Balkanski Hudini u Beogradu

Galerija klub POLET i Izdavačka kuća Clio

pozivaju vas na susret sa

JANOM VAN MERSBERHENOM

autorom romana

BALKANSKI HUDINI

(prevela sa holandskog Jelica Novaković Lopušina)

govore

Jan van Mersberhen, autor

Jelica Novaković Lopušina, prevodilac i univerzitetski profesor

Eva Kose, urednik u Izdavačkoj kući Kose (Holandija)

Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio

četvrtak, 8. decembar, 19 sati,

Art galerija i klub Polet (Cetinjska 15, Beograd

BALKANSKI HUDINI

Ivan, vojni begunac iz bivše Jugoslavije, scenski je umetnik koji izvodi tačku oslobađanja od okova po barovima i vašarima u Holandiji. Kao četrdesetjednogodišnjak, ovaj moderni Hudini saznaje da ima desetogodišnjeg sina i želi da izgradi odnos sa njim. To je odluka koja će imati dalekosežne posledice na Ivanov raspušteni životni stil.

Pripovedač u romanu je Ivanov bliski prijatelj, takođe otac desetogodišnjeg dečaka, koji Ivanovu slobodu I  samopouzdanje vidi kao nešto čemu treba težiti. On je na životnoj raskrsnici – izgubio je posao i preživljava bračnu krizu. Snažno je vezan jedino za svog sina Rubena. To osećanje jača njegovo prijateljstvo sa Ivanom, koji je ushićen nakon prvog susreta sa svojim sinom, makar samo zbog toga što dečak neverovatno liči na njegovog mlađeg brata kojeg je, kao i roditelje, ostavio za sobom u ratom zahvaćenoj  otadžbini.

Dvojica očeva i sinova provode mnogo vremena zajedno, a kada Ivana pozovu da nastupi na festivalu Cte d’Azur, sva četvroica otputuju na jug Francuske. Ivanov čuveni trik sastoji se iz toga da je vezan za stolicu i pokušava da se oslobodi dok mu plamen zahvata odeću. Ali ovog puta on ima na umu nešto više od svog performansa, naročito kada mu se u sećanje vrati traumatičan događaj iz prošlosti.

Stil Jana van Mersberhena – oskudan u dijalogu, prepun unutrašnjeg diskursa – priziva Hemingvejev iskaz. To je idealan stil za oblikovanje emotivne priče o biserima u blatu, o čoveku rastrzanom između domaćeg i divljeg života, o neukorenjenosti modernih migranata, o dečacima koji su mudriji od svojih roditelja i na kraju o tome šta je potrebno da bi neko bio dobar otac.

JAN VAN MERSBERHEN

Rođen je 1971. godine, a na književnoj sceni debitovao je 2001. romanom De grasbijter (Travojedac), Glavni junak njegovih romana mogao bi se opisati kao „čovek u bekstvu“. To je osoran i nesrećan čovek koji malo govori, mnogo pije, a ipak ima osetljivu dušu. Roman Naar de overkant van de nacht (Ka drugoj strani noći, 2010) doneo mu je nagradu  BNG Literatuurprijs i preveden je na španski, katalonski i turski jezik. Na evropsku književnu scenu probio se romanom Morgen zijn we in Pamplona(Pamplona sutrašnjice, 2007) koji je preveden na engleski, francuski, nemački i turski jezik.