u saradnji sa Morisom
Devalijerom
Ogroman šareni plakat reklamira investitora
koji gradi moderan stambeno-poslovni objeka na obali reke Sene.
Ova francuski lepršava i dopadljiva predstava,
za razigranom glumačkom postavom, koja karikira baš koliko treba, ne padajući
ni jednog trenutka u banalnost odmah je pridobila i osvojila publiku.
A onda se scena transformiš i suočavamo se sa hotelom "na sumnjivom glasu".Luda noć...
Da li od Dragana Jovanovića i
Nikole Đurička koji mame osmeh čim se pojave na sceni, do Srđana Timarova koji je imao i atletski zahtevnu
ulogu, do zavodljivih Nataše Tapušković i Milice Gojković i žene koje izaziva strah, supruge, Anđelike
Simić, preko simpatične i nestašne Matjeove dečice, do hladnokrvnog Bojana
Dimitrijevića i smotano-simpatičnog štrebera Miodraga Dragićevića svi poput
švajcarskog sata kroje ovaj komad pun suptilno-vrcavog humora, te se isporučuje
publici u vidu duhovnog spa-tretmana. Tako potrebnog u ovakva šugava vremena.
WELCOME TO THE HOTEL „FREE TRAFIC“
“Zašto se
komedija završava venčanjem?
Zato što tada
započinje tragedija!”
Živimo u
vremenima vodvilja. Vodvilj započinuje pre ili posle venčanja, vraća se unatrag
i traži korene predskazane tragedije. Na početku konferencije za medije Gorčin Stojanović podelio je s nama
podatak da mu se ostvarila jedna želja. Da neko dođe s željom da režira vodvilj
(vaudeville). Vodvilj, nekoć francuska
narodna pesma satirične sadržine, koja
je ime podarila razdraganom, ležernom pozorišnom komadu.
Tako je u
njegovu kancelariju zakucao Boris Liješević
sa željom da uradi “Hotel Slobodan
promet” Žorža Fejdoa. Fejdo je bespoštedan, bezdušan prema svojim likovima,
politički nekorektan prema ljudima i prema institucijama, a slično Molijeru, posebno se ostrvi na laktaše i razmetljivce. Objašnjavajući zašto Fejdo kaže:
“Zato to je
to vrhunac pozorišta, i to onog suštinskog, sirovog, zaigranog pozorišta;
pozorišta koje ne nastaje iz literature ili neke duhovnosti.
To je pisac
francuskog zlatnog doba, kao Sofoklo i Euripid što su pisci zlatnog doba
helenske književnosti. Fejdo je najbolji reprezent svog vremena.
To je
pozorište, kao što su Čaplinovi filmovi, zapravo, pravi i suštinski film. Imamo
akciju, zaplet, junaka koji upada u nevolje i pokušava da se izbavi, i to
proizvodi jurnjavu dovedenu do savršenstva, i uvijek dolazi smijeh. Danas
raditi Fejdoa može biti ravno pozorišnoj revoluciji.”
No, Liješević,
koji režira po treći put u JDP-u, nije uzeo neko od najpoznatijih Fejdovih dela
poput “Bube u uhu”, “Velike auto trke” ili “Dame iz Maksima”. Posegao je za baš
ovim delom. Zašto?
Obrazlažući
svoju, u najmanju ruku sumnjivu, a možebiti i subverzivnu nameru Boris Liješević
u svoju odbranu kaže:
“Naslov “Hotel
Slobodan promet” mi je zazvučao opasno, zaintrigirao me je jer sve u životu
teži slobodnom prometu i u društvu i u prirodi, u ekonomiji (opaska N.Đ) i politici.
Osetio sam da današnje vreme izbacuje ovaj komad na površinu i učinilo ga važnim”.
Ali leži
vraže:
“Ali kada sam bolje zagledao šta je iza, koji
su to ljudi, odjednom sam se naježio, zabrinuo, uplašio....”
Prpa bato! Može
biti svašta, a opet i ništa. Okruglo pa na ćoše. Ispostavlja se da je ovo komad o
građanskoj klasi, o razmaženim ljudima bez empatije, koji nipošto ne ne žele da
se odreknu svog komfora. Onda se osvnuo na Fejdov stil rada. Kaže, on gradi
lik, pa ga u sledećoj sceni demantuje. Pozitivca u ovakvim delima tražiti liči
na onu potragu za iglom u plastu sena.
Upravo su
došli s probe, posle dva meseca koncentrisanog rada, dva dana pred premijeru, u
procesu “traženja i odbacivanja viškova” i priznaje da je za njega
Dragan Jovanović pravo otkrovenje. Istakao je u zavšnici i da JDP brine o
talentima, o njihovom razvoju, da neguje žanr. Dakle, sumira on:
“I dalje je
reč o zabavi, ali zabavi u kojoj su
ulozi mnogo ozbiljniji”.
Vratimo se
Gorčinu i njegovoj želji. Podsetio nas je i da je ovo četvrti Fejdo u JDP-u. Svima
je prva asocijacija “Buba u uhu” u režiji Ljubiše
Ristića, koju Stojanović definiše:
“Nije ona
bila ni Fejdoova ni Ristićeva nego je Nikole Simića. On je jedini iz ansambla
koji je odigrao svaku predstavu tokom četiri decenije igranja. Ostavio nam je
ključ, šifru kako se to igra. Igrao je dok je mogao, a kada je otišao u bolnicu nikom nije padalo
na pamet da ga zameni. Nova predstava je na izvestan način omaž Nikoli Simiću”.
Miloš Krečković,
dramaturg i pisac, smatra da je ovo delo jednog od najvećih
francuskih komediografa posle Molijera i svakako najboljeg pisca farsi svih
vremena, istakavši da smo izvršili novo iščitanjane i da ovakve komade ne
možemo uzeti samo kao laku zabavu. Kada ubrzaš Izbena dobiješ Fejdoa. Radi se o istom mehanizmu, a različitom
tempu, a ispostavlja se zajednička vodilja -radikalna kritika građanskog
društva. Žaoka.
Suprotno
očekivanjima, ovo nije delo “ko je s kim pomešao noge”, nema tu
ni seksa, a ni ljubavi. Inditrekno, pisac gađa u mnogo fundamentalnije
društvene probleme. Ipak, to ne znači da
komad ne nudi zabavu:
“To
je bio najteži deo posla za ansambl”
Dragan Jovanović je u ovoj
trupi naiskusnija karika (najstariji):
“Mislio
sam da će to biti tragično, ali naprotiv, uživao sam, a nadam se i drugi sa
mnom”. Ako sam se nekom zamerio,
izvinjavam se...”
“Tako
su govorili i ostali stariji glumci!”, tamo negde iz ugla
dobacuje Krečković.
Nikola Đuričko kaže da je
ostao samo taj suptilni vilinski prag, publika, taj začin, ljudi do kojih žele
svi skupa da dopru. Junak kojeg tumači prolazi korz golgotu, sunovrat i
katarzu, junak koji iz frustrirajućeg
položaja želi “pobeći preko crte”:
“Najteže
je raditi komediju, nasmejati ljude u ovom kompleksnom vremenu, pa i u
kompleksnom pozorištu kao što je JDP čija je publika veoma stroga.”
Sumanuti
neverovatni događaji u Fejdoovoj drami su udešeni tako da u kontekstu izgledaju
uverljivo, možda i zato što je pisac na izvestan način postupao kao realista. Njemu se pridružuje Anđelika Simić konstatacijom da se misaoni tok igre ne može
prepričati. Zahvaljuje se i mladim kolegama za svetlo, ali i značajnu podršku
koju pružaju, iz samo po obimi, malih uloga.
Po
holivudskom klišeu, Gorčin kaže ovde pored crnke imamo i plavušu, Natašu Tapušković. Srđan Timarov pita se zašto se ovde već 15-20 godina ne igraju vodvilji.
Iako sve, na prvi pogled, deluje lepršavo, zahteva brzinu ali i uigranost i
primećuje:
“Ne sećam se
kada sam se više sapletao, kada sam se ovoliko mučio u kreiranju lika”.
Razlog
zašto se ova pozorišna forma zapustila, zašto se ne igra možda treba tražiti u
velikom uspehu “Bube u uhu”, opterećenjem da se dosegne taj nivo. Gorčin
priznaje da uvek kada je bio skrhan problemima išao je da gleda ovaj komad,
koristeći ga kao lek. Najčešće iz ugla suflera, gde se, nagoveštava, možda nađe
i ovaj put. I na kraju, konferencije kaže da se
može kladiti na uspeh ove predstave. Ulaznice za reprize 26. i 27. decembra su već rasprodate.
Ako je suditi po ovome ovoj predstavi je zagarantovan dug pozorišni život.
Fejdoovi
vodvilji redovno se izvode u Francuskoj komediji do dana današnjih.
Premijera će
biti na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta 23. decembra
2016. u 20 časova.
Da li ste povodviljivi?
Najavu
predstave možete pogledati OVDE.
Boris
Liješević je rođen je u
Beogradu, odrastao u Budvi, u Novom Sadu diplomirao književnost na Filozofskom
fakultetu i režiju na Akademiji umetnosti, gde radi kao samostalni stručni
saradnik na Katedri za intermedijalnu režiju. Trostruki stipendista Gete
instituta u Beogradu. Saradnik Zagrebačkog glumačkog studija, u kom se bavi
Strazbergovim metodom.
U Jugoslovenskom dramskom
pozorištu je režirao predstave Dragi tata Milene Bogavac i Elijahova
stolica Igora Štiksa.
U njegovom dosadašnjem opusu prisutno je nekoliko pravaca: rad sa
savremenim srpskim piscima mlađe i srednje generacije među kojima su Fedor
Šili, Minja Bogavac, Dušan Spasojević, Miloš Jakovljević; interesovanje za
savremene regionalne i evropske autore Ozborn, Harover, Viripaev, Dragunska,
Reza, Štiks, Lozica; rad na dramatizacijama romana B. Nušića, J. Poljakova,
Erlenda Lua, A. Tišme, Š. Marai.
Značajan
deo njegovog opusa čini rad u dokumentarnom pozorištu, u kojem autorski
projekti nastaju snimanjem tematskih razgovora s odabranim anonimnim
sagovornicima, koji otkrivaju svoja autentična iskustva.
Režira u pozorišnim centrima Srbije i Evrope. Izbor
predstava: F. Šili Beograd–London (SKC Beograd) i Čarobnjak
(NP Sombor); Štiks Brašno u venama (SARTR); K. Dragunska Osećaj brade
(Teatar komedija, Skoplje); u Ateljeu: Viripajev Pijani, Harover Prisustvo, Čekaonica, Plodni dani;
J. Reza Bella figura (HNK Zagreb); Hibner Greta str. 89 (SNP, Novi Sad); J. Poljakov Jare u mleku
(Pozorište mladih, Novi Sad); Peti park (Bitef teatar/BELEF); Euripid Alkestida
(SNG Drama Ljubljana); Očevi su grad(ili) (CNP); E. Lu Mirni dani u
Miksing Partu (ZeKaeM); Š. Marai Mir na Itaki (Csikygergely,
Temišvar).
Za svoj rad dobio je brojne nagrade, među kojima su tri Sterijine
nagrade, dve nagrade Hrabri novi svet (MESS), Nagrada „Mira Trailović“ (Bitef),
Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada „Ljubomir-Muci Draškić“, Nagrada „Anđelko
Štimac“ (Festival malih scena, Rijeka), Nagrada „Petar Kočić“ (Teatar fest,
Banjaluka), Gran pri Festivala (Brčko), „Ardalion“ (Užice), „Iskra kulture“,
nagrada Vršačke jeseni, godišnja nagrada JDP, Ateljea 212 i SNP.
Žorž Fejdo
(1862–1921) je francuski dramski pisac, sin romanopisca Ernesa Fejdoa i
Lođe Slevske, poljske dame. U ranim godinama školovao se u kućnim uslovima u
Parizu, a potom je upisao licej Sen Luj. Počeo je da piše drame vrlo mlad; prvi
uspeh postigao je komadom Krojač za dame.
Posle nekoliko neuspešnih dela, počinju da se nižu uspesi: Silom muž, Vezana vreća, Hotel „Slobodan promet“ (1894), Ćuran, Dama iz „Maksima“, Buba u uhu,
Pozabavi se Amelijom, Kako pročistiti bebu (Toto), Ne šetaj se gola...
Kako je Fejdo bio i glumac i vešt reditelj, odlično je
poznavao scenu i umeo je da je koristi, bilo da je radnju smestio u neko predvorje,
salon ili, što je bilo najčešće, u spavaću sobu. Njegove zaplete nemoguće je prepričati,
a potiču iz različitih, nekad vrlo starih izvora, kao što je Plaut, ili,
uopšte, počivaju na zameni identiteta. Dve osobine karakterišu Fejdoove
vodvilje i razlikuju ga od prethodnika (Sardu, Labiš, Bomarše, Molijer): prva
je u bogatstvu zapleta – svaka situacija se komplikuje i razvija od opasnosti
do panike (Fejdo radnju konstruiše s geometrijskom progresijom i učinkom);
druga je surovo ruganje. On često ide preko granice „dobrog ukusa“ svog vremena
u kritici braka, fizičkih deformiteta i mana, roditeljstva, vojske.
Žorž Fejdo - HOTEL „SLOBODAN PROMET“
Preveo: Dragoslav Andrić
Režija: Boris
Liješević
Dramaturg: Miloš
Krečković
Scenografija: Aleksandar
Denić
Kostimografija: Maja
Mirković
Scenski
pokret: Sonja Vukićević
Scenski
govor: Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn
svetla: Dejan Draganov
Igraju:
Pingle NIKOLA ĐURIČKO
Anželika ANĐELIKA SIMIĆ
Pajarden SRĐAN TIMAROV
Marsela NATAŠA TAPUŠKOVIĆ
Matje DRAGAN JOVANOVIĆ
Bastijen/Komesar BOJAN DIMITRIJEVIĆ
Viktorija MILICA GOJKOVIĆ
Bulo AMAR ĆOROVIĆ
Maksim MIODRAG DRAGIČEVIĆ
Violeta ANĐELA JOVANOVIĆ
Margerita MARIJA KLANAC
Pakereta SANJA MARKOVIĆ
Pervenša TEA GJORGJIOSKA
Policajci Anđela Jovanović, Marija Klanac, Sanja
Marković, Tea Gjorgjioska
Нема коментара:
Постави коментар