Izložba "Sasvim prirodno. kargo_kult/oaze" Marka Stojanovića

Otvaranje u utorak, 14. juna u 19:00 

Izložba traje do 26. juna 2016.

Galerija Doma omladine Beograda

 

Iako se na prvi pogled čine kao spoj suprotnosti, motivi prirode u društvu – folija sa uzorkom šume ili planinskog proplanka na staklu poslovne zgrade, ili jelen koji mirno pase na desnom krilu šasije gradskog autobusa – nalaze se na svom mestu, savršeno obavljajući svoju funkciju, uveravajući nas da je odlazak na posao, akumulacija kapitala ili smerno i uljudno korišćenje tekovina civilizacije poput javnog prevoza nešto sasvim prirodno, stvarno i neminovno kao što su to izlazak i zalazak sunca.

Autorski pristup Marka Stojanovića u serijama kargo_kult i oaze, fotografski precizno, profesionalno i neumoljivo estetizuje melanholiju blistavih i sjajnih površina reklamnih i dekorativnih slika prirode, usamljenost beskrajnog mnoštva predmeta koji čekaju na vlasnika koji će ih posedovanjem osmisliti, zapuštenost suvenira, ili okrnjene vizije nečega što je zamišljeno da bude idealno. Ovakav pristup čini zaokret u odnosu na stvarnost  u koju smo duboko uronjeni i generiše afekt namesto objektivnog uvida. Neživi svet tovara robe i veštačkih oaza dobija ljudskost uprkos upornom izostajanju čoveka, koji se kroz njih obznanjuje i kao uzrok i kao posledica. Serije fotografija, iako prikazuju dva ključna stuba kapitalizma, masovnu hiperprodukciju i težnju ka poistovećivanju sa zakonima prirode, ne čine to na ironičan, podrugljiv način, već se opiru vrednosnom sudu o ovim društvenim procesima. Umesto toga, čine ih vidljivim i time ostavljaju prostor gledaocu da se suoči sa apsurdom društvene stvarnosti u kojoj učestvuje u istoj meri kao i autor.

Odlomci iz teksta Marije Ratković

„Osobenost ljudskih bića je u tome da nemaju prirodno stanište. Samo neprirodno, jer su oni sami duboko neprirodni. Čovek nema šta da radi na slobodi.“

Empire V, Viktor Peljevin

Izložba fotografija Marka Stojanovića koja će od 14. do 26. juna biti postavljena u galeriji Doma omladine Beograda tematski je podeljena na dve celine naziva „kargo_kult“ i „oaze“. Ove dve celine se, svaka u svom jedinstvenom vizuelnom ključu, bave devijantnim ponašanjem savremenog čoveka uvreme hiperprodukcije i u odnosu na životno stanište. U tom kontekstu, sa jedne strane imamo repetitivne nizove robe koja se u galopirajućem ritmu proizvodi kako bi zadovoljila sve jaču glad čoveka-konzumenta. Dok se sa druge strane prirodna staništa, u kojima se osećamo sve manje lagodno i koja tek povremeno taktički posećujemo, veštački repliciraju u urbanom pejzažu. Plod svega toga su beskrajni simetrični talozi proizvoda koji se pružaju unašem vidokrugu, između kojih se pomaljaju obrisi odštampanih pastoralnih prizora, izbledelih na plastičnim ciradama i vozilima gradskog prevoza.