Danas na FAF-u- 1. decembar 2016.

Na današnjoj konferenciji  za medije Festivala autorskog filma (FAF) prvo nam se obratila Elma Tataragi, rediteljka filma „Sećam se“ rečima hvale upućenim festivalu. Njen film je na programu danas od 21 časova u Kinoteci. Elma kao jedan od osnivača i zvanični selektor „Sarajevo film festivala“  prokomentarisala je svoj film i odrastanje u opkoljenom Sarajevu od 1992-1996. O praznoj bakinoj kući pretvorenoj u porodični muzej sećanja. Radijske dnevnike iz tog vremena konfrontirala je slikama današnjice i time postigla potrebnu tenziju:  

„Film je delimično autobiografski, nastao kao odgovor na temu sećanja; šta nas oblikuje kroz sećanja i kako se sećanje menja kroz vreme i iskustvo.“ 

Ova mlada autorka je dramaturg ali za potrebe ovog filma je ušla u ulogu reditelja. S druge strane je osnivač i selektor „Sarajevo film festivala. O ovim udvojenim ulogama govori kao o različitim stranama istog novčića, koji joj pomažu  da bude kritičnija prema sebi, prema sopstvenom radu i sopstvenim ograničenjima:

„Ne moraš biti scenarista da bi bio autor jer je film kolektivna forma umetnosti  koja okuplja kreativne ali i ne kreativne ljude. Ima primera da su scenarista i reditelj različite osobe, a da se u filmu vidi prisustvo obadvojice. “

Na kraju nas je upoznala s podatkom da se u Bosni i Hercegovini godišnje snimi oko 70 filmova, što kratkometražnih, poneki i dugomatražni. Za sledeću godinu, ovih drugih je najavljeno pet. Uprkos nezavidnom položaju filmskih radnika. 

Drugi gost danas, bio je mladi rumunski reditelj Sebastian Mihailesku, koji će večeras na festivalu predstaviti svoj kratkometražnim filmom „Luksuzan salonac, na poželjnoj lokaciji, u užem centru grada“, nastalom u sklopu školskog master projekta:

„Po struci sam programer,  ali sam zbog strasti prema filmu upisao ponovo studije i krenuo od nule sa filmskom umetnošću.“ 

Ovaj film je kratkometražni, sniman tridesetpetomilimetarskom kamerom, minimalistički. lični i predstavlja svojevrsni omaž srednjoj klasi u Rumuniji po uzoru na poetiku Kristijana Munđia:

 „Ono što sam hteo da prikažem je konzumerizam, odnosno odnos ljudi prema stvarima i činjenica da postajemo isprazni  što više stvari posedujemo.“