Nosferatu na Danima orgulja

XVI međunarodni festival "Dani orgulja - Dies organorum"

Velika sala Kolarčeve zadužbine, Studentski trg 5, ponedeljak, 4. jul u 20:00-prepuna

Jedno sparno julsko veče bilo je sjajno poprište za nemi, nemački gotik-horor film Nosferatu - Simfonija užasa (Nosferatu, eine Symphonie des Grauens),  u V činova iz 1922. uz pratnju orgulja, klavira i svih pogodnopsti moderne elektronike. Vratili smo se, na trenutak, u vremena kada je za gledanje filma trebalo više mašte. Svakako ćete se prisetiti stava koja je Kristina u Maratoncima neuvijeno iznela o ton-filmu. Pa dajte nam onda nemi! Puna sala Kolarca svedoči da ima sasvim dovoljno zainteresovane publike. Radnja filma - neovlašćeno pozajmljena od izvesnog Irca, Brema Stokera (1847.-1912). 

Nemac koji je besramno pokrao Irca, kud ćete bolji zaplet na samom početku! Ako još dodamo da je Stokova udova, Florens dobila ovim povodom pokrenut spor na sudu, a u čijem se rešenju o izvršenju nalaže da se sve kopije ovog filma unište, postavlja se opravdano pitanje šta smo to došli da pogledamo. Ne radi se tu o ćoravom poslu bez krčmara. Na, našu i sreću celokupne kinematografije par kopija je ipak sačuvano.

Vampir je za ovu priliku prekršten u Nosferatua, od grčke reči nosophoros, što označava prenosioca bolesti. Tomas Hater je trgovac nekretninama, koji vodi idiličan život sa svojom lepom suprugom Elen u živopisnom nemačkom gradu Bremenu. Jednog dana dobija i olako prihvata zadatak da otputuje u Transilvaniju u dvorac grofa Orloka, kako bi mu uvalio gajbu prekoputa svoje i ostvario popriličnu finansijsku zaradu. Znači, imamo posle sa ljudskom alavošću, koja se ne obazire na okolnosti. Sa lakomislenim i površnim ljudima. 

Prilikom posete Orlokovom dvorcu, Tomas ne može a da ne primeti da se grof Orlok ponaša poprilično neobično; naime pojavljuje se samo noću. Oprez mu brzo popušta, kada grof pristaje da kupi kuću u njegovom rodnom gradu. Da stvar bude još gora, Orlok, videvši njenu sliku, zaljubljuje se u njegovu ženu (tačnije „njen prelepi vrat“), te će se iz tog razloga odmah zaputiti brodom u svoj novi dom u Nemačkoj. Sa sobom nosi i zemlju rodnog kraja, čime se nedvosmisleno legitimiše kao osvedočeni patriota. Ali, ono što mnogo više privlači pažnju gledalaca je što se on može, u vremenu današnjem deklarisati kao sveprisutni migrant, kao neko dovoljno drugačiji, neko ko nužno donosi probleme, na čiji se dolazak ne gleda sa osmehom, iako se pojavljuje kao dobrostojeći investitor. Interesantno je da je jedino što se menja u istoriji čovečanstva je podatak da se ništa ne menja.  

Tomas uspreva da se oslobodi iz dvorca i zaputi kući. Nosferatu je već tamo, skrasio se i preneo kugu u grad. Deluje da hepienda neće biti i da će ih austrougarska plemićka mrcina doveka maltretirati siroti narod tamošnji.  

Rasplet dolazi u dramatičnom V činu, presporom za današnji tempo i nanotehnologiju. Za savremenu kompjutersku animaciju i brzu izmenu kadrova, koju je samo podsvest u stanju da detektuje.

Ispostavlja se da današnja je filmska industija po svom karakteru definitivno pornografska, sve se nudi „na izvol’te“, od vas se ne očekuje nikakva pronicljivost niti bilo kakva kreativnost. Od vas se ne očekuje baš ništa, svedeni ste na pukog konzumenta (ready to user). Vratimo se napokon fabuli; preduzimljiva i dobronamerna, Elen, nudi se kao žrtva, jer samo devojka čistog srca može da namami neman gladnu krvi, da je utoli, ali i da okasni i dočeka kukurikanje prvog petla, obasja ga smrtonosno, jutarnje sunce i on nestaje. Iznenada, kao i što se pojavio. No, s njim nestaje i velikodušna Elen, koja strada kao poslednja žrtva krvožednog vampira iz Transilvanije. 

Muzika je od esencijalnog značaja kod nezvučnih filmova. Nju je upriličio austrijski umetnik Franc Danksagmiler, koji je poznat po svojim senzacionalnim i energičnim izvođenjima žive muzike za neme filmove. Specijalno za ovu priliku fabrika orgulja POM iz Pečuja iz Mađarske poslala je instrument na kom je izveden ovaj interesantan program. A opet, orgulje su instrument univerzuma, jer u sebi sadrže čitav orkestar. I koliko mogu da zvuče svečarski, trijumfalno, takođe mogu da proizvedu i preteće, zastrašujuće zvuke. Da vam se zaledi krv u žilama.

Kritičar Denis Švarc  je u osvrtu na ovaj film primetio: "Ovaj klasični horor film je kao vino koje postaje sve bolje sa protokom vremena; posebno nakon što se pogledaju noviji filmovi o Drakuli koji su postali klišei, a glavni lik, vampir, se javlja kao romantična kamp figura. Ovaj horor film izbegao je da od Drakule stvori atraktivan lik i umesto toga se fokusirao na njegovu požudu za krvlju (što je možda samo metafora na Nemačku i njenu požudu za ratom). Za vrhunska fotografiju u crno-belim tonovima, znalačku igru senama i svetlom, zaslužan je Fric Arnoa Vagner, a neobične lokacije, uglavnom smeštene u eksterijerima, savršeno prilagođene radnji delo su spiritualiste Albina Graua".

Eli Berkli dodaje: „Iako ima puno sporiji ritam od većine modernih filmova, ovo je još uvek jedan od najlepših i najatmosferičnijih horor filmova ikada snimljenih".

 

Ipak, bilo je i onih koji su se drznuli da iznesu i negativne kritike, te je tako Kristifor Nal pribeležio: 

"Nosferatu zaslužuje svoje mesto u arhivima kinematografije, ali njegova privlačnost za moderne gledaoce je sigurno gotovo potpuno izgubljena".

U formatu kako je ovaj film pretstavljen na Kolarcu, mogu samo da primetim: „Krsto, debelo si omanuo“.

Odlomak iz filma možete pogledati ovde

Nosferatu - Simfonija užasa (Nosferatu, eine Symphonie des Grauens)

Režija: Fridrih Vilhelm Murnau (1888.-1931.)

Scenario: Henrih Galen

Uloge: Gustav fon Vangenejm(Tomas Hater), Maks Šrek (Grof Orlok), Greta Šrojder (Elen Hater) i dr.

Franc Danksagmiler je inovativni kompozitor i izvođač koji živi u Libeku (Nemačka). Nastupa kao solista na orguljama i elektronskim uređajima, kao i sa poznatim orkestrima, muzičarima i glumcima, kao što su Wiener Symphoniker, Camerata Sazcburg, Berliner Symphoniker, Orkestar Birmingema, Hamburger Symphoniker, Ser Sajmon Retl, Mikael Šenvandt, Ton Kopman, Martin Haselbek i Džon Malkovič. Opus Danksagmilera obuhvata kamerna dela, orkestarsku muziku, kompozicije za orgulje, hor i elektroniku, pasiju i muziku za pozorište i neme filmove. Među njegovim brojnim projektima su izvođenja muzike za različite iunstrumente za neme filmove,  projekti saradnje sa pevačicom Loren Njuton, projekat bux21 na teme Ditriha Bukstehudea sa saksofonistom Bernadom Rufom i Mozart deconstructed sa kompozitorom Karlhajncom Eslom, projekti improvizacije sa violončelistom Dejvom Egarom (Njujork) preko interneta, kao i izvođenja za orkestar, živu elektroniku i glas sa dirigentom Martinom Haselbekom i holivudskim glumcem Džon Malkovičem. 

Njegova dela su izvođena na međunarodnim festivalima, među kojima su Rainy Day Festival (Philharmonie Luxembourg, Luksemburg), Holandski međunarodni festival orgulja (Alkmar) i Filmmusiktage (Hale). Od 2005. godine je profesor orgulja i improvizacije na Univerzitetu za muziku u Libeku.