Nova religija Dejmijana Hersta u Novom Sadu

Izložba britanskog umetnika Dejmijana Hersta (Damien Hirst) "Nova religija", kontroverznog  i jednog od najuticajnijih i najinovativnijih svetskih umetnika, dobitnika prestižne Tarnerove nagrade, biće predstavljena od 2. septembra do 14. oktobra u Novom Sadu.

Njen osnovni cilj je promišljane o ulozi religije, ljubavi, umetnosti i nauke u savremenom svetu.

Postavka je osmišljena kao kompaktna celina sa 44 grafike i četiri skulpture koje funkcionišu kao ciklus fresaka od "Stvaranja sveta" do "Poslednjeg suda", a intrigantni radovi okružuju oltarsku ikonu sa krstom optočenim pilulama u obliku dragulja, dečijom lobanjom i srcem obmotanim bodljikavom žicom.Svi elementi izložbe čine kapelu posvećenu želji da se smrt kontroliše, ali i nemogućnosti iskrenog suočavanju sa smrću, sa ljudskom konačnošću.

 

Premijerno je predstavljena u Londonu u galeriji Pol Stolper, zatim u crkvi All Hallows crkvi i muzeju  „Victoria & Аlbert“. Nakon Londona, izložba je prikazana u prestižnim muzejima u Veneciji, Moskvi, Atini, Solunu, Oslu i Gdanjsku, a nedavno i u Banjaluci i Skoplju.

Herst u svojoj "Novoj religiji" suprotstavlja nauku i religiju stavljajući ih u poseban dijalog "onako kako ih ljudi obično percipiraju". Prema rečima umetnika, religija, ljubav, umetnost i nauka su instrumenti koji pomažu ljudima da pronadju svoj životni put.

„Sećam se da sam razmišljao kako u životu postoje četiri važne stvari: religija, ljubav, umetnost i nauka. Sve one su, u svom najboljem izdanju, samo instrumenti koji nam pomažu da u mraku pronađemo put. Nijedna ne funkcioniše baš najbolje, ali pomažu. Čini se da je među njima u ovom trenutku nauka ona prava. Kao i religija, nauka pruža tračak nade da će na kraju možda sve biti kako treba.“, pojašnjava britanski umenik i dodaje:

„U ovom slučaju sam zapravo hteo da ljudi razmisle o kombinaciji nauke i religije. Ljudi obično misle da su one veoma različite, da je jedna hladna i analitična, a druga osećajna, srdačna i topla. Hteo sam da preskočim te granice i predstavim nešto što deluje hladno i analitički, ali ima i sve religijske, metafizičke konotacije.“

"Mene više zanima to što religija ljudima popunjava neku prazninu... neko je ispunjava religijom, a drugi umetnošću", dodaje Herst i zaključuje da ne misli da je religija odgovor, ali da pomaže.

"To je samo pitanje pogleda na svet: optimističan pogled, umesto da svet vidiš kao brutalnu močvaru. Što on i jeste. Ali, da bi živeo, treba ti nešto više od toga. Religija pomaže, ali je, u stvari, razočarala", rekao Herst.

Ovde možete da pogledate videoklip sa izložbe tek toliko da vam zagolica maštu i motiviše da je posetite. Gostovanje postavke u Novom Sadu organizovali su Britanski savet i Muzj savremene umetnosti Vojvodine u saradnji sa galerijom Pol Stolper (Paul Stolper Gallery).

Dejmijan Herst je rođen u Bristolu. Studirao je na Jacob Kramer College of Art u Lidsu (1983–1985) i Goldsmiths College, Univerzitet u Londonu (1986–1989).

Godine 1987. osmislio je grupnu izložbu pod nazivom "Freeze" i bio je njen kustos. Smatra se da je ova izložba bila odskočna daska ne samo za Hersta već i za čitavu jednu generaciju britanskih vizuelnih umetnika.

Od kasnih 1980-ih Herst kroz raznovrsne kombinacije instalacija, skulptura, slika i crteža istražuje složene odnose umetnosti, života i smrti. Kroz svoje radove Herst istražuje savremene sisteme verovanja i postavlja im izazove i secira neizvesnost u srcu ljudskog iskustva.

Među najčuvenije i najpriznatije radove Dejmijana Hersta ubrajaju se, između ostalih, i "Fizička nemogućnost smrti u svesti živog bića" / The Impossibility of Death in the Mind of Someone Living (1991) – stakleni rezervoar sa ajkulom u formaldehidu, "Za ljubav Božju" / For The Love of God (2007) – izlivena ljudska lobanja od platine iz XVIII veka optočena 8.601 dijamantom, kao i "Apoteka" / Pharmacy (1992) – umetnička postavka apoteke u prirodnoj veličini. 

Od 1987. godine širom sveta je postavljeno 80 samostalnih izložbi Dejmijana Hersta, a njegovi radovi uključeni su u preko 260 grupnih izložbi. Herst je dobitnik Tarnerove nagrade 1995.