45. FEST – Toplotni udar

Povišena spoljna temperatura u kombinaciji sa visokim procentom vlažnosti vazduha uz prisustvo nagih, raspomamljenih i zgodnih turistkinja može da dovesti do najteže komplikacije termičkog stresa - do Toplotnog udara.

On nastaje u momentu kada telesna temperatura poraste preko 41 stepena, usled izlaganja organizma velikoj toploti i erotskom vizuelnim nadražajima. Proces naglog rasta temperature dešava se u vrlo kratkom vremenskom roku, za svega deset do petnaest minuta, a prate ga brojni simtomi kao što su: pojačano znojenje, pa suva i vruća koža, otežano disanje, vrtoglavica, umor, visok krvni pristisak, uspaljenost i tahikardija, vrtoglavica, krutost pojedinih udova, mučnina, povraćanje, odsustvo znojenja, teranje i uspaljenost, grčevi, gubitak svesti... 

 

Tako je baš i filmu grčkog režisera Argirisa Papadimitropulosa koji jednog sredovečnog, suzdržanog i obazrivog, introvertnog i do zlog boga dosadnog doktora, Kostisa, dovodi na idilično grčko ostvo, Antiparos, i poput pokusnog kunića stavlja ga na milost i nemilost nagih, mladih, nestašnih i veselih žena slobodnih shvatanja. Njegovu posesivnu pažnju i opsednutost izaziva vitka i gola nasmešena devetnaestogodišnja Ana. A ostrvo je, po definiciji, izolovana, ograničena sredina, okružena vodenom površinom. 

Za nju je to samo mala igrica, letnja avanturica i sprdačina koja leči dokolicu, a za njega stvar od životne važnosti, izbavljenje od besmisla dotadašnjeg života. Ponešen strašću, doca se malo preračunao i zaneo. Nesporazum nastaje kada dve osobe na različitim nivoima postave granice. Kostas nošen ljubavnim žarom proganja lepu koketu uporno poput lovca na divljač. Nalik na udvaranja pećinskog čoveka. Nije svako stvoren za dekadenciju i hedonizam. Neko se posle prve doze ponaša kao zavisnik kome treba sve više i više te opojne, slatke droge, droge mladosti. 

Ceo ovaj film na ovome bazira svoj zaplet koji pri kraju dobija obrise tipičnih maničkih američkih filmova. Ako treba žanrovski da je definišem upotrebiću kovanicu melodramični komični horor. Koji je deo publike delimično uznemirio, šokirao i doveo u stanje mučnine. One s početka. Simptomi toplotnog udara. U februaru, doduše netipičnom. Te nisu sačekali razgovor s rediteljem, nego su pobegli iz sale glavom bez obzira. Kao do đavola. 

Dolazimo na teren fizike i posmatramo telo u izolovanom sistemu. Masa je mera inertnosti tela. I imamo slučaj tela koji ni po čemu ne pripada tom sistemu. Ukoliko na neko telo ne deluju druga tela, onda se njegova količina kretanja ne menja odnosno, ono se nalazi u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja. Šta se onda dešava kada primi nadražaj spolja? Isak  Njitn (onaj što mu je jabuka pala na glavu) tvrdi k’o sumanut da je zbir  svih  spoljašnjih  sila  jednaka  nuli. Ali, avaj, ovde, na ovom raskalašnom grčkom ostrvcetu ne važi III Njutnov zakon (zakon akcije i reakcije). Dva tela ovde ne deluju silama iste jačine, iako u istom fizičkom prostoru, nisu u istim demenzionim i mentalnim koordinatama  i  neko tu mora da strada.

Literarna, umetnička dela, filmovi, novinarski zapisi, stripovi, televizijski programi i pesme pokazuju da je pojava proganjanja oduvek ukorenjena u divljojm ljudskoj prirodi. Dela poput Danteovog  Čistilišta, Dikensove Mračne kuće, kao i flmovi poput Klint Istvudovog filma Jeza u noći, Fatalne privlačnosti ili Zabranjene fotografije prikazuju obrazce ponašanja koji definišemo pojmom proganjanje.  

A kada se prebacimo na teren prava, proganjanje  je  prvi  put  kriminalizovano  1990. godine, putem kalifornijskog “anti-stalking” zakona, nakon čega  su  i  druge  države  u  sastavu  SAD-a,  zatim  Kanada,  Australija,  Holandija,  Belgija,  Irska,  Velika  Britanija,  Austrija  i  Nemačka  uskladile  svoja  zakonodavstva  radi  sankcionisanja  ovog  kriminalnog  ponašanja. 

Najavu filma možete pogledati OVDE. 

Proćaskali smo sa Argirisom Papadimitropulosom, rediteljem filma "Toplotni udar" koji se našao u glavnom takmičarskom programu 45. FEST-a i dobio Nagradu za najbolji scenario. 

" Želeo sam čoveka koji na jednom malom grčkom ostrvu snosi veliku odgovornost, i stalno je u sukobu sa golim telima, ali ne na seksualan način. Ta slika mi je bila stalno u glavi. "

Vaš prethodni film, “Protraćena mladost”, u fokusu ima omladinu koja se nalazi u sukobu sa starijom generacijom. Ovde ste odabrali da se bavite nečim sličnim, ali sa osvrtom na junaka srednjih godina.      

I dalje je tu sukob, u svakom slučaju, između glavnog junaka i mladih, nesmotrenih, slobodih mladih ljudi. Oni nisu toliko daleko po godinama, ali zanimljivo je da je on na ostrvu kao doktor ima situaciju u kojoj mora stalno da bude u pripravnosti, i u odnosu na ostale ljude koji su došli na kratko da pocrne i da se zabave, on je skrajnut. Bila mi je važna ta atmosfera odmora, sunca i bezbrižnosti, iz koje je on izuzet.

To je, takoreći, coming-of-middle-age priča?

Upravo tako (smeh). Zanima me taj krhki period života, oko četrdesete godine, a ne mogu da kažem da to privatno nema nikakve veze sa mnom. I to ostrvo, ono je meni važno jer sam tamo odlazio i kao šesnaestogodišnji panker, ali i sada, kada sam sredovečni čovek sa porodicom. Promeni vam se pogled na stvari, ali ja volim da posmatram, i tako je došlo do ove priče.

Da li ste od početka znali da želite doktora za glavnog junaka? On ima vrlo specifičnu ulogu u jednom tako malom mestu.

Apsolutno, nekako sam krenuo od toga. Želeo sam čoveka koji na jednom malom grčkom ostrvu snosi veliku odgovornost, i stalno je u sukobu sa golim telima, ali ne na seksualan način. Ta slika mi je bila stalno u glavi, a onda se pojavila i ta poslednja slika, scena kojom sam završio film. Od nje sam, da budem iskren, počeo. Da nisam tako završio film, ne bih morao nikada ni da ga snimim; u njoj je sažeto ono što sam imao da kažem.

Zanimljvo. Kako je teklo pisanje scenarija, imajući to u vidu?

Scenario u pravom, formalnom smislu, i ne postoji. Ja ne volim da pišem dijaloge i da stavljam ljudima reči u usta, tako da su postojale sve scene, nabrojane redom, sa kratkim opisima. Dalje smo radili na setu.

Najhrabriji je, svakako, sam kraj filma, koji ste već pomenuli. Odabrali ste da ga završite istovremeno nežno i okrutno.

Ja mislim da je moj glavni junak veoma nežan i tužan, ne mislim uopšte da je okrutan, tako sam ga i gradio. Taj kraj filma je dosledan, u potpunosti ima veze sa njim. Kao što rekoh, u kraju je sažeto sve ono što sam želeo da poručim.

Koje su bile Vaše reference - filmske ili književne - dok ste pravili ovaj film?

Kada radim film, trudim se da ne gledam mnogo filmova i svojim saradnicima ne dajem filmske reference, jer su preočigledne, te ih teraju na kopiranje, a ne na razmišjanje. Dao sam svima po jednu kopiju prve knjige Mišela Uelbeka, “Proširenje područja borbe” pa smo razgovarali, i svako je ono što je osetio primenio na rad na filmu. Nisam želeo da bilo šta namećem.

Zanimljivo je da pominjete Uelbeka, jer u njegovim knjigama postoje razni elementi koji mogu da se poistovete sa Vašim pristupom. Kod njega takođe postoji taj motiv ostrva, na nekoliko mesta.

Tako je, celokupno njegovo stvaralaštvo i njegovi junaci su veoma uticali na mene proteklih godina.

Sada kada smo pomenuli ostrvo, Antiparos je gotovo pa još jedan junak u Vašem filmu.

To je izuzetno malo ostrvo, i da nije tako, ceo film ne bi imao smisla - svi bi se zagubili, ne bi bili važni jedni drugima, bilo bi previse turista, razumete šta hoću da kažem. Veličina tog mesta odredila je atmosferu filma, to je sigurno. Odabrao sam ga, isto tako, i zato što ga veoma dobro poznajem; to je moje mesto za odmor, ceo život.

Šta mislite o takozvanom Novom grčkom talasu? Smatrate li da ste deo njega?

Kritičari često imaju potrebu da nekako nazovu neku pojavu, kao što je to slučaj sa novim grčkim filmom, ali po meni oni nisu tematski, a ni stilski konzistentni. Ne smeta mi, ipak, ta potreba za kategorizacijom, mislim da je ona prirodna, ali ja o  njoj ne razmišljam. Trenutno u Grčkoj postoji nekoliko veoma zanimljivih autora, i drago mi je da stvaram u istom trenutku kada i oni. Lantimosov rad, recimo, izuzetno cenim, a njegov scenarista Filipou mi je prijatelj, veoma drag i talentovan čovek.

Kako biste žanrovski okarakterisali Vaš film?

Moram da kažem da jako volim melodramu, te sam želeo da ovo bude upravo melodrama, iako je to teško uraditi sa muškim glavnim junakom. Ili melodramski triler? (Smeh) Znate šta, rekao bih da je ovaj film suštinski ljubavna priča.

Argiris Papadimitropulos (1976, Atina) grčki je producent i reditelj. Pohađao je kurseve za medije i film na Oksfordu i u Atini.Nakon što je režirao dva nagrađivana kratka filma, Pendulum (2003) i Tender (2004) i dobio pasoš da ide u kampus Berlinalea za talente, Papadimitropulos je 2008. godine režirao film Bank Bang, kojim se izdvojio kao najmlađi grčki režiser čiji je igrani film postao veliki bioskopski hit i dobio sjajne kritike. Film je osvojio i nagradu za reditelja debitanta koju dodeljuje Grčka filmska akademija.

Njegov drugi film Wasted Youth, koji je režirao sa Janom Fogelom 2011, bio je uspešan i kod domaće i kod međunarodne publike.

Preplanulost je njegov treći igrani film. Premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu 2016. Dobio je nagradu za najbolji međunarodni film na Međunarodnom filmskom festivalu u Edinburgu, nagradu žirija za mlade u Briselu i nominaciju za nagradu Luks Evropskog parlamenta.

Toplotni udar

SUNTAN

Država:     Grčka, Nemačka , 2016

Program:     Glavni program - takmičarski

Trajanje:     104’

Režija:     Argyris Papadimitropoulos

Scenario:     Argyris Papadimitropoulos, Syllas Tzoumerkas

Uloge:     Makis Papadimitriou, Elli Tringou, Milou Van Groessen, Dimi Hart

Montaža:     Napoleon Stratogiannakis

Muzika:     Yannis Veslemes

Producent:     Phaedra Vokali, Argyris Papadimitropoulos

Produkcija:     A Marni Films, Oxymoron Films, Faliro House, FassB Films, Foss Prods., Graal, Nova production

Filmografija:     2016 Suntan 2011 Wasted Youth 2008 Bank Bang

Fotografija:     Christos Karamanis

Festivali:     2016 Roterdam, ArteKino, Edinburg, Singapur, Brisel, Hamburg, Vankuver, Kalgari, Odesa, Atina 

Nagrade/:

    2016 Edinburgh Film Festival - Best International Feature; Odessa International Film Festival - Special Jury Mention; Brussels - Cinephile Award; Athens International Film Festival - Best New Actress Award (Elly Tringou)