Странице

уторак, 7. фебруар 2017.

Мистер долар - подвала малограђанштини- у Позоришту на Теразијама



„One silver dollar
One silver dollar
Changing hearts
Changing lives
Changing hand“

Vaya Con Dios - One Silver Dollar



 

Да ли је стари превејани лисац Нушић и данас тако субверзиван да се неминовно мора ради свеопштег душевног мира спаковати у заводљиви костим мјузикла и можемо ли смејући се глупости, да се слатко и без зазора смејемо и себи самима. Дело нашег најпознатијег комедиографа сушта је сублимација наших карактера и наших фалинки, које су, чини се, бесмртне, безвременске. 


Пред нама је премијерно „Мистер $мјузикл у извођењу многобројног асамбла Позоришта на Теразијама. Сачињен некад као „комад с певањем и пуцањем“, после пет месеци проба породиће се ове недеље обасјан светлима позорнице на радост публике и уз нервозно ишчекивање родитеља. Неке бабице сматрају да му је име мало старинско, да га је прегазило време те сугеришу да господин Долар постане господин Евро. Уверене су да то ништа неће променити.  Но, вратимо се нашим домаћинима. 




Два чина сасвим различите естетике и енергије, први пре свега плесно-ревијалног карактера, у којем глумци проговарају из масе, пригушено, тек најављујући заплет. А заплет је амерички, а опет српски – сплеткама се конобар Жан лансира у жижу јавноси, а онда он као фитиљ запали притајене и подмукле амбиције престоничког крем друштва. И на површину избаци сав талог елите.  

У другом чину, динамичнијем и одважнијем, редитељ напушта Нушића, који му је и у првом чину служио само као полазиште и приближава комад савременој проблематици. И док прва део делује непотребно дугачак,  развучен, други је динамичан, са добрим сонговима и добрим плесним нумерама иза које се крије друштвена ангажованост. Разрешење целог комада је гротескно у мери у којој су то и наши животи.    


Позориште на Теразијама је два пут “рођено” играјући дела Бранислава Нушића.  

Када је 1. марта 1951. године премијерно изведена представа „Др“, Позориште на Теразијама  је рођено по први пут и  тада се  звало Хумористичко позориште


Потом је мењало називе неколико пута. Најпре 1954. у Београдска комедија, да би потом 1959. променило име у Савремено позориште. У том периоду дела Бранислава Нушића играна су чак једанаест пута.  Све се мења, само Нушић остаје!


„Мистер Долар“, комад у форми двочинке с паузом, који се овог фебруара премијерно изводи као мјузикл, премијено је као комедија изведен два пута:  1954. и 1964. године. Обе представе режирао је Марко Фотез.

Друго рођење Позоришта на Теразијама такође је прошло у знаку Нушића. Тог 14. септембра 1975. године премијено је изведена представа „Аутобиографија“, по тексту Бранислава  Нушића, у позоришту које се од тада, а и данас, званично зове Позориште на Теразијама. 

Да закључимо, Нушићева дела извођена су у Позоришту на Теразијама као комедија и као музичке представе  укупно седамнаест пута.


Специфичност најновије верзије Нушићевог „Мистер Долара“ састоји се у томе што ће ова комедија, нашег веома извођеног писца у српским позориштима,  сада бити одиграна  у форми мјузикла. 


Нушићеву комедију „Мистер Долар“ редитељ Владимир Лазић адаптирао је у форму либрета за мјузикл,  написани су сонгови  који су саставни део радње као и оригинална музика компонована за ову намену. У раду на представи укључени су и остали  сарадници: музички аранжер и диригент, кореограф, сценограф и костимограф.

По речима Жељка Јовановића, најновију ансамбл представу Позоришта на Теразијама реализује велики број глумаца, музичара, играча, хорских певача и техничког особља. Осим сталних чланова куће, у раду на овој представи укључени су и врло важни гостујући уметници и стални сарадници Позоришта. Обећава раскошан спектакл из седамнаест сонгова. 


Кореограф Милица Церовић истиче да у њима наступа балет у пуном саставу и већи део глумаца. 

Главни јунаци ове Нушићеве сатриричне комедија, у којој се велики писац смеје у лице учмалој и затвореној групи повлашћених, јесте увређени Матковић. Он ће уз помоћ медија извести један „душтвени експеримент“ чији је главни јунак конобар Жан који ће се, “ни крив ни дужан”, наћи у средишту ове Матковићеве подвале малограђанштини.


Разлика у односу на оригинал састоји се у томе што се Жан неће тако лако препустити повратку у анонимност.

Представа „Мистер Долар“ још једном потврђује да је родно место мјузикла  у Србији  Позориште на Теразијама, где се ова врста представа не изводи повремено или од прилике до прилике, већ је мјузикл наше стално опредељење и главни  ток.

Мистер долар-јунак нашег доба


Редитељ представе,  Владимир Лазић не може чудом да се начуди и запањено и на глас се пита:

„Овај комад је својеврсна вивисекција српског друштва и елите. Да ли је могуће да се  ових 85 година ништа битно није догодило у друштву у коме је све подређено материјалним интересима у чему  углед, поштење  и морал не значе готово ништа? А можда се, понешто,  међувремену и искварило...

Приказујући живописну галерију мрачних типова, скоројевића и лажних буржуја који са лаковерношћу проузрокованом њиховом властитом похлепом и пожудом, стварају лажног идола, као да смо посегли за једном од бројних афера којима смо запљуснути у вишедеценијском стварању модерне државе.  

Нама је припала улога да се, посредством неких заводљивијих ствари, музике и кореографије, нађемо на ветрометини игре препознавања, на  “путу  у високо друштво”.

Рад на комаду описује као мелодрамичан, а не салонски, буран, са жестоким дрилом и унутрашњим преиспитивањем оних који су на њему радили. 


Главну ролу, адвоката Матковића, игра доајен нашег театра, Радослав Раде Марјановић и духовито констатује да је прихватао чим је чуо да је реч о главној улози. Изгледа да много не мари и не замера што је на њу чекао петнаест година и уз смешак констатује: 

„Таква је судбина нас доајена.“

У овој представи, баксузну судбину, проклетство, коју редитељ пореди с оном Лејди Магбет, имао је лик насамареног конобара Жана. Можда престарели, али Жан је, првобитно требао да буде Светислав Буле Гонцић (1960.) који је отпао због многобројних других обавеза. Потом је требало да ускочи преспективни Иван Ђорђевић (1980.), али се и то због разноразних разлога (време) изјаловило. Трећа срећа пала је на харизматичног Марка Гвера (1975.), који истиче да воли да се коцка и да ми је месец дана било сасвим довољно да зарони у овај лик. Први пут је, каже, у мјузиклу. Нада се не и последњи. 

Признаје да је рад у овом жанру тежи, комликованији.  Уосталом и премијера је требала да биде 23. децембра на Дан позоришта, али сад да не ситничаримо!


Душица Новаковић, уредница и новинарка листа „Истина“, каже да ће  бескомромисна и поприлично алава, да ће медијски манипулитати масама. Ништа ново!  Наздравље!


Куриозитет, али можда и свесна провокација, у овом комаду је улога Лулу, старлете и стриптизет, доскора би рекли  и спонзоруше. Она својом појавом свакако припада овом, двадесет и првом веку. Наиме њу тумачи  Душан Каличанин! Редитељ ову одлуку брани порилично лежерно и равнодушно констатацијом да се он на кастингу показао као најатрактивнији!  


Музика је музика епохе (тридесете године двадесетог века),  али епохе тумачене као полазиште, као инспирација, чудновата мешавина асоцијација на танго, провуче се ту и тамо неко коло, врели џез, једном речју шарениш који плебира да се допадне гледалишту.  

"С једне стране оркестар звучи као да је с Бродвеја, а с друге да је из неле кафане", коментарише музички аранжер и диригент, Александар Седлар

Крај ове конференције за штампу обележила је занимљива дискусија.

Поставило се питање, што овај треатар, који је редовно испуњен до последње фотеље, не понуди своје најбоље, најатрактивније нумере било на ДВД-ју, било на YouTube каналу. 

Управник ове позоришне куће, Александар Ђаја, појаснио је да је проблем са  бродвејским ауторским правима и строгим уговорима која то не допуштају, али да се представе већ 15 година снимају и снимци чувају у архиви. И пре су се снимале, на филмској траци, неке се чувају у РТС-у, а неке су завршиле у незаситим стомацима ендемских театарских глодара (ово  никако није  нека Нишићевска метафора, већ наша ближа прошлост). 


Бранислав Нушић (1864 – 1938)  рођен  у Београду 8. октобра 1864. године под именом Алкибијад Нуша, у трговачкој породици од оца Георгија Ђорђа Нуше и мајке Љубице. 

Детињство је провео у Смедереву где је похађао основну школу и нижу гимназију коју завршава повратком у Београд. Студира Правне науке у Београду и једну годину у Грацу. У то време итензивно се бави књижевним радом и новинарством. Већ 1883. године пише своју прву комедију “Народни посланик”. Иако је виђенији грађани и утицајни писци тога доба оцењују позитивно, неће бити изведена све до 1896. године, када је премијерно одиграна у Народном позоришту у Београду. 

Нушићев књижевни рад и добар пријем његових комедија код публике, прати његов политички ангажман који је кулминирао повратком из Српско - бугарског рата 1887. године када објављује песму “Погреб два раба” због које бива осуђен на две године затвора. Убрзо је помилован и добија службу у Министарству иностраних послова. 

У то време Нушић пише прву верзију “Сумњивог лица” и “Протекцију”,  његов први комад који је изведен у Народном позоришту у Београду.

Међутим, упоредо са живим књижевним радом, тече и Нушићева државна служба. Најпре бива именован за писара конзулата Србије у Скопљу, потом је премештен у Приштину, онда Битољ, затим службује у Солуну и Сарајеву, све до 1900. године када је именован за драматурга Народног позоришта. 

Бранислав Нушић је учесник Првог балканског рата а његов син Страхиња који гине 1915. године, био је добровољац на пожаревачком фронту. Нушић се са српском војском повлачи преко Албаније, одакле се са породицом пребацује у Француску где ће остати до краја Првог светког рата.

Бранислав Нушић је аутор пет драмских дела  (“Није тако већ овако”, “Јесења киша”, “Иза божјих леђа”, ”Пучина” и “Кирија”) и  једанаест комедија (“Протекција”,”Свет”, “Пут око света”,” Госпођа министарка”, “Народни посланик”, “Мистер Долар”, “Ожалошћена породица”, “Покојник”, “Др”,” Сумњиво лице” и “Не очајавајте никад”.) Наш је најутицајнији и најизвођенији комедиограф.  Писао је романе, приповетке, расправе и уџбенике.

У Позоришту на Теразијама дела Бранислава Нушића су често играна. Неке његове комедије, извођене су у више верзија. Комедија “Др”, је играна три пута, “Протекција” два пута, “Мистер Долар” два пута, “Пут око света” три пута и по једном “Власт”, “Покојник”, “Аутобиографија”, “Једночинке”,  “Општинско дете“ и “Народни посланик”.


Бранислав Нушић:  МИСТЕР ДОЛАР

Мјузикл у адаптацији и режији Владимира Лазића
сезона 2016/17.
283. премијера

Текст сонгова и драматург:  Жељко Мијановић
Композитор: Нинослав Адемовић
Композитор сонгова „Трули богаташ“, Изборна година“ и „Јавна тајна“:
Александар Седлар
Музички аранжер и диригент: Александар Седлар
Сценограф: Александар Вељановић
Костимограф: Вања Поповић
Кореограф: Милица Церовић
Лектор: Радован Кнежевић

Улоге:

Александар Матковић, адвокат…………………  Радослав Раде Марјановић
Жан, Јован Тодоровић, конобар…………......…………………………..Maрко Гверо
Koka, Ковиљка Јуришић, уредница листа ИСТИНА……Душица Новаковић
Спасоје Благојевић, председник клуба ЕЛИТА………………….. Душко Радовић
Ела Благојевић, Спасојева ћерка……………………………Валентина Павличић
Риста Топчагић, ратни профитер……………………...Милан Милосављевић
Живана Ранчић, Мадам Пату…………..……………………………Ана Симић
Младен Новаковић, син богатог трговца……………………..Жарко Степанов
Градимир Протић, имућни рентијер……………………………….  Милан Антонић
Сима Јеремић, човек са мрачном прошлошћу………………Мирољуб Турајлија
Ања, Агнија Ружић, фатална .......................................…………….Ања Мит
Живота Цвијовић, државни саветник……………………...  Александар Дунић
Лола, Десанка Цвијовић, супруга државног саветника……  Маја Новељић
Љубинко Балабановић, женскарош и интригант……….....Милан Босиљчић
Нина Теофиловић, Младенова вереница…Јелена Арсић/Барбара Милованов
Маришка , Жанова вереница………………………………………..Ана Здравковић
Бранимир Ђаковић, господин кога не слушају……………..Иван Заблаћански
Лулу, старлета и стриптизета……………………………………….Душан Каличанин
Момак код Матковића……….………………………………………  Милош Јаџић
Професор Павле Марић Сатара / Момак који обећава………… Душан Шида
Аљоша Шварцов,полицијски доушник…………………………. Љубиша Динчић

Асистент редитеља: Марко Јовичић; асистент кореографа: Јована Иконић; асистент костимографа: Софија Лучић; асистент сценографа: Татјана Жиропађа

Корепетитор драме и солиста: Хрвоје Ивовић; корепетитор балета: Татјана Радуновић, корепетитор хора: Татјана Николић

Балет:

Нина Булајић, Игор Грабовица, Лидија Новаковић, Ивана Дубовац,, Долорес Магдаленић, Милош Митић, Милош Јаџић, Марко Мићић, Бранко Митровић, Дуња Станаковић, Неда Поповић, Сава Видицки,  Милица Тодоровић, Сања Костић, Тара Стошић, Горан Видајић

Хор:

Мирослав Марковић, Воја Орлић, Мирјана Стојановић, Кристина Савић, Татјана Матејић, Ивана Кларић, Мирјана Матић, Игор Аризановић, Милена Моравчевић, Александар Новаковић, Марко Пантелић, Ненад Поледица, Бојан Гавриловић, Јован Николић, Зоран Дороњски, Марко Богданић, Јелена Мит, Зорица Бошковић, Биљана Пековић, Хана Рамујкић

Оркестар:

Биљана Јовановић (концертмајстор), Ивана Матејић, Марија Ристић, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Драгомир Маринковић, Катарина Касаткин, Даниела Станковић, Ана Рајковић, Иван Ранковић, Маја Хајдуковић, Александар Петковић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михајло Богосављевић, Властимир Благојевић, Дејан Стојадиновић, Желимир Васић / Никола Ђокић, Урош Ранковић, Ивана Павловић, Аница Иванчевић
Организатори представе: Мирјана Заложник и Јована Савин; инспицијент: Горан Младеновић; суфлер: Горан Томић; фотограф: Далибор Тонковић; дизајн плаката и програма: Маријана Томашевић

Сценска и костимска опрема реализована у Позоришту на Теразијама.

Техника:

Помоћник директора за сценско-техничке послове: Драган Лазић; организатор технике: Осман Ајрулоски; бине мајтор: Милош Богдановић; костимограф позоришта: Снежана Шимић; дизајн светла: Момчило Жиропађа; оператери расвете: Зоран Ђурић Златко Шакотић; расветљивачи: Бојан Јовановић, Небојша Сиљановић, Небојша Илић; дизајнери тона: Зоран Мандић, Бранислав Митић; тонски техничари: Ненад Арнаут, Владимир Црноглавац; оператери сценске механике: Радомир Видосављевић, Зоран Благојевић, декоратери: Живорад Чубрило, Горан Илић, Зоран Гачић, Милија Лазаревић,  Милош Предраговић, Иван Мирковић; гардеробери: Љиљана Спасић, Весна Шишковић, Гордана Живковић, Мирјана Ђурђевиц, Драгана Козић, Дијана Денић, Теодора Николић; шминка: Снежана Мартинов, Јелена Вулетић, Маја Арсић, Александра Павићевић, Николина Чалић, Драгица Стојичић; реквизитери: Предраг Стевановић, Предраг Богојевић, Миле Граховац, Зоран Линц; транспорт: Дарко Лончар; набављач: Славко Деља

Кројачи: Зорица Кешељевић, Мара Гргур, Драган Марјановић, Љиља Миаиловић; Обућар: Драган Јанковић


искрено ваш,

 


Нема коментара:

Постави коментар