Странице

понедељак, 24. октобар 2016.

Сутон у „Мадлениануму“




У суботу, 22. октобра у Опери  и театру „Мадленианум“, у оквиру Бемуса имали смо изузетно задовољство да уживамо у обновљеној (у потпуности; реконструисан и балетски део) опери Сутон, Стевана Христића (према драми Ива Војновића други део „Дубровачке трилогије”)), а у режији Небојше Брадића. Надахнутим оркестром  дириговала је Весна Шоуц. Делу је придодата и  песма Јована Дучића, Снови, која је саставни део партитуре и послужила је за једну од водећих арија


Припрема овог комада била је врло захтевна и потрајала је пуних две године. У том периоду, захваљујући напорима Музиколошког друштва Србије, урађен је препис и редакција партитуре, као и клавирског извода ове опере, која је у Београду последњи пут изведена још 1954. године, у Народном позоришту. 


Сутон је камерна опера, без хора, и друго је оперско дело српског композитора које је доживело сценско извођење у Београду (прво је било На уранку Станислава Биничког). Опера је написана 1923, а премијерно изведена 1925. године. Радња Сутона смештена је у деветнаести век, у Дубровник. Бави се пропашћу (сутоном) Дубровачке републике и племства у њој. Стара дубровачка владарка, Мара Никшина, осиромашена, преде како би зарадила новац и устеже се да пита трговца Васу да јој врати позајмљени новац. Пропала је и кућа у Цавтату. Понижене у својој беди питају се  ли ће ако уклоне плочу с двора, пропашће с њом и господство!


Мара има три ћерке: Маду, Ору у Павлу. Прве две су се, изгледа помириле са невеселом судбином,  али не и Павле. Она жели да живи и да воли. Нада се да је бољи живот могућ. Мајка гледа и саосећа са ћеркама, али иницијативу преузима слушкиња Кара, која од трговца Васе тражи да измири свој дуг. 


И таман када делује све к'о у опери појављује се поморски капетан Лујо. Између њега и Павле развила се немогућа љубав. Дели их класна припадност. И море на које Лујо често одлази. Долази да иште њену руку, после осам година на мору, али упркос његовом богаству, племићки понос стоји као непремостива брана овој љубави. У сопственој фамилији имају лош пример таквог „мешања крви“. 


Марија Орсола се заљубила у погрешног и завршила у манастиру. Сестра Оре стално то понавља заљубљеној Павли. Која потом, несрећна у љубави размишља и о томе да на себе дигне руку. Одсеца косу и размишља да се и она замонаши.  У посету породици долазе кнез Луцо и госпар Сабо који ламентирају над својом судбином, живећи у славној прошлости. И поред више (узалудних) покушаја, љубав се испостаља несрећном, те љубавници окончавају у божијој служби.  Засебно, подразумева се. 


Овом приликом, први пут био је изведен и балетски дивертисман, који је Христић написао током 1953. и 1954. године. Овај балетски „чин“ се дуго сматрао изгубљеним; од њега је свих ових година постојао само снимак у Фонотеци Радио Београда. Једина два извођења опере Сутон у новије време, у Српском народном позоришту у Новом Саду, 1994. и 2001. године, била су без балетског чина.


Цео сценско-музички чин одисао је гламуром који везујемо за Бечке новогодишње концерте у финој фузију са медитеранским шмеком, атмосфером венецијанских карневала, машкарада са префињеном, дозираном панк иконографијом својственом Вивијан Вествуд (костим Марина Меденица) у балетском делу. Да га нису пронашли, требало га је измислити! Солисти сугестивни, убељиви, оркестар маестралан, помпезан уопше све урађено перфектно, тако да би могло да игра у било којој европској дворани без икаквог комплекса. Браво!


Опера Сутон Стевана Христића, његова једина довршена опера, заступа посебну естетску позицију у историји српске сценске музике, здружујући искуства веристичке музичке драме и елементе импресионистичког музичког језика. Реч је о једној од најбољих српских опера уопште, из пера једног од најистакнутијих композитора у времену после Стевана Мокрањца. 

СОЛИСТИ: 

Мара Никшина Бенеша (68 година), дубровачка племкиња, контраалт – НАТАША ЈОВИЋ ТРИВИЋ
Маде (42 године), њена кћерка, сопран – ДРАГАНА ПОПОВИЋ
Оре (36 година), њена кћерка, сопран – БРАНИСЛАВА ПОДРУМАЦ
Павле (27 година), њена кћерка, сопран – ДУШИЦА БИЈЕЛИЋ
Ката (60 година), слушкиња, мецосопран – АЛЕКСАНДРА АНГЕЛОВ
Лујо Ласић (32 године), капетан поморски, тенор – НЕНАД ЧИЧА
Васо (40 година), трговац, баритон – АЛЕКСА ВАСИЋ
Сабо Шишков Прокуло (62 године), дубровачки племић, тенор – ЉУБОМИР ПОПОВИЋ
Луцо Орсатов Волцо (78 година), дубровачки племић, бас – МИОДРАГ МИША ЈОВАНОВИЋ

БАЛЕТСКИ АНСАМБЛ

Нема коментара:

Постави коментар