45.FEST- KUĆA KRALJEVOG NAMESNIKA

Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) je nekada bila vrlo moćna kolonijalna sila. Koliko je samo napora trebalo Amerima (1775.—1783.) da ih se konačno ratosiljaju. Neki drugi nisu bili te sreće. S vremena na vreme u žarište javnosti iskrsnu pitanja Avganistana, Folklandskih ostrva (1833 preoteta od Argentine), Gibraltara, Kipra (nezavisno od 1960.), Malte (nezavisna od 1964.) Hongkong (vraćen Kinezima, 1997.). Živimo u vremenima kada je UK pokrenula brakorazvodnu parnicu sa Evropskom unijom (Bregzit, 2016.), a šta, šta je bilo s Indijom?

Godine 1600. osnovana je Istočnoindijska kompanija, kao nukleus buduće dominacije nad ovom oblašću. Britanska Indija od 1858. a od 1876. godine Indijsko Carstvo zvanično je član Bitanske Imperije. Sve do 1947. godine kada dobija nezavisnost. Kako?

Plan lorda Dikija Mauntbatena (Luisa od Batenberga, 1900.-1979.), rođaka britanske kraljevske porodice i Čerčilovog miljenika, mornaričkog oficira, poznat i kao Akt o nezavisnosti Indije usvojen je 18. jula 1947. u Londonu. Dakle, ove godine, obeležava se jubilej akta koji je jednoj zemlji podario oslobođenje od kolonijalnog ropstva, ali, istovremeno, izazavao veliki pokolj i seobe stanovništva, usled religiozne šarenolikosti i socijane raslojenosti (kaste).

Sasvim prigodno i u pravom trenutku pojavljuje se film o ovim burnim dešavanjim iz leta 1947, a za britanski račun režira ga Indijka Gurinder Čada! Ona prati dolazak poslednjeg britanskog vicekralja u Indiji, stečajnog upravnika, lorda Mauntbatena (Hugh Bonneville) u raskošnu palatu, Rastrapati Bavan iz 1929. godine, dom britanskih vladara, sa 340 soba, koju opslužuje 500 sluga, Indusa, muslimana i sika. U bekgraundu odvoja se jedna sladunjava, boluvudska ljubavna romansa između hindu mladića (Manish Dayal) i muslimanske devojke (Huma Qureshi). Oboje služe u palati, a mladić je u jednoj prilici priskočio u pomoć devojčinom ocu.

Indija je bila britanska kolonija (članica Britanskog Komonvelta/od 1926). Posle velikog rata u njoj jača pokret za sticanje nezavisnosti uslovljen britanskom represijom i čestom pojavom gladi i epidemija. Na čelo ovog pokreta dolazi Mahatma Gandi koji smatra da se pobeda može postići nenasilnim otporom, kao i da hindusi i muslimani mogu živeti zajedno u miru. Sa osamnaest godina zakleo se da neće dodirnuti vino, meso i žene (bramačarje). Postoje indicije da bar jedno obećanje nije održao. Zabeleženo je da je pisao Hitleru. Možda da se posavetuje jer je i nemački kancelar i firer bio vegetarijanac i antialkoholičar.

Godine 1946. dolazi do nereda u Kalkuti, a tom prilikom strada pet hiljada ljudi. Raste svest kod Britanaca da je bolje da se što pre pokupe odatle dok ne bude kasno. Pogotovu, što su ožiljci i posledice II svetskog rata još sveži.   

Britanskog kraljevog namesnika prati supruga Edvina (Gillian Anderson) koja mu u svakom momentu pruža punu podršku i njihova ćerka Pamela (Lily Travers). Oni su predstavljeni kao navodni  dušebrižnici za sudbinu indijskog naroda i spremni da u svakom trenutku, ne štedeći napore, pomognu odbacajući uobičajnu ostrvsku suzdržanost i aroganciju.

Cilj tog procesa, tranzicije, je da Indija preda onima koji tamo i žive, a lord je taj koji treba da obezbedi da to bude bez ijedne kapi prolivene krvi i bez ijednog ispaljenog metka. Od britanskih guvernera pojedinih provincija on saznaje da to neće ići lako, jer je zemlja već u haosu. Vlada siromaštvo i epidemije, verska netrepeljivost između većinske (hindu) i manjinske (muslimanske) zajednice doseže tačku usijanja. Indija broji 565 prinčevskih država. Problemi izbijaju skoro svugde, a najžešći sukobi su u Džunagadu, Hajderabadu i Kašmiru.

Muslimane predvodi harizmatični lider Ali Džina (Denzil Smith) koji sanja o zasebnoj državi. S druge strane su pacifista i pristalica mirnog suživota Mahatma Gandi (1869.- 1948. Mohandas Karamchand Gandhi, Otac nacije, Velika duša) i državnik u najavi Džavaharlal Nehru (1889.-1964. Jawaharlal Nehru)

Zbog nespremnosti vođa na kompromis (kasnije će se ispostaviti da su neki imali u rukavu već skriven poneki adut) Mauntbaten posle konsultacija sa londonskom centralom,  prinuđen je da se prikloni rezervnom planu, te da sačini pravni nacrt o podeli zemlje na Indiju i Pakistan. Za ovako složenu operaciju određen je sumanuto kratak rok. 

Granicu Indije i Pakistana iscrtao je londonski advokat Siril Radklif koji dotada nikada nije nogom kročio u Indiju. Pakistan je nastao od delova teritorija, gde su muslimani bili većina, a Indija od delova teritorija sa hindu većinom. Pakistan je pritom nehomogen, sastavaljen od dva razdvojena dela: Zapadnog Pakistana (današnji Pakistan) i Istočni Pakistan (današnji Bangladeš). Radeći na ovom razgraničenju tvorac radosno konstatuje da nigde ne povlači prave linije (afrički specijalitet).

Deli se sve u raskošnoj palati: escajg, novac, knjige, čak i muzički instrumenti. Posluga bira strane. Poteče i poneka suza. Kako to već biva kada se crtaju granice, nastaje masakr nepojmljivih razmera koji briše milione života.

Tokom podele Indije desila se jedna od najvećih migracija stanovništva kada je raseljeno 14,5 miliona, a u sukobima je stradalo oko milion ljudi. Iz popisa stanovništva iz 1951. godine vidi se da je 7,2 miliona muslimana prešlo u Pakistan, a 7,2 miliona Indusa i sika u Indiju. Najveća razmena desila se u Pendžabu, gde je 5,3 miliona muslimana otišlo u Pakistan. No, ono što film čini zavodljivo fikcijom i razlikuje od stvarnog života, u njemu otac mlade muslimanke baca ćerku s voza i u zagrljaj njenom draganu druge vere. Ljubav trijumfuje u opštem metežu i sveopštem pokolju. Let the Sunshine!  Hare kṛṣṇa hare kṛṣṇa,  kṛṣṇa kṛṣṇa hare hare,  hare rāma hare rāma,  rāma rāma hare hare... 

Ceremonija prenosa vlasti održana je dan ranije u Karačiju, kako bi poslednji britanski vicekralj Mauntbaten mogao da prisustvuje obema ceremonijama (i u Karačiju i u Delhiju). Zbog toga, Pakistan slavi dan nezavisnosti 14. avgusta, a Indija dan kasnije. U trenutku odvajanja na prostoru današnje Indije je ostalo više od četiri miliona muslimana, dok je na prostoru Pakistana ostalo oko sedam miliona hindusa i sika.

Na čelo Indije dolazi Džavaharlal Nehru (suosnivač Pokreta nesvrstanih zemalja) koji je izabran je za predsednika vlade i ministra inostranih poslova. Kada je Indija 1950. postala republika, ostao je na mestu predsednika vlade sve do svoje smrti.  

Mahatma Gandi  strada  30. januara 1948. godine. Ubija ga  hinduistički ekstremista iz sekte "Hindu Mahasabha", advokat Naturam Gods, ispalivši mu tri metka iz poluautomtskog pištolja Bereta M1934 u  grudi.

"Ti moraš da budeš promena koju želiš da vidiš. Nema puta ka miru. Mir je put.", govorio je Mahatma Gandi

Na čelu Pakistana je Ali Džina koji umire godinu dana posle proglašenja nezavisnosti. Godine 1956, Pakistan se proglasio prvom islamskom republikom na svetu. Prestonica se iz Karačija 1958. seli u Islamabad. Rascepkanost i velika udaljenost dva „parčeta“ Pakistana kao i prisutni antagonizmu dovode do izvajanja istočnog dela Pakistana koji je decembra 1971. godine postao nezavisna država Bangladeš (u kojem je vladala humanitarna kriza zbog koje je nekadašnji Bitls Džordž Harison organizovao Koncert za Bangladeš, 1. avgust 1971.). Indija je podržala Bangladeš u nameri da se otcepi od Pakistana. A u Bangladešu su iste godine pobijene stotine hiljada Indusa

Nasilje između hindusa i muslimana nije se završilo ovim razgraničenjem. Između dve novoformirane države vladao je veliki jaz, te su ratovale tri puta, dvaput zbog Kašmira. Pakistan i dalje smatra teritoriju Kašmira otetom od strane Indije. U Indiji se s vremena na vreme ponavljaju napadi i pokolji muslimana. 

Dok su još ratovali s Nemcima, Britanci su već popreko gledali Sovjete i spremali tajni plan pod nazivom  "Nezamisliv" ("Unthinkable"). U filmu saznajemo da je Čerčil tvorac tajnog plana za Indiju, kojim je 1945. godine definisao granice i podelu, kako bi obezbedio pristup izvorima nafte u Karačiju i sprečio ruski uticaj. Na Jalti je dogovorena podela Evrope koja je bila razlog dugogodišnjeg „Hladnog rata“. U svim tim kalkulacijama i Balkan zauzima značajno mesto, bio je meta i poligon interesa supersila, uključujući i ovu, bivšu. Stoga, ne čude, analogije, koje se lako mogu povući. Te se u tom podkontekstu može i tumačiti ovaj film.

Vinston Čerčil (1874. -1965. u mladosti je služio vojsku u Britanskoj Indiji) o bosonogom indijskom lideru odevenom u platno je govorio:

„Mučno je videti Gandija, pravnika koji se sada predstavlja kao neki fakir, kako šeta polugo ispred Velike palate u Indiji. Trebalo bi mu  vezati ruke i noge i ostaviti ga da leži na stomaku na kapijama Delhija, a onda mu na leđa postaviti krunu.“ 

Bronzani kip Gandija danas se uzdiže na Trgu parlamenta u Londonu, u društvu ličnosti koje su služile Britanskom carstvu, među kojima je i onaj Vinstona Čerčila, oštrog oponenta indijske nezavisnosti.

Interesantno je da Ujedninjeno Kraljevstvo Velika Britanija i Severna Irska koja je eto, sticajem okolnosti i sopstvenim udelom imala podosta manje-više (ne)uspešnog iskustva sa separatizmom i samo muku muče sa secesijom (ne u umetničkom smislu). Severna Irska uvek je bila najbuntovniji član ove kraljevske porodice. U poslednje vreme sve su češći nagoveštaju da Škotska namerava da krene svojim putem. Istorije se dešava ali i ponavlja. Ponekad i kod kuće.

A ako vas zanima šta se posle dešavalo s lordom Mauntbatenom moram vas sa žaljenjem izvestiti da nije imao nimalo sreće. Zajedno sa unukom ubijen je u Irskoj u bombaškom napadu koju je izvela Irska revolucionarna armija (IRA).

Deluje da je Gurinder Čada u ovom filmu pokušala nemoguće; da ne izneveri Indijce, ne zameri se Britancima i ne uvredi previše muslimane. Ovaj raskošan film rađen u maniru Hiljadu  i jedne noći iz Dizni studija, dakle zastaje na pola puta i nudi slatku obmanu- niko nije kriv, tako je moralo biti. Da je bila malo smelija rezultat bi bio zanimljiviji svakako.

Gurinder Čada rođena je 1960. godine u Keniji, a odrasla u Londonu. Karijeru je započela kao reporter Radija BBC. Režirala je nekoliko nagrađivanih dokumentaraca za BBC, a ušla je u saradnju i sa Britanskim filmskim institutom (BFI) i kućom Channel Four. Godine 1990. osnovala je sopstvenu produkcijsku kuću, Umbi Films.

Najavu filma možete pogledati OVDE.

KUĆA KRALJEVOG NAMESNIKA

VICEROY’S HOUSE

Država:     Velika Britanija, Indija / UK, India, 2017

Program:     Fokus Evropa

Trajanje:     106’

Režija:     Gurinder Chadha

Scenario:     Paul Mayeda Berges, Moira Buffini, Gurinder Chadha

Uloge:

    Gillian Anderson, Michael Gambon, Om Puri, Manish Dayal

Festivali:     2016 Berlin / Berlin International Film Festival

Filmografija:

    2017 Viceroy’s House / Kuća kraljevog namesnika 2010 It’s a Wonderful Afterlife / Zagrobni život je lep 2008 Angus, Thongs and Perfect Snogging / Angus, tange i ljubljenje s vatanjem 2004 Bride & Prejudice / Udaja i predrasude 2002 Bend It Like Beckham / Igraj kao Bekam 2000 What’s Cooking? / Šta se kuva? 1993 Bhaji on the Beach

Fotografija:     Ben Smithard

Montaža:     Valerio Bonelli, Victoria Boydell

Muzika:     A. R. Rahman

Producent:     Paul Mayeda Berges, Gurinder Chadha, Deepak Nayar

Produkcija:     BBC Films, Bend It Films, Pathé