Sedam decenija Beogradskog dramskog pozorišta

Beogradsko dramsko pozorište (BDP) upravo je ugasilo 70 svećica na rođendanskoj torti i sa prijateljima proslavila ovaj značajan jubilej jedne od kulturnih ustanova našeg grada. Teatar je osnovan pod imenom Gradsko pozorište u drugoj polovini 1947. godine, a 1949. godine  preimenovan je u Beogradsko dramsko pozorište. 

Prva premijera, „Mladost otaca” Borisa Gorbatova u režiji Petra S. Petrovića, izvedena je 20. februara 1948. na sceni Narodnog pozorišta, a članovi novoosnovanog ansambla, među kojima 29 glumaca, posle proba su učestvovali u zidanju novog zdanja  godinu dana kasnije uselili su se u zgradu na Krst. Tokom te prve sezone, teatar na samoj periferiji, povezan sa gradom jednom trolejbuskom linijom, izveo je 78 predstava koje je pogledalo gotovo 50.000 gledalaca! Danas se ovaj kraj nikako ne može osloviti periferijom, a broj trola povećan je na 4 i dodat još autobus 83. Gazimo stazama progresa!

Direktor BDP-a, Slobodan Ćustić kaže da inspiraciju pronalazi u dugovečnosti njihovih predstava, što podrazumeva da ih publika voli i napominje:

„Zato najveći izazov i jeste puna sala. Umetnost uzburkava emocije i budi um, a naš je zadatak da svim instrumentima koji su nam na raspolaganju dovedemo do realizacije tih procesa“.

Na fasadi ove gradske pozorišne kuće 20. februara upriličena je od 19:15 multimedijalna prezentacija istorija ovog teatra, tzv. 3D mapiranje fronta zgrade. Osmislio ga je autorski tim Laboratorije za vizelna istraživanja FriedLab koji predvodi Goran Balaban, uz tehničku podršku kompanije Atomic. Sećanje na najznačajnije stvaraoce i predstave BDP-a oživljeno je kroz postavku izložbe fotografija u foajeu i hodniku i kostima u malom foajeu. Izložba će za publiku biti otvorena svakim danom od 19 sati.

 

Iste večeri, od 20 sati na Sceni „Rade Marković“ uručena su godišnja priznanja Teatra, a potom izvedena premijera predstave „Pomorandže za zbogom“ Biljane Popović, u dramatizaciji Andreja Šepetkovskog i režiji Nenada Gvozdenovića.

“Sedamdeset sezona Pozorišta na Crvenom krstu” naziv je monografije o Beogradskom dramskom pozorištu, koju su priredili Savo Radović, dramski umetnik i član anslambla i dr Nikola Bjelić. Uz pregled proteklih sezona, zabeležena su i sećanja autora, saradnika, pozorištnika i savremenika Pozorišta. Pored štampane verzije (tiraž 200 komada), monografija će biti dostupna u digitalnom formatu na podsajtu BDP-a, a u foajeu Pozorišta biće postavljena tri punkta sa tablet uređajima na kojima će publika moći da lista monografiju u digitalnom formatu. Promocija je  održana 21. februara u 18 sati.

Monografija  sadrži 42 svedočenja ljudi koji su radili ili još uvek rade u BDP-u, od Renate Ulmanski, jedinog živog člana najranijeg ansambla tog teatra, i Vlaste Velisavljevića, koji se nešto kasnije priključio, preko značajnih reditelja kao što je Egon Savin, scenografa Geroslava Zarića, kostimografa Milanke Buce Berberović pa sve do dekoratera, biletara, sekretarice, inspicijenta. Sam Radović napisao je 25 priča koje je nazvao "teatrarije", koje počinju dok je još kao student gledao predstave u BDP-u, pa sve do prošlogodišnje slave pozorišta Male Gospojine. Knjiga sadrži i tri sudije o pozorištu od kojih je jednu pisao sam Radović i to je, kako je rekao, "pogled iznutra", dok je Nikola Bjelić napisao tekst o BDP-u u XXI veku.

Uvrštene su i pesme Vesne Čipčić, Andreja Šepetkovskog i Tome Kuruzovića. Bjelić je dodao da je njihova monografija dramaturški uzbudljiva, pisana sa puno emocija, te da je namenjena svima a ne samo stručnoj javnosti. U prilog tome govori i tekst glumice Pauline Manov, koja je napisala priču "Vračarski specijalitet za celo gledalište", kao kulinarski recept o tome kako doživeti to vračarsko pozorište. 

Upravni odbor BDP-a je odlučio da za 2016. godinu nagradi kostimografkinju Jelenu Stokuću, nagradom “Tatjana Lukjanova” za višegodišnji doprinos Beogradskom dramskom pozorištu i pozorišnom životu Srbije. Posvećeni rad ove višestruko nagrađivane kostimografkinje u mnogobrojnim predstavama (“Harold i Mod”, “Život je pred tobom”, “Hotel Evropa”, “Poziv na pogubljenje”, “Čovek ,zver i vrlina”, ”Palilulski roman”) Beogradskog dramskog pozorišta dao je svojevrstan kreativni pečat vizuelnom identitetu produkcije BDP-a.

Nagrada za najbolja ostvarenja članova ansambla Kuće I gostujućih umetnika i autora, u predstavama BDP-a u 2016.godini pripala je Ani Đorđević, Ivani Nikolić i Jovani Gavrilović za predstavu „Moje dete“ Stojana Srdića koja je gotovo dokumentarističkim pristupom ogolela potresnu Srdićevu priču. Nagrada za radni doprinos „Mihajlo Fejzulovski“ za ostvarene rezultate u 2016. godini dodeljuje se Idi Đorđević (biletar), Nataliji Pantić (šminker- vlasuljar) i Dejanu Popoviću (inspicijent).

Šest novih naslova na repertoaru, uspešno učešće na desetak domaćih i međunarodnih festivala, brojna gostovanja u zemlji i inostranstvu obeležili su rad Beogradskog dramskog pozorišta tokom 2016. najavljujući tako ulazak u sedamdesetu godinu od osnivanja.

Repertoar BDP-a upotpunjen je protekle godine predstavama uglavnom savremenih autora – višestruko nagrađivanih pisaca i reditelja: na Sceni „Rade Marković“ premijerno su izvedeni „Čovek, zver i vrlina“ Luiđija Pirandela u režiji Egona Savina i „Terorizam“ braće Presnjakov, u režiji Snežane Trišić; na Novoj sceni odigrane su praizvedbe drama domaćih autora - Željka Hubača „Berlinski zid“, u režiji Milana Neškovića, „Moje dete“ Stojana Srdića, rediteljke Ane Đorđević, kao i premijere “Rosmersholm” Henrika Ibzena, u adaptaciji dramaturga Tamare Baračkov i režiji Ane Konstantinović i Ivana Baletića i „Ključevi od Leraha“ Nikolaja Koljade u režiji Nataše Radulović.

 

Nastavljena je saradnja sa Fakultetom dramskih umetnosti iz Beograda, koja omogućava diplomcima ove institucije da rade u profesionalnim uslovima na samom početku karijere. Tako je na našoj Novoj sceni jesenas diplomirala Tijana Vasić, klasa prof. Dušana Petrovića sa komadom „Paraziti“ Marijusa Fon Majenburga.

Beogradsko dramsko  pozorište i samo je ponelo jedno značajno državno priznanje ove godine - Sretenjski orden III stepena.

Predstave ovog pozorišta odgledalo je gotovo 80.000 gledalaca, projekat „Teatarski most“ doveo je u goste pozorišta iz čitave zemlje i regiona. Nastavljena je međunarodna saradnja sa Ruskim državnim akademskim dramskim pozorištem iz Jaroslavlja - oni su na sceni BDP-a u maju mesecu izveli dva Čehovljeva komada „Ivanova“ i „Dve komedije o ljubavi“. Tokom jeseni ugostili su pozorištnike iz Makedonije, iz Skoplja: Dramski teatar izveo je „Genetiku pasa“ Venka Andonovskog, a Teatar komedija – Aristofanovu „Lisistratu“. 

Svečarske večeri, 20. februara od 20:00 časova na Sceni “Rade Marković”  uručena su godišnja priznanja Teatra, a potom izvedena premijera predstave “Pomorandže za zbogom” Biljane Popović, u dramatizaciji Andreja Šepetkovskog i režiji Nenada Gvozdenovića.

"Pomorandže za zbogom“ je porodina melodrama o ljubavi i istrajnosti, posvećenosti i veri tri žene sveštenika iz Bosanske Krajine kroz ratove vođene tokom  XX veka , svojevrsna saga o srpskoj porodici i njenoj borbi da se održi skupa u turbulentnim vremenima, koja su na ovim prostorima konstanta.

Predstava je nastala po istoimenom romanu Biljane Popović, a na inicijativu direktora BDP Slobodana Ćustića. Dramatizovao ga je Andrej Šepetkovski, novi umetnički direktor pozorišta*. 

Dramu je adaptirao i režirao Nenad Gvozdenović. Igraju: Slobodan Ćustić, Milorad Damjanović, Danica Ristovski, Anja Alač, Maja Ranđić, Miloš Petrović, Lazar Đukić, Luka Miljković, Biljana Maletić i drugi.

Biljana Popović je na konferenciji za medije naglasila da je knjiga autentična ispovest i da je će publika gledati adaptaciju njenog prvog dela koji čine sećanja njenih roditelja iz perioda od početka XX veka do pedesetih godina.

"Gvozdenović je moju priču pretvorio u strašnu bajku. Biće to jedna epska drama", istakla je Popović.

 

Osećajući se na neki način prozvan Gvozdenović je priznao da je plakao (i to pred ženom??!!!)  čitajući najpre roman, a zatim i dramu, i da je rešio da sledi emocije koje je priča probudila u njemu.

"Bilo je strepnje da ne pređemo u patetiku, ali mislim da smo pronašli pravu meru, pustili smo suze gde treba i pustili smeh da izađe iz tih suza", istakoa je, dodavši da su kroz formu bajke pokušali da zakamufilraju mučnu priču, ono što je istorija ispisivala na ovim prostorima. Glumci su složni da je ovo komad o ljubavi i praštanju i da će publici biti sočne, mada svakako i gorko poučne!

Prva repriza predstave je 24. februara.

U jubilej ovo pozorište ulazi ambiciozno, te da do kraja ove godine planiraju da započnu rad na još tri projekta. Pored "Pomorandže za zbogom" tu su i bajka "Iz života insekata" Karela Čapeka u režiji Ivana Vukovića i groteska sa elementima satire "Totovi" Ištvana Erkenja u režiji Ljiljane Todorović. Na Maloj sceni publiku očekuju dve komedije - komad "Moj deda je aut" Dušana Jankovića u režiji Đurđe Tešić o prihvatanju sopstvene seksualnosti i predstava "Kurcšlus" po tekstu i u režiji Milene Pavlović o muško-ženskim odnosima, stereotipima i neophodnosti ljubavi. 

Prisutni su na kraju konferencije pozvani na rođendanski koktel  (pita sa sirom, pite sa sirom i zeljem i  pita sa visnjama), a sa ajncera su nam se smešili topli i hladni napitci. Uz ove meze zainteresovani su mogli da priupitaju protagoniste predstave ako su nešto želeli. Kulturnik im je samo srdačno poželeo uspeh u daljem radu!

*Andrej Šepetkovski je srpski filmski, pozorišni i televizijski glumac. Rođen je 5. marta 1974. u Aleksincu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Vladimira Jevtovića 1998. godine, kao student generacije.

Glumačku karijeru Andrej je počeo kao pozorišni glumac u Ateljeu 212 i Narodnom pozorištu u Beogradu. Prvi put se pojavio u TV seriji „Gore dole“ u epizodnoj ulozi. Zapaženiju ulogu je imao u filmu „Belo odelo“. Takođe je tumačio i ulogu Bože u filmu „Beogradski fantom“. Igrao je i u popularnoj TV seriji „Moj rođak sa sela“. Autor je tri drame.

Dobitnik je nagrade „Mata Milošević“. Vanredni je profesor na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu od 2005. godine