FRKA (Festival romske kulture i aktivizma)

 

Zoran Kesić, Sergej Trifunović, Marko Šelić Marčelo, Slobodan Boda Ninković gosti su Festivala romske kulture i aktivizma (FRKA) koji će biti održan u Mikser hausu 30. septembra i 1. oktobra.

Oni će u okviru muzičkog programa prvog festivalskog dana romske pesme pevati na nastupu grupe KAL koji počinje u 22.00. KAL je urbani romski bend iz Beograda. Od osnivanja, 2006. godine bend je kreirao muzički stil koji je spoj tradicionalne balkanske romske muzike i roka. Zapadni kritičari su ga nazvali „Rock’n’Roma“. Bend je nastupao na najznačajnijim domaćim, evropskim i svetskim festivalima.

Prve festivalske večeri nastupa i GRUBB (od 21.00). Gypsy Roma Urban Balkan Beats je fondacija koja podstiče redovno školovanje oko 700 romske dece mlađe od 18 godina. Originalno povezivanje obrazovanja i izvođačkih umetnosti, inspirisalo je nastanak GRUBB mjuzikla koji je rezultat saradnje mladih Roma  i međunarodnih umetnika i prestavlja svojevrstan spoj savremenog hip hopa i tradicionalne romske muzike. Nastupima na džez festivalu u Montrealu, turnejom u Kanadi i Holandiji predstavili su se međunarodnoj publici, a često su gosti i na domaćim festivalima.

U subotu, 1. oktobra od 21.00 na večeri pod nazivom „Dame pevaju romski bluz“ nastupiće Very Naiss bend, a romske pesme će pevati Bilja Krstić, Ana Stanić i Bojana Stamenov. Very Naiss bend je osnovan 2015. godine. Čine ga niški muzičari različitih generacija, različitih muzičkih afiniteta ujedinjeni u želji da donesu novi zvuk na muzičku scenu Srbije. Bend kombinuje tradicionalnu balkansku muziku sa bluzom, fankom, rokom, džezom.

FRKA je prilika da se široj javnosti predstavi romska kultura kao najprepoznatljiviji proizvod ove nacije u cilju smanjenja predrasuda i unapređenja položaja Roma u Srbiji. Dvodnevni program će otvoriti mnoge teme vezane za ljudska prava Roma i izazove u kontekstu planova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, pravu stanovanja, inkluzivnom obrazovanju, zapošljavanju, rodnoj ravnopravnosti.

Dnevni program festivala uključuje i projekcije nekoliko filmova, među kojima se ističu igrano ostvarenje „Papuša“ (iz Poljske), kao i dokumentarni film „Naša škola“ (iz Rumunije) koji govori o naporima da se iskoreni segregacija u jednoj seoskoj školi.

Festival romske kulture i aktivizma organizuje Romski kulturni centar u saradnji sa Kancelarijom visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) i Centrom za proizvodnju znanja i veština.

Ulaz na sve programe je besplatan.

KOMPLETAN PROGRAM OVOGODIŠNJE FRKE  (Festival romske kulture i aktivizma)

Romski kulturni centar Srbije u saradnji sa Kancelarijom visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) i Centrom za proizvodnju znanja i veština organizuje dvodnevni Festival romske kulture i aktivizma. U okviru večernjeg programa, u Mikser hausu će se održati koncerti romske muzike, a dnevni programi će pružiti priliku za diskusije o gorućim temama i pitanjima, kao i o trenutnoj situaciji u pogledu društvenog uključivanja Roma u Srbiji. Platforma za diskusije će se obezbediti prikazivanjem nekoliko novijih filmova o temama koje se tiču Roma koji žive u ovom regionu.

30. SEPTEMBAR
Lokacija: Mikser House

12:00-12:45 Uvodno izlaganje: Romi i poglavlje 23

Položaj Roma u Srbiji, kao i u drugim delovima Evrope, je prepoznat kao pitanje od najvećeg prioriteta u obasti zaštite ljudskih prava. Nadležna tela Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope redovno pozivaju na akciju radi poboljšanja položaja Roma u Srbiji. Nova Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2016-2025, usvojena u martu 2016. godine, predstavlja važan korak napred jer sadrži niz ključnih mera koje će biti preduzete u narednom periodu. Trenutni podaci o položaju Roma u ključnim sektorima ukazuju na to da politike koje se trenutno primenjuju nemaju vidljiv uticaj na promenu teškog položaja Roma u praksi i da postoje brojne prepreke koje sprečavaju efektivno uključivanje Roma. Kako je navedeno u nastavku teksta, sada su stvorene prilike za promene društvenog konteksta, pod uslovom da se ozbiljna pažnja posveti: (1) udvostručavanju napora za uvođenje inkluzivnog obrazovanja, i to po hitnom postupku, u cilju izmeštanja romske dece iz ustanova za specijalno obrazovanje, odnosno desegregacije osnovnog obrazovanja; (2) unapređenju politike u oblasti zapošljavanja, uključujući i davanje stvarnih ovlašćenja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i/ili Inspektoratu za rad ili drugom relevantnom telu da nadgledaju primenu načela diverziteta kod zapošljavanja, kao i značajnom poboljšanju okvira za pružanje podrške malim preduzećima i malim poljoprivrednim gazdinstvima u vlasništvu najmarginalizovanijih Roma; (3) unapređenju okvira za realizaciju prava na stanovanje, između ostalog i u kontekstu usvajanja novog zakona o stanovanju; (4) uklanjanju prepreka za integraciju interno raseljenih Roma sa Kosova kao i Roma povratnika iz zapadne Evrope; (5) kao i da se posveti znatno veća pažnja situaciji romskih žena i devojčica. Uvodno izlaganje biće prilika da se utvrde vizije za inkluziju Roma, u kontekstu planova i ambicija Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.

13:00-14:30 Panel diskusija: Mogućnosti i izazovi u realizaciji prava Roma na stanovanje i akcija u toj oblasti
Projekcija: Kratak film OHCHR-a o romskom naselju Grmeč

U svom izveštaju podnetom u martu mesecu 2016. godine Savetu UN za ljudska prava o poseti Srbiji 2015. godine, specijalna izvestiteljka za pravo na adekvatno stanovanje posvetila je veliku pažnju „licima koja žive u neformalnim naseljima, posebno Romima“: „Širom Srbije navodno postoji 583 neformalnih romskih naselja, različitih veličina. Mnogi Romi, Aškalije i Egipćani koji žive u naseljima poreklom su iz Srbije; drugi su interno raseljena lica sa Kosova ili iz bivše Jugoslavije. Životni uslovi u naseljima su često neadekvatni, praktično bez ikavih komunalija ili infrastrukture kao što su električna energija, pijaća voda iz vodovoda, kanalizacija ili redovno odnošenje smeća. U drugim slučajevima, ostale osnovne usluge kao što su hitna pomoć ili javni prevoz nisu dostupne. Mnogi nemaju pristup zapošljavanju, školama i medicinskim centrima. Neka naselja koja je specijalna izvestiteljka posetila bila su puna glodara; u drugima, deca nisu imala gde da se igraju osim na gomilama đubreta, na polomljenom staklu, u potpunoj prljavštini. Ovakvim uslovima se krši pravo na adekvatno stanovanje“.

Specijalna izvestiteljka se osvrnula i na problem prinudnog iseljavanja Roma, navodeći da u toj oblasti problemi postoje već dugi niz godina. Specijalna izvestiteljka je navela da je učinjen pozitivan pomak u rešavanju ovog problema time što je sud u Beogradu zaustavio izvršenje rešenja građevinske inspekcije opštine Zemun (Beograd) o prinudnom iseljenju jedne romske zajednice, koju većinom čine interno raseljena lica sa Kosova, iz neformalnog naselja Grmeč. Međutim, tim licima ni do danas nije obezbeđen adekvatan smeštaj. Pored toga, mnogim licima koja su ranije već preseljena iz neformalnih naselja, kao što je bilo ono ispod mosta Gazela, sada preti iseljenje iz socijalnih stanova jer kasne sa plaćanjem stanarine i komunalija.

Rasprava o nacrtu novog zakona o stanovanju, koji pruža važnu priliku za jačanje prava Roma na adekvatno stanovanje, vodi se već skoro dve godine. Evropski i drugi donatori su aktivno pružali pomoć u cilju poboljšanja stambenih uslova u kojima žive Romi. Mreže i organizacije za zaštitu prava Roma u Srbiji bile su aktivne u predlaganju rešenja u oblasti stanovanja. Kratak film OHCHR-a o naselju Grmeč otvara mogućnost za diskusiju o ključnim problemima i mogućnostima za unapređenje zaštite prava na stanovanje za Rome u Srbiji. Među važnim pitanjima o kojima će se raspravljati biće i kako ojačati pristup socijalnim stanovima, u okruženjima bez segregacije; načini za poboljšanje uslova stanovanja u neformalnim i neuslovnim naseljima, u stvarnom dogovoru sa njihovim žiteljima; izuzetno loš položaj Roma raseljenih sa Kosova; kao i pitanje jačanja zaštite od prinudnog iseljenja u praksi.

15:00-18:00 Projekcija filma: „Naša škola“ (2011, 95 minuta)
Interaktivna rasprava o filmu „Naša škola“

Obrazovanje Roma u Srbiji i dalje je na nezadovoljavajućem nivou. U specijalnim školama, 18% dece koja pohađaju specijalnu nastavu su iz romskih porodica – što predstavlja dramatično nesrazmeran broj u odnosu na veličinu ove etničke grupe. Segregacija je takođe jasno prisutna u redovnim obrazovnim ustanovama, posebno u urbanim sredinama, gde postoji praksa da se Romi šalju u tačno određene osnovne škole iz kojih izlaze nedovoljno obučeni i loše pripremljeni za bilo kakvo dalje školovanje osim za najprostija zanimanja. Vršnjačko nasilje, posebno ono zasnovano na rasnoj i nacionalnoj osnovi i dalje predstavlja sistemski problem, kao i rano napuštanje škola, koje je često i povezano sa problemom vršnjačkog nasilja. Zahvaljujući novim politikama i merama, u zadnjih desetak godina u ovoj oblasti je postignut izvestan napredak. I pored toga, za rešavanje ovih problema, koji i dalje postoje, potrebna je snažna akcija uz učešće vlade, civilnog društva, roditelja, dece, prosvetnih radnika i školskih uprava.

Posle projekcije višestruko nagrađivanog dokumentarnog filma „Naša škola“, o jednom pokušaju desegregacije škole u Rumuniji, (autorke: Mona Nikoara i Miruna Koka-Kozma), održaće se panel diskusija o problemima u oblasti obrazovanja Roma. Film „Naša škola“ prati troje romske dece u jednom selu u ruralnom delu Transilvanije koja su pristala da učestvuju u jednoj novoj inicijativi za integrisanje rumunskih škola u kojima postoji segregacija po nacionalnoj osnovi. Kada su postigli desegregaciju u svojoj školi, Alin, Benjamin, i Dana krenuli su u jednu gradsku školu sa optimizmom da će tamo steći obrazovanje i prijatelje uprkos tome što su sredstva namenjena sprovođenju integracije diskutabilno upotrebljena za izgradnju škole „samo za Rome“ u njihovom selu. Njihov nevini optimizam je brzo nestao kada su se ova deca suočila sa niskim očekivanjima i daljom izolacijom. Ovaj film na čije snimanje su njegovi autori utrošili četiri godine, daje nežan prikaz ruralnog seoskog života čiji ritam nas dovodi u prisnu vezu sa realnošću koja okružuje ovu decu i u nama izaziva divljenje za njihov neuništiv duh, izložen stalnim napadima izazvanim predrasudama i neznanjem. Njihova priča se bavi problemima koji idu od institucionalizovanog rasizma, problema u državnom obrazovnom sistemu, do posledica siromaštva koje je nemoguće izbeći.

Muzički program
21:00-21:30 – GRUBB

GRUBB (Gypsy Roma Urban Balkan Beats) fondacija u dva centra u Srbiji, u Beogradu i Nišu, podstiče redovno školovanje oko 700 romske dece mlađe od 18 godina. Originalno povezivanje obrazovanja i izvođačkih umetnosti, inspirisalo je nastanak GRUBB mjuzikla koji je rezultat saradnje mladih Roma i međunarodnih umetnika. Ovaj svojevrstan spoj savremenog hip hopa i tradicionalne romske muzike, daje glas Romima kako u Srbiji tako i internacionalno. Slavi romsku kulturu i ohrabruje mlade izvođače da budu ponosni na svoje korene. GRUBB ujedinjuje obrazovanje, umetnost, kulturu i socijalno preduzetništvo kako bi podržao dugoročno uključivanje romske omladine u društvene tokove. Sajt: www.grubbmusic.com

21:30-23:00 – KAL, gosti na koncertu: Zoran Kesić, Sergej Trifunović, Slobodan Boda Ninković, Marko Šelić (Marčelo)

 
KAL je urbani romski bend iz Beograda. Od osnivanja, 2006. godine, grupa je nastupala na najznačajnijim domaćim, evropskim i svetskim festivalima. Muzički stil koji je KAL kreirao od svog osnivanja, zapadni kritičari su nazvali Rock’n’Roma. U sastavu benda se nalaze Dragan Ristić (vokal i gitara), Dejan Jovanović (harmonika), Milorad Jevremović (violina, vokal), Ivan Kuzev (bas) i Miloš Veličković (bubnjevi). Sajt www.kalband.com

Likovni program
Izložba fotografija – autorka: Natalia Salnikova

Natalia Salnikova, rođena 8. februara 1988. godine u Rusiji. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine. Posle diplomiranja radila je u Kancelariji za nacionalne manjine Gradske Opštine Lazarevac do 2014, a zatim u Centru za socijalni rad i Ministarstvu za rad i zapošljavanje. Fotografijom se bavi, pre svega, iz velike ljubavi prema ovoj umetnosti i velike želje da lepotu koju vidi i koju zabeleži fotoaparatom, prenese na druge ljude. Jedna od njenih fotografija je ušla u 12 najboljih na foto konkursu „Pod istim krovom“ o životu Roma u Srbiji u organizaciji Civil Rights Defenders. Radovi su bili predstavljeni na izložbi u UK Parobrodu u januaru 2014, a zatim i na regionalnoj izložbi u Mixer hausu u septembru iste godine. Učestvovala je na grupnoj izložbi fotografija „Na točkovima života“ povodom obeležavanja Svetskog dana Roma u Centru za kulturu Lazarevac u aprilu 2016. Osnivač je i član Centra za razvoj multikulturalnosti „Nova generacija“, NVO iz Lazarevca, koja se bavi edukacijom, razvojem kreativnosti i interkulturalnim povezivanjem. U okviru svojih aktivnosti, „Nova generacija“ sprovodi i kreativne foto radionice za decu, u okviru kojih oni imaju priliku da savladaju osnove fotografije.

Live act – autor: Zoran Tairović
1. OKTOBAR
Lokacija: Mikser House

12:00-13:30 Panel diskusija: Zapošljavanje: Prevazilaženje problema sistemske isključenosti

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) na dan 31.12.2014, godine na evidenciji nezaposlenih NSZ-a bilo je 21.791 Roma, od kojih su 10.053 bile žene. Od ukupnog broja nezaposlenih Roma na evidenciji, 14.669 njih spada u grupu dugoročno nezaposlenih lica. Ovi podaci obuhvataju samo lica koja se formalno registruju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje; smatra se da je stvaran broj nezaposlenih Roma daleko veći. U državnim institucijama postoji vrlo visok nivo isključenosti Roma. Pored toga, prema podacima sa kraja 2014. godine, samo 51 lice romske nacionalnosti je uspelo da dobije subvenciju za samozapošljavanje koja je dostupna preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Zahtevi kao što su detaljan poslovni plan, obezbeđivanje žiranata, kao i drugi uslovi očito predstavljaju prepreku za lica koja žive na društvenim marginama – uključujući velike segmente romskih zajednica – da dobiju ovakvu vrstu pomoći. Ovaj problem je donekle rešen uvođenjem nevladinih projekata. Ipak, ovakvi projekti su neodrživi u dugoročnom pa čak i u srednjoročnom periodu.

Panel diskusija će biti posvećena ključnim aspektima ovih problema i koracima koje treba preduzeti da bi se veliki i srednji poslodavci podstakli da više vode računa o diverzitetu i jednakosti pri zapošljavanju; kako da se ojača zapošljavanje i zadržavanje Roma na poslovima u javnom sektoru; kako da se subvencija za samozapošljavanje, otvaranje malih preduzetničkih radnji i poljoprivrednih gazdinstava učini dostupnijim; i na kraju, kako dodatno ojačati i proširiti prioritete u pogledu sprovođenja politike diverziteta na tržištu rada.

13:40-16:50 Projekcija filma: “Papusza” (2013), 131 minut
Panel Diskusija: Prava romskih žena i devojčica

Situacija romskih žena i devojčica u Srbiji je već neko vreme pod lupom međunarodnih tela za zaštitu ljudski prava, a posebno Komiteta UN za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW). Romske žene i devojčice izložene su višestrukoj diskriminaciji i suočene su sa uvećanim preprekama za pristup uslugama, uključujući i pristup uslugama koje se pružaju žrtvama nasilja. Prerani, ugovoreni brakovi i dalje predstavljaju problem u nekim segmentima romskih zajednica u Srbiji sa vrlo ozbiljnim posledicama u smislu socijalne isključenosti – posebno kada su u pitanju ovako udate devojčice. Rano isključivanje romskih devojčica iz obrazovnog sistema, rana udaja i roditeljstvo za posledicu imaju isključenost sa tržišta rada i život u siromaštvu, za njih i njihovu decu. Status Romkinja, kako unutar romske zajednice tako i van nje, u društvu, dodatno je otežan zbog rodno-zasnovane ranjivosti, isključenosti iz donošenja odluka i ograničenog pristupa uslugama. Nasilje nad Romkinjama se dodatno pogoršava zbog nedostatka međusobnog poverenja između Romkinja i institucija zbog čega je broj slučajeva nasilja koje prijavljuju same žrtve vrlo nizak a policija vrlo retko interveniše i kad dođe do prijave. Romkinje su nesrazmerno nepismene u odnosu na opštu populaciju ali i u poređenju sa romskim muškarcima; one čine 70% nepismenih lica u ukupnoj romskoj populaciji. Nacrt Okvira razvojnog partnerstva između Srbije i UN (2016-2020.) sadrži i posebne smernice za povećanje zastupljenosti romskih žena i devojčica u javnom životu.

Posle projekcije nagrađivanog filma „Papusza“ (2013) čiji su autori Joana Kos-Krauze i Krištof Krauze predviđena je panel diskusija o trenutnim problemima u ovoj oblasti. Film je istinita priča o Papuszi, prvoj Romkinji koja je svoje pesme stavila na papir i objavila ih, što je bilo u suprotnosti sa tradicionalnim ponašanjem žena u romskoj zajednici. Film prati njen život od rođenja do starosti: ugovoren brak dok je još bila mala devojčica, njen život u tradicionalnoj romskoj čergi tokom i posle Drugog svetskog rata, prisilno preseljenje u komunističkoj Poljskoj i gradski život u bedi. Njen susret sa poljskim pesnikom Jeržijem Ficovskim, koji je otkrio njen veliki talenat za poeziju i objavio njene radove doveo je do tragičnog paradoksa: sada čuvena pesnikinja nastavila je da živi u bedi ali i odbačena od romske zajednice zbog toga što je javno objavila dešavanja unutar zajednice.

17:00-18:30 Konsultativna sednica: Kratko upoznavanje sa mehanizmom za praćenje i izveštavanje o postupanju po preporukama međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava u Srbiji

Dana 10.12.2014. godine, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Republike Srbije pokrenula je nacionalni mehanizam za praćenje implementacije preporuka organa UN za zaštitu ljudskih prava. Ovaj mehanizam obezbeđuje vladinu koordinaciju rada na implementaciji preporuka organa UN za zaštitu ljudskih prava. Koordinacija mehanizma se vrši iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. U toj aktivnosti, organizacija za zaštitu ljudskih prava YUCOM je glavni saradnik iz redova civilnog društva i predstavlja ključnu tačku dodira mehanizma sa ciljnim grupama.

Završni panel koji će se održati uveče, 1. oktobra, biće prilika da se predstavi rad mehanizma, trenutnog stanja razvoja i planova za dalje aktivnosti, kao i da se čuju mišljenja šire javnosti o narednim koracima i preporukama za implementaciju obaveza koje je na sebe preuzela Republika Srbija u pogledu zaštite ljudskih prava.

Muzički program
21:00-22:30 – Dame pevaju romski bluz

VERY NAISS bend i Bilja Krstić, Ana Stanić i Bojana Stamenov

Very Naiss Bend je osnovan 2015. godine. Nastao je kao potreba grupe prijatelja da prošire svoje muzičke vidike uz istovremeno druženje i dobru zabavu. Čine ga niški muzičari različitih generacija, različitih muzičkih afiniteta ujedinjenih u istoj želji da donesu neki novi zvuk i žanr koji će biti prepoznatljiv na muzičkoj sceni Srbije i šire. Very Naiss Bend kombinuje tradicionalnu balkansku muziku sa primesama gypsy jazza, fanka, roka, bluza.