Smrt Petera Esterhazija

Peter Esterhazi, veliki mađarski pisac i jedan od najvažnijih savremenih evropskih pisaca, umro je juče popodne u Budimpešti, saopštila je piščeva porodica. Esterhazi se od septembra prošle godine godine, kada je saznao za tešku bolest, lečio od raka pankreasa.

Rođen u Budimpešti 1950. godine, Peter Esterhazi je preveden na većinu svetskih jezika. Prepoznat kao moderan, inovativan i duhovit pisac, Esterhazi je plenio pažnju i svojim knjigama i svojim entuzijastičkim učešćem u književnom, kulturnom i javnom životu.

Esterhazi potiče iz najslavnije mađarske aristokratske porodice koja je vekovima davala grofove, kardinale i biskupe, i presudno uticala na mađarsku i dugo vremena austrougarsku politiku.

Iako je prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof, Peter Esterhazi je nesumnjivo jedan od najvećih izdanaka ove velike porodice. O gotovo osam vekova svoje porodice Esterhazi je napisao obimni roman Harmonia caelestis, na kome je radio nepunih deset godina, da bi posle šokantnog otkrića da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi, bio doušnik režima i mađarske komunističke policije napisao nastavak ovog romana Ispravljeno izdanje.

Esterhazijevoj porodici je u komunističkoj Mađarskoj konfiskovana celokupna imovina, da bi 1951. godine bila deportovana u unutrašnjost zemlje, gde Esterhazijev otac, doktor prava, okopava kukuruz na državnom poljoprivrednom imanju. Tek 1956. porodici Esterhazi je dozvoljen povratak u Budmpeštu, gde Esterhazi pohađa prerstižnu i poslednju nezatvorenu crkvenu gimnaziju. Jedno vreme je aktivno igrao fudbal.

Peter Esterhazi je završio studije matematike. Samo nekoliko godina je radio u svojoj struci, u matematičkom institutu u Budmipešti. Od 1978. godine je profesionalni pisac.

Među velikim delima Petera Esterhazija nalaze se romani Proizvodni roman, Mala mađarska pornografija, Pomoćni glagoli srca, Uvod u lepu književnost, Knjiga o Hrabalu, Čudesni život ribice, Pogled grofice Han-Han. Nizvodno Dunavom, Zapisi jednog dušebrižnika, Jedna žena, Harmonia caelestis, Ispravljeno izdanje, Sloboda je težak otrov, Nemačka u šesnaestercu, Ništa od umetnosti.

Zajedno sa mađarskim nobelovcem Imreom Kertesom, napisao je knjigu Ista priča koja sadrži dve pripovetke: Kertesov Zapisnik i Esterhazijev Život i književnost.

Esterhazi je dobitnik niza mađarskih i međunarodnih književnih nagrada i priznanja, među kojima se nalaze Košutova nagrada, Nagrada „Šandor Marai“, Nagrada „Vilenica“, Herderova nagrada, Austrijska državna nagrada za književnost, Bjornsonova nagrada, Legija časti u oblasti književnosti umetnosti i književnosti, Nagrada za mir nemačkih izdavača i knjižara. Bio je član Nemačke akademije za jezik i književnost, Akademije umetnosti u Berlinu, kao i Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti.

Na srpski jezik prevedeno je više Esterhazijevih knjiga. Poslednjih godina Esterhazijeve knjige na srpskom jeziku objavljivao je Arhipelag koji je objavio njegove slavne romane Pomoćni glagoli srca i Ništa od umetnosti, obe u prevodu Arpada Vicka, Esterhazijevog najposvećenijeg prevodioca na srpski jezik.

Esterhazijev roman Pomoćni glagoli srca je knjiga o majci. Sastavljen od sećanja i emocija, od uzbudljivih trenutaka proživljenog života, od prizora koji se ne mogu zaboraviti, od detalja koji priči daju nesvakidašnju moć obnove minulog vremena, ovaj roman je efektna rekonstrukcija privatnih i javnih istorija istočne Evrope u drugoj polovini XX veka.

Ništa od umetnosti, jedna je od najvažnijih knjiga Petera Esterhazija, jeste pronicljiv i jezički raskošan roman o majci i o fudbalu. Glavni junak romana je dečak koji odrasta pored majke koja je zaluđena fudbalom i čiji je život trajno obeležila slava velike mađarske fudbalske generacije. Otuda se kao paralelni glavni junak ovog izazovnog romana pojavljuje veliki fudbaler Ferenc Puškaš uporedo sa Božikom, Ciborom i Hidegkutijem i drugim čuvenim fubalerima te nenadmašne mađarske fudbalske generacije. Prateći uzbudljivu privatnu i javnu istoriju Srednje Evrope u drugoj polovini XX veka, i ispisujući priču koja obuhvata i porodične periperije, i lične avanture, i fudbalske strasti, i sliku socijalističkog društva, roman Petera Esterhazija dolazi do naših dana u kojima su mitovi i idoli dobili sasvim nova lica. „Roman Ništa od umetnosti smatram svojim najtačnije napisanim romanom“, rekao je Peter Esterhazi povodom ovog romana koji je preveden na sve veće evropske jezike.

Poslednji put Peter Esterhazi boravio je u Srbiji pre pet godina na poziv svog izdavača Arhipelaga i Beogradskog festivala evropske književnosti, kada je imao izuzetno posećene i uzbudljive književne večeri u Beogradu i Novom Sadu.

„Umetnost nije rešenje ni za šta. Roman još nije sprečio nikakvo zlo. Ali dobre knjige, dakle, one o kojima se ovde, u ovim krugovima, obično govori, prožima požudna želja za razumevanjem. To bismo mogli nazvati i nadom. Nada, dobra reč za kraj. A pet minuta prepustimo zaboravu. Koja je sad poslednja reč?“ napisao je Peter Esterhazi prošlog septembra neposredno pošto je saznao za svoju tešku bolest. Bila je to jedna od poslednjih njegovih javnih poruka čitaocima. Ali nikako ne i poslednja. Pre samo mesec dana Esterhazi je završio i predao mađarskom izdavaču svoj novi roman Dnevnik o gušterači, svedočeći još jednom, na vlastitom primeru, da su dobre knjige, kao što je svedočio celog života, „naša poslednja nada“.