Странице

понедељак, 20. фебруар 2017.

Razgovor - Televizijske serije: budućnost filma


Jugoslovenska kinoteka, Francuski institut u Srbiji i Izdavačka kuća Clio 
pozivaju vas na razgovor  


TV SERIJE I BUDUĆNOST FILMA
učestvuju:
Žan-Pjer Eskenazi
autor i profesor na univerzitetu Nova Sorbona
Goran Marković
reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti
moderator:
dr Nevena Daković
profesorka Teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti.
*

četvrtak, 23. februar, 19 časova
Jugoslovenska kinoteka, sala na drugom spratu,
 Uzun Mirkova 1, Beograd

*
Simultani prevod je obezbeđen. Ulaz slobodan. 

Za sve informacije možete se javiti na brojeve (011) 3288 471 ili 063 220 870 ili e-poštom na forum@clio.rs

Žаn-Pјеr Еskеnаzi profesor је Estetike filma na Univerzitetu Nova Sorbona - Paris 3 i profesor na École des hautes études en sciences sociales (EHESS). Autor je knjiga Film, percepcija i pamćenje, Televizija i demokratija, Politika na francuskoj televiziji (1958-1990), Mitologija TV serija.
ТЕLЕVIZIЈSKЕ SЕRIЈЕ – Budućnоst filmа? 
knjižarska cena 1.320, cena na dan promocije 792 dinara
prеvеlа s frаncuskоg Ivа Brdаr 
Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina donele velike promene na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševlјeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. Knjigа Televizijske serije – budućnost filma? teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih stazado Dva metra pod zemlјom,od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.
  
Goran Marković rođen je u Beogradu. Oba njegova roditelja, Rade Marković i Olivera Marković, bili su poznati srpski glumci. Završio Petu beogradsku gimnaziju, a potom FAMU u Pragu.
Režirao pedesetak dokumentarnih i jedanaest celovečernjih filmova, napisao desetak filmskih scenarija, napisao šest pozorišnih komada, režirao tri pozorišne predstave, napisao tri knjige. Dobio više od 30 domaćih i stranih nagrada i priznanja, kako za rad na filmu, tako i za pozorišno stvaralaštvo. Najznačajnije nagrade: dve Zlatne arene u Puli, nagrada za najbolju režiju filma „Tito i ja“ u San Sebastijanu, Gran pri za „Kordon“ u Montrealu i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za „Turneju“.
Predaje režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, član je Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu. Kolumnista je dnevnog lista "Politika" gde mahom piše o temama vezanim za kulturu.

2012. godine je dobio i francuski Orden oficira umetnosti i književnosti.
Nevena Daković rođena je 2. juna 1964. god. u Beogradu. Diplomirala je 1985. god. na Fakultetu dramskih umetnosti (Beograd, UU), a 1988. god. na grupi za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu (Beograd, BU). Godine 1988. magistrirala na Filološkom fakultetu sa tezom "Problem recepcije filma: estetički i sociološki aspekt". Doktorirala je 1992. godine na FDU (Beograd) sa tezom Holivudska melodrama: 1940-1960 (formula žanra). Prvobitno je bila asistent, potom docent Istorije filma (Katedra za Teoriju i istoriju FDU 1991-1999), a od 2005. godine je redovni profesor Teorije filma na katedri za Teoriju i istoriju Fakuluteta dramskih umetnosti.  

Нема коментара:

Постави коментар