Странице

четвртак, 24. новембар 2016.

Perikle šabački u Narodnom pozorištu u Beogradu



 

Igrati Šekspira (1564-1616) danas i onde, a veran mu biti pitanje je biti ili ne biti. Ne izneveriti ga a moderan biti moguće li je? Pozorišna trupa pozorišta šabačkog na Velikoj sveni Narodnog pozorišta sinoć pokaza i dokaza da moguće je. I očekivano pobra dugotrajne aplauze publike beogradske. 


U maniru srednjovekovnih trupa, poletno i zabavno, a opet tako savremeno. Onako kako bi to, da može, i sam Šekspir danas učinio. U okviru ciklusa „Šekspiru u čast“.  Predstava je igrana i na „Šekspir festu“ letosu Čortanovcima, kada su ih, po rečima samih glumaca, dobrano izujedali komarci. 


U pitanju bejaše komad „Perikle“ (1608), koji se ne izvodi često, pa eto razloga za dodatnu radoznalost. Pratimo smucanje tirskog kneza Perikla, kojega sudbina kruta, baca s jednog kraja sveta na drugi. To ge ne sprečava da po tamošnjim  dvorovima ne očijuka sa ćerkama vladara. Na kraju se njegov napor isplati oženi princezu i s njom dobije kćer Marinu. No, kao što već samo Šekspir može, uspe da ih obe zagubi i eto ti zapleta! Po rečima samog reditelja ovo nije komad koji nudi velike istine, već „nekakave fantastične priče prepune neverovatnih događaja, sa puno obrta i iznenađenja, ali i sa dosta nedoslednosti i neusaglašenosti među događajima. Dosta toga je vremenski i prostorno imaginarno i deluje kao "bajka"“.


Scenografski i dramaturški zabavno i fascinantno, vizuelno dopaljdljivo, predstava fenomenalno korenspodira s publikom (deli im i hleb, čak i gospodinu s prve galerije), te publika se lako teleportuje u vremena Šekspirova i to čini sa zadovoljstvom. Šarmantno i primereno Šapčanima duhovito, u čemu prednjači narator, da ovom prilikom ne uvredim i  ostatak sjajnog asambla. Glumci munjevito menjaju likove i situacije, ali tako da možete da ih pratite i shvatite. Predstava neguje fenomem vremenskog skoka, te taman kada se udubite i možda biste se previše opustile, prelazite u neko drugo vreme i na neko drugo mesto. Da to bude sve još upečatljivije, još vernije doprinosi sjajni perkusionist koji stvara čitavu paletu zvukova od bure do šuma talasa. 

 
  
Nikita Milivojević, reditelj

Jedan je od vodećih srpskih pozorišnih redatelja danas. Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u našoj zemlji: Nagrade „Bojan Stupica“, nekoliko Sterijinih nagrada za režiju, BITEF-ove nagrade, Nagrade kritike pozorišnog časopisa „Scena", kao i godišnjih nagrada: Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Budva grada teatra, Narodnog pozorišta „Ljubiša Jovanović" iz Šapca. Dobitnik je i nagrada na festivalima u Kragujevcu, Vršcu, Novom Sadu, Šapcu, Mladenovcu, Ohridu... U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara Srbije, predstava Banović Strahinja je proglašena najznačajnijim ostvarenjem 90-ih godina u srpskom teatru. Od 2000. godine karijeru gradi i u inostranstvu. Režirao je u Grčkoj, Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Kipru, Italiji, SAD... Režirao je dela Kalderona, Šekspira, Ešila, Sofokla, Čehova, Bulgakova, Pintera, T. Mana, H. Milera, Ruževiča, Vitraka, Joneska, Bonda, Beketa, Stoparda, Meterlinka, Sartra, Strinberga, Ibzena...

Po motivima knjige Njujork-Beograd D. Miklje, napisao je scenario i režirao igrani film „Jelena, Katarina, Marija“. Od 2005 do 2009. direktor je Bitef teatra i BITEF-a. Od 2009. redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek gluma / režija.

Osnivač i direktor Itaka art centra u Inđiji (2013) i Šekspir festivala u Srbiji (2014).


ŠABAČKO POZORIŠTE

Prvo teatralno predstavlenije Šabac je imao 1840. godine. Te godine, pred Božić, profesor Šabačke gimnazije Damjan Marinković pripremio je Svetislava i Milevu, Jovana Sterije Popovića. Predstava je u zgradi mlaĐe Šabačke gimnazije izvedena dva puta, prvog i drugog dana Božića.

Godine 1906. osnovano je profesionalno Šabačko pozorište.

Neposredno posle oslobođenja u Šapcu je formirano Narodno pozorište, koje je prvu predstavu dalo 14. decembra 1944. godine, i sve do danas nastavlja tradiciju pozorišne umetnosti u ovom gradu.

Fizionomiju Šabačkog pozorišta stvarali su, pored ostalih: Jurij Rakitin, Teja Tadić, Aleksandar Ognjanović, Mira Stupica, Anka Majcenović, Branislav Drda Đorđević, Blaženka Katalinić, Boža Matić, Mihajlo Nikolić Zelenko, Aleksandar Radovanović, Rejhan Demirdžić, Boris Kovač, Ružica Todić, Dobrila i Milutin Džimić, Đorđe Vukotić, Sima Krstović, Đorđe Jelisić, Branko Milenković, Tomanija Đuričko, Radoje Gojkić, Cane Firaunović i mnogi drugi.

Danas Šabačko pozorište radi u zgradi Zanatskog doma, napravljenoj 1933. godine. Ima tri scene: Dečiju, Malu scenu Dr Branivoj Đorđević i Veliku scenu Ljubiša Jovanović. Godišnje pripremi 5 – 8 premijera i prikaže oko 200 predstava na svojim scenama i oko 50 na gostovanjima. Sala Šabačkog pozorišta ima 314 mesta. 235 u parteru i 79 na balkonu.

ITAKA ART CENTAR

Osnovna funkcija Itaka art centra jeste da, kroz raznovrsne oblike međunarodne saradnje, podstiče kulturni razvoj grada i promoviše Inđiju na međunardnom planu.

Svojom aktivnošću Centar bi bio jezgro svega onoga što podrazumeva brigu o duhovnom razvitku jedne sredine. U tom smislu dve osnovne aktivnosti Centra su: edukativni program prilagođen različitim uzrastima (dečije pozorište, srednjoškolci...) dok bi drugi podrazumevao vlastitu produkciju i promociju različitih visoko profesionalnih projekata (pozorišnih, filmskih, audio-vizuelnih i sl.) Ovaj deo aktivnsoti Centra je međunarodnog karaktera, što podrazumeva saradnju sa drugim internacionalnim organizacijama, institucijama i umetnicima, kako u u regionu, tako i šire u svetu.


 Najavu predstave možete pogledati OVDE.

ŠABAČKO POZORIŠTE-PERIKLE

Produkcija: Itaka art centar Inđija i Šabačko pozorište, Srbija; pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada
Adaptacija, režija i scenografija: Nikita Milivojević
Kostimografija: Jelena Stokuća
Muzika : Kosta Pavlović
Asistent reditelja: Vladimir Milojević

Igraju:

Aneta Tomašević
Sonja Milojević
Zoran Karajić
Ervin Hadžimurtezić
Dejan Šarković
Vladimir Milojević
Deana Kostić
Miloš Vojnović
Strahinja Barović
Kristina Pajkić


trajanje: 1h 30'

Нема коментара:

Постави коментар