Обраћање госпође Наргес Абјар, списатељице и режисерке

 У име Бога

Пре свега желим да се захвалим руководиоцима Међународног београдског сајма књига на томе што су Исламску Републику Иран одабрали за почасног госта; такође се захваљујем и министру за културу Републике Србије. 

Роман "На Дрини ћуприја" Иве Андрића, пре четрдесет година преведен је и објављен у Ирану. То је књига од око четири стотине страница чијим читањем се може закорачити у свет житеља малог места који на обали Дрине живе четири века.

Ненаметљива моћ књиге лежи управо у томе што је у стању да са четири стотине папирних страница подигне мост који повезује четири стотине година живота и, затим, тај исти мост продужи до сваке куће у свету, до сваког језика и културе. Листање ове књиге, док седим у свом дому удаљеном неколико хиљада километара, попут птице ме одводи на реку: у летњу жегу, петнаести век, у маштарије деце која лове рибу, међу отиске стопала древних јунака...

У Ирану се преводе и објављују скоро сва значајна светска дела. Историјат писања у Ирану сеже у древно доба, у време када су књиге исписиване на каменим плочама, и, касније животињским кожама. Превођење књига, такође, сеже у епоху Ахеменида, око пет векова пре нове ере. У древном Ирану реч књига се употребљавала за "свету књигу", а писање и писменост су, исто тако, сматрани светим. 

И ми сада пишемо за људе у Ирану који живе са књигом. Сваке године у Ирану око шест милиона Иранаца посети Међународни техерански сајам књига. У последње четири године у Ирану је објављено око 300.000 наслова, међу којима је 160.000 оних којима је то прво издање. 

Пре око седамдесет година Иранке су узеле перо у руке и почеле да пишу и зато са поносом могу да кажем, да је, сагласно новим подацима, активно присуство жена на иранској књижевној сцени сада у порасту. Данас у Ирану на сваких пет мушких писаца, постоје три списатељице, чија дела се објављују и интензивно читају. 

Писци, било да су мушкарци или жене, стварају књиге. Књига је оно магично и бесмртно достигнуће људског рода које повезује и спаја наше нараштаје, и по речима Волтера: "Њени листови су попут крила која наш дух узносе у блистави свет."

Дозовоите ми, на крају свог обраћања, да упутим позив званичницима Међународног београдског сајма књига и издавачима из Србије, да дођу на Међународни сајам књига у Ирану. Сваке године на Међународни сајам књига који се одржава у Техерану учествује велики број домаћих и страних писаца и издавача. То је велики Сајам чији је овогодишњи мото гласио: "Сутра је касно за читање." Зато, почнимо да читамо већ данас.