Странице

понедељак, 21. новембар 2016.

Nevidljivi ljudi-Narodnog pozorišta iz Užica u Bitef teatru




Ko su nevidljivi ljudi? Da li su to svi oni pored koji prolazimo? Da li smo i mi za njih nevidljivi? Postiže li se nešto begom u inostranstvo ili poricanjem svoga života, begom u imaginarno, ili ne daj bože, virtualno? Imamo li, uopšte, ikakvog razumevanja jedni za druge?


Drama „Nevidljivi ljudi“ Jelene Kajgo nastala je još 2011. godine, ali začudo tek sada je našla svoje mesto na repertoaru jednog pozorišta. Ovaj zanimljiv, višeslojan tekst prati Oskara, poznatog pisca koji angažuje Anitu, eskort devojku, da igra ulogu po njegovom tekstu i samo za njega. Originalnost zapleta leži u činjenici da Anita po tom tekstu glumi Nevenu, Oskarovu ženu, ali ne onu stvarnu koju ćemo uskoro upoznati, ne gorčinom ispijenu i razočaranu sredovečnu ženu, već neku izmaštanu, željenu Nevenu, punu topline i razumevanja, kaoja je, usput,  ludo zaljubljena u njega i koja živi u svetu gde smrt i ne postoji.


Da li je obmana najefikasnija anestezija prilikom, na trenutke, bolne operacije zvane život? Komad “Nevidljivi ljudi” bavi se različitim oblicima eskapizma. Koji svi upražnjavamo na ovaj ili onaj način. 


Kod Oskara to je beg od sumornog braka koji je urušio ljubav, koji je izneverio očekivanja, kod njegovog prijatelja, Relje, koji se u poslu lekara stalno suočava sa smrću i patnjom, to je beg u alkoholizam, kod Darka beg iz zemlje u emigraciju, gde kao dizajner radi na crno... Kod Anite, beg od same sebe i sveta koji je okružuje.


 „Uvek me je intrigirala tema kreiranja neke druge realnosti, onda kada ona u kojoj živimo postane previše tegobna, nesnosna. Oskar je u toj kreaciji krajnje radikalan, ali istovremo i kreativan; on svoju realnost stvara, glumi, proživljava, plaća. Delom, ona je inicirana svešću o prolaznosti i sve bližem kraju života, zbog čega je njegova nova realnost lišena smrtnosti. 

Otuđenost je postala dominantna linija naših života i likovi u komadu beže u neku svoju, novu i izmaštanu realnost, a ta bekstva iscenirana su kroz sudbine ljudi srednje klase. 

Mislim da publika može lako da se identifikuje sa njihovim problemima. S jedne strane,  tu je kriza srednjih godina, bračna kriza, a s druge - problem mladih ljudi koji ovde ne vide perspektivu, a kada odu, opet se suočavaju sa sredinom koja nije uvek blagonaklona prema njima",  istakla je autor drame Jelena Kajgo.


Stvarnost, koju bi trebalo da čine jednostavne stvari, kao što su ljubav u braku i mir u zemlji i svetu u kome živi, dakle ta stvarnost iz nekog razloga stalno izmiče i uvek je, uprkos  željama, nedostižna. Zato Oskar, u želji da nadmudri sudbinu, pribegava kreiranju sveta u kome vlada, mir, harmonija i večna ljubav. 

Naravno, krajnji cilj je kraj života, pomognuto samoubistvo, onda kada on to bude hteo, u spokoju, a ne kada mu to sudbina bude namenila.


Neraskidivo povezani likovi, a opet užasno usamljeni u svojim nezadovoljstvima i lažima, likovi ove elegantne drame očajnički žele da daju svojim životima neki dublji smisao. Te patetične strategije eskapizma zapravo ih samo još više sputavaju da žive punim životima, da vole ili budu voljeni, a sva ta praznina neumitno dovodi do tragičnog kraja. Da li je to neminovno?

„Kada bi živeli u prošlosti, oči bi nam bile pozadi“, jedan je od lajtmotiva ove drame.  A za sedam godina promenimo sve ćelije te je pitanje da li se, suštinski, radi o sasvim novom biću. Imao sam prilike da ovo lično proverim i mogu samo da se složim s izrečenom tvrdnjom.


„Nevidljivi ljudi“ su intimistička drama koja se bavi različitim vrstama eskapizma, - bežanja od realnosti onda kada ona postane onespokojavajuća. Nevidljivi ljudi su likovi iz paralalenih, naizgled nepovezanih svetova, koji su ipak u interakciji. 


Komad jasnog, promišljenog i osmišljenog koncepta koji otvara mnoga vrata za tumačenje ovog teksta. Iako, nekima može delovati da tekst balansira u nekom međuprostoru fantazije, on je zapravo duboko ukorenjen u realinosti. Samo je forma otvorena i slobodna, u smislu da likovi mogu biti uvek na sceni, pa i onda kada ne učestvuju u samoj dramskoj radnji.


Negde u pozadini, sputana u kavezu, provlači se i tema koju tretira probleme mladih ljudi koji su napustili zemlju. Ispituje se njihov osećaj pripadnosti ili nepripadnosti svojoj zemlji, naciji, porodici... U tom smislu uloga Darka otvara polje koje istražuje kako mladi ljudi doživljavaju svoje nacionalno biće, ali i kako doživljavaju mehanizme neoliberalnog kapitalizma, koji često život pretvara u pokretnu traku i melje ljudsko dostojanstvo. Ljubazno i sa osmehom na licu, ali nepopustljivo i dosledno. 


Kraj komada sugeriše da je naša realnost varljiva, da može biti, ne nužno ono što nas okružuje, već i ono u šta sami odlučimo da verujemo.

Da li vam je udobno u vlastitoj koži? Da li vam je udobno u vlastitim cipelama? Da li vam je udobno u vlastitom kavezu?  

Nevidljivi ljudi- Narodno pozorište iz Užica

Autor: Jelena Kajgo
Režija: Nemanja Ranković
Scenografija: Marijana Zorzić Petrović
Kostimografija: Tamara Bušković
Muzika: Miroljub Aranđelović Rasinski
Scenski pokret: Ivica Klemenc
Dizajn svetla: Radomir Stamenković

Uloge:
Oskar, pisac - Momčilo Murić
Nevena, Oskarova supruga, lekar - Divna Marić
Relja, Oskarov prijatelj, lekar - Slobodan Ljubičć
Anita, student, dizajner - Danica Ljubičić
Darko, Anitin brat - Branislav Ljubičić

Inscipijent: Mileta Petrović
Sufler: Mileta Petrović
Tehničko vođstvo: Marijana Zorzić Petrović
Majstor scene: Slavoljub Vasić
Dizajn zvuka: Nikola Pejović
Majstor tona: Nikola Pejović
Majstor svetla: Aleksandar Rosić
Krojač-garderober: Gordana Majdov Marković
Garderober: Gordana Skakavac
Šminker: Mirjana Ilić
Rekviziter: Milan Mijailović
Stolar: Tomislav Janković
Dekorater-video operater: Milomir Bogdanović
Dekorateri: Mlađen Ćitić, Duško Janković
Produkcija – Narodno pozorište Užice, sezona 2016-2017.

Нема коментара:

Постави коментар