ona 2012 Steekspel / Tricked 2006 Zwartboek / Black Book / Crna knjiga 2000 Hollow Man / Nevidljivi čovek 1997 Starship Troopers / Svemirski vojnici 1995 Showgirls  1992 Basic Instinct / Niske strasti 1990 Total Recall / Totalni opoziv 1987 RoboCop / Robokap 1985 Flesh and Blood / Krv i meso 1983 De vierde man / The Fourth Man / Četvrti čovek 1977 Soldaat van Oranje / Soldier of Orange / Borba na život i smrt 1975 Keetje Tippel / Katie Tippel  1973 Turks fruit / Turkish Delight / Ratluk 1971 Wat zien ik / Diary of a Hooker / Beleške jedne prostitutke

Fotografija:     Stéphane Fontaine

Montaža:     Job ter Burg

Muzika:     Anne Dudley

Producent:     Saïd Ben Saïd, Michel Merkt

Produkcija:     SBS s, Twenty Twenty Vision Filmproduktion GmbH, France 2 Cinéma, Entre Chien et Loup