45. FEST Hota Karlosa Saure

Karlos Saura još jednom je stao iza kamere da bi nam dočarao čudesni svet španske muzike – ovog puta reč je o tradicionalnom žanru i plesu hoti. Film predstavlja putovanje kroz ovu umetnost, od korena i osnova, pa sve do pogleda u budućnost čarobne muzike. Krajolici i toplo svetlo podupiru priču koja želi da ostane jedinstven, vitalan istorijski document za buduće generacije, koji će služiti kao uspomena i podsetnik svima onima koji vole muziku.

U filmu Hota Karlos Saura nastavlja svoje proučavanje plesa, ovaj put hote koja je nekad sluzila za zavoenje, uočavajući sličnosti i razlike po regionima. Hota, ples u 3/8 taktu; igra se se uz pratnju kastanjeta i mandoline, a ime vuče iz arapskih korena. Nastao je u Saurinom rodnom kraju Aragonu, a predstavlja specifičnu mešavinu flamenka i arapskog uticaja.

Objašnjavajući da je on u porodici koja je negovala ljubav ka klasičnoj muzici, a majka svirala piano, bio „crna ovca“ jer je gajio naklonost ka folkloru: 

"Smatram da su svi moji filmovi, od prvog do poslednjeg, bili muzički, odnosno, muzika je u njima bila veoma važna. Uvek sam bio prilično izbirljiv kada sam odlučivao koju ću muziku koristiti u određenom filmu. Negujem zvuk na filmu"

Reditelj filmova "Lov", "Ana među vukovima", "Zmija u nedrima", "Karmen", "Sedmi dan" . „Tango“, "Flamenko, flamenko", "Fado" tokom boravka u Beogradu dobio je i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, najvažnije priznanje koja ova ustanova dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Autor čiji opus broji više od 40 naslova, i dalje paralelno radi na nekoliko filmskih projekata, bavi se fotografijom, crtanjem, putuje i želi da živi što duže da bi mogao da uradi što više. 

Karijeru je započeo društveno-angažovanim filmovima koji su imali kritički odnos prema Frankovom režimu, zbog kojih je imao velike probleme u rodnoj Španiji (cenzura, napadi, pretnje, zabrane...) ali i za koje je dobio i brojne nagrade na međunarodnim festivalima (Zlatni medved u Berlinu, Gran pri u Kanu...). Nakon smrti španskog diktatora odmiče se od političkih sadržaja i pravi uglavnom eksperimentalne muzičke filmove posvećene tradicionalnim španskim formama, po kojima je danas najpoznatiji.

Karlos Saura rođen je 1932. godine u Španiji. U Madridu je počeo da se bavi inženjerskom strukom, ali afinitet prema fotografiji, filmu i novinarstvu ipak ga je odveo na studije filma. Godine 1957. je diplomirao na studijama režije. Popularan je u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogih nagrada međunarodnih festivala - Srebrni medved 1965. i 1967, Specijalna nagrada žirija u Kanu 1973. godine i 1975, ... Mama puni sto godina, njegov film iz 1979, bio je i kandidat za Oskara za najbolji strani film.

Upitali smo ga zašto ga baš mami tradicionalna španska muzika i ples.

„Jer su ples i muzika nešto čudesno. Ali to rade i drugi autori sa svojom tradicionalnom muzikom. To radi i Kusturica. Ne poznajem muziku iz Srbije, ali bih voleo da je upoznam.“

Nekad ste snimali političke filmove. Kako se i da li se i danas borite?

„Nikada nisam snimao političke filmove u pravom smislu te reči. Ali politički motiv jeste postojao, naročito aluzija na španski građanski rat. Desilo se da se Španija mnogo promenila. Sve što se nakon Frankove smrti dogodilo, to su zaista drastične promene. Španija je jedna moderna država, koja se vrlo malo razlikuje od ostalih evropskih država. Razlikuje se od Francuske ili Nemačke ali ta razlika je veoma mala. Zato me politika mnogo manje zanima sada. Ona ne utiče toliko na javni život.“

Planirate mnoge projekte. Doklse ste dospeli sa planovima u vezi Gernike sa Antonijem Banderasom u glavnoj roli?

"Uradiću je ako mi moje godine dopuste. I sada radim na tom filmu, koji govori o Pablu Pikasu, odnosno o tome kako je nastala njegova čuvena slika 'Gernika', koja je postala simbol otpora, personifikacija otpora ratu i fašizmu. Planiram i mjuzikl koji ću snimati na Kubi. Ali ne bih mnogo govorio o tome, jer planovi znaju da se izjalove".

A kada smo kod čuvene pikasove slike, koja je postala antiratni simbol ne propustimo priliku da se osvrnemo na jednu priču vezanu za njen nastanak.

Po njoj je, za vreme Drugog svetskog rata, jedan nemački oficir poestio Pikasa u njegovom pariskom ateljeu. Kada je video fotografiju „Gernike", oficir je ljubopitljivo upitao: 

"Da li je to vaše delo?"

 Pikaso je na to suvo odgovorio: 

"Ne, vaše je."

Hitler je i tog 20. aprila 937. godine slavio rođendan. Onih koji bi da udovolje velikom vođi uvek je bilo na pregrš. Ministar Herman Gering se dosetio da mu tako pokloni bombardovanje istorijskog baskijskog grada Gernike. 

Pikaso je trebalo da naslika mural za paviljon Španske republike za veliku izložbu u Parizu, čije je otvaranje bilo predviđeno za leto 1937. godine.

I tako je nastalo ovo čuveno delo. Sve ostalo je istorija. 

 Ala smo odlutali!

Najavu filma možete pogledati OVDE.

JOTA DE SAURA

Jota de Saura

Režija: Carlos Saura

Uloge: Ara Malikian, Sara Baras, Carlos Núñez

Država:     Španija 2016

Program :     Fokus Evropa

Trajanje:     90’

Scenario:     Carlos Saura

Festivali:     Toronto / Toronto International Film Festival

Filmografija:     2016 Jota de Saura  2005 Iberia / Iberija 2002 Salomé / Salome 1997 Pajarico / Ptičica 1990 Ay, Carmela! / O, Karmela! 1982 Dulces horas / Sweet Hours / Slatki sati 1981 Boda de sangre / Blood Wedding / Krvava svadba 1981 Deprisa, deprisa / Fast, Fast / Brzo, brzo 1979 Mamá cumple 100 años / Mama Turns 100 / Mama puni sto godina

Fotografija:     Paco Belda

Montaža:     Carlos Saura Medrano

Muzika:     Alberto Artigas, Giovanni Sollima

Producent:     Gabriel Arias-Salgado, Axel Kuschevatzky

Produkcija:     Aragón Televisión, Telefonica Studios, Tresmonstruos Media