Zoran Predin i Matija Dedić na 25. BELEF-u

Sinoć, u četvrtak 7. jula na BELEF- u u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, nastupio je uigrani dvojac u sastavu Matija Dedić za klavirom  i Zoran Predin za mikrofonom. Nešto iz Evropske unije, a opet tako prepoznatljivo. Predstavili su nam album Tragovi u sjeti 2, a nisu zaobišli ni one sa prvog albuma Tragovi u sjeti1. Zapravo se radi o hitovima koji pobuđuju nostalgiju, a začin je prijatni vokal Zorana Predina i izuzetno virtuozna Matijina klavirska pratnja. Pauze između numere bile su prošarane specifičnim, slovenačkim humorom, u okviru koje se Predin osvrnuo na nacionalne, bračne i roditeljske odnose. Bilo je prostora i za omaž nekim ljudima koji nisu više sa nama; od Margit Stefanović-Megi iz EKV-a, preko Arsena Dedića, do pesme koje je Predin posvetio svom ocu, a u kojoj je rekao da svako može da pronađe nekog dragog.

Repertoar se sastojao od pesama koje su napisali Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Goran Bregović, Bajaga, sam Zoran Predin, ali i mnogi drugi, u specifičnim aranžmanima koje su postavili Zoran i Matija , uz maestralno Matijino sviranje koje lepo koketira sa džez standardima i Zoranovo nadahnuto pevanje. Iako, najavljeni neki beogradski autori pesama nisu se pojavili, a njihov izostanak horski je zamenila publika u Kapetan Mišinom zdanju.

Zoran Predin, slovenački je rok muzičar i tekstopisac. Osamdesetih godina prošlog veka bio je vođa rok sastava Lačni Franz. Pisao je takođe muziku za film, televiziju i pozorište. Jedan od njegovih najboljih nastupa bio je osamdesetih godina sa Arsenom Dedićem. Kasnih devedesetih i početkom novog veka, napravio je nekoliko turneja s rok pevačima Perom Lovšinom i Vladom Kreslinom. Između ostalog, komponovali su himnu slovenačke fudbalske reprezentacije za EURO 2000. godine. Već je jednom nastupio na Beogradskom letnjem festivalu BELEF 2010. godine u okviru programa koji je evocirao jubilej 30 godina od izlaska Paket aranžmana i početka čuvenog „novog talasa“ u muzici tadašnje zajedničke države.

Matija Dedić je već sa pet godina počeo je svirati klasičnu muziku na klaviru. Slušao je skoro sve muzičke stilove i ubrzo otkriva džez koji mu daje mogućnost više kreativnog pogleda na muziku. U Gracu upisuje džez akademiju i diplomirao je 1997. godine. Tokom devedesetih godina svira sa sastavom Boliers Quartet s kojim prati velike džez muzičare: Bennya Golsona, Kennya Burrella, Roya Haynesa, Joséa Felicianoa, kao i sastav All Stars Band. Krajem devedesetih Matija osniva trio pod nazivom Matija Dedić Triokoji je izvodio njegova autorska dela.

Tokom godina svirao je u gotovo svim zemljama Evrope i u Sjedinjenim Državama s velikim imenima kao što su: Alvin Queen, Martin Drew, Ron Ringwood, Boško Petrović, Marc Murphy Band, Patrizia Conte, David Gazarov, Gianni Basso, Miles Griffith, Onder Fokan, Jean LouisRassinfosse, Anca Parghel, Tomi Emanuel, Lenny White, Kendrick Scott, Jim Madison, Jeff Ballard, Vicente Archer, Buster Wiliams, Larry Grenadier, N.H.O. Pedersen, Ron Mcclure, Tamara Obrovac, Marek Patrman, Salvatore Maiore i mnogi drugi.

Piše muziku za televiziju i pozorište, a takođe nastupa s popularnim umetnicima hrvatske pop scene. Godine 2004. objavljuje svoj album Tempera na kojem je snimio dvanaest Džibonijevih kompozicija po vlastitom izboru. Godinu dana kasnije za istog izdavača objavljuje album Drugi pogled koji sadrži najpopularnije kompozicije njegovog oca Arsena Dedića poput Sve te vodilo k meni, Kuća pored mora, Ni ti ni ja, Ne plači, Razgovor s konobarom i Moderato cantabile. Zajedno s belgijskim kontrabasistom Jean-Louis Rassinfosseom i češkim bubnjarom Marekom Patrmanom 2006. godine snimio je album Visiting Bruxeless.