Странице

петак, 6. мај 2016.

Maj u Kinoteci




Kinoteka je ubacila u petu brzinu. Aktuelna je i reaguje promptno, munjevito na zbivanja u svetu. Iako čuva artifakte sedme umetnosti ne drema i ne likuje na lovorikama. Uvela je i dnevne termine projekcija (10:30, 13:00, 15:30), pridružila se Beldocs-u, Galeriji Kolektiv (brutalizam na filmu), XIII Noći muzeja, organizuje Festival indonežanskog filma (u saradnji sa ambasadom), Maraton erotskih filmove (u Kosovskoj), prikazuje fIlmove dobitnike španske filmske nagrade Goja-tema je ovog meseca Muzika na filmu (Palme u snegu, Prodaće i kišu, 13 ruža, Snežana i 7 patuljaka...). 


Započinje i ciklus Moj izbor, a nogu je prvi povukao kontraverzni profesor Nebojša Pajkić (izdiktiravši svoje favorite iz Johanesburga: Sa verom u boga, Ninočka, La Habanera, Operacija teror... ), nastavlja se Ciklus velikani (Belmondo, tokom 6 dana), obeležava Dan pobede, Svetski dan subkulture (Slika Dorijana Greja, Plinska svetlost, Nosferatu-fantom noći, Oči bez lica, Gotik...), organizuje omaž Boviju i Prinsu (Purpurna kiša), u okviru Festivala komedije segmet fudbalske komedije, kao i Ciklus po željama gledalaca. 

  
Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić najavio je na konferenciji za novinare održanoj 5. maja projekat povodom 120 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu – 6. juna 1896. u kafani Zlatan krst na Terazijama. Tog dana pre početka svih filmskih projekcija biće prikazan film koji je prikazan i tad; desetominutno ostvarenje braće Limijer. No, to nije sve. Uz pomoć umetnika, profesionalaca, kritičara i teoretičara izabraće sto najboljih srpskih filmova svih vremena, počev od Karađorđa iz 1911. do najnovije domaće produkcije. Na pitanje šta je to srpski fim, Pantelić je odgovorio da je EU striktno definisala uslove da se jedan film zove domaćim, a to podrazumeva bodovanje na osnovu producenta, režisera, glumaca, scenografa, mesta snimanja...

Lista će biti obnarodovana 28. decembra, na dan prve filmske projekcije u svetu (Pariz, 1895.) a izabrani filmovi  biće proglašeni kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Najavljen je i novi izgled Internet sajta ove ugledne kulturne institucije.  A šta onda. Pa, uz pomoć države, filmovi bi trebali da budu obnovljeni i digitalizovani.

 
Novouvedene dnevne projekcije u Svečanoj sali u Uzun Mirkovoj ulici obuhvataju klasike, ali i novije strane filmove koji nikada nisu prikazani u Srbiji ili su se mogli videti samo na festivalima (Festival autorskog filma, Palić...), kao i srpske fimove koji na redovnom bioskopskom repertoaru nisu imali dovoljno prostora u trci sa komercijalnim naslovima. Time Kinoteka koriguje surove (i najčešće nepravedne) zakone tržišta i deluje pedagoški, dajući nekim filmovima vremena da se prime, da zažive... 

Kriterijumi su standardni: kvalitet, nagrade i nemogućnost istih da na adekvatni način budu zastupljeni u komercijalnim bioskopskim salama.



Izložba fotografija Belgrade to Bowie Brajana Rašića biće otvorena u petak. 27. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, Uzun Mirkova 1. Izložbu će pratiti vrlo uzbudljiv program koga će činiti pre svega radovi petnaestak domaćih umetnika kojima je Bouvi bio direktna inspiracija: Aleksandar Gligorijević, Mateja Petković, Nemanja Jehlička, Goran Milanović, Marko Lađušić, Svetlana Ninković, Željka Micanović, Nino Maljević, Goran Vitanović, Filip Mikić, Stevan Lončarević.



Dejvid Bouvi i Brajan Rašić su se upoznali početkom osamdesetih i od tog perioda Rašić je imao prilike da zabeleži neke od istorijskih momenata ovog velikog umetnika. Tokom trajanja ove izložbe, Kinoteka će biti mesto gde ćete moći da uživate u momentima iz raznih Bouvijevih faza, zabeleženim kamerom Brajana Rašića, ali i da se upoznate (bolje) sa likom i delom čoveka koji je inspirisao generacije, kroz biografiju, diskografiju i biblioteku, koje će biti sastavni deo ove izložbe.

Prikazivaće se svakodnevno filmovi u kojima je Bouvi igrao, biće organizovane brojne aktivacije, tribine i radionice..


Kinoteka vraća u život i format filmskog maratona. On će trajati 36 sati, od subote u podne do nedelje u ponoć. Biće prikazana čitava lepeza filmova, izabranih po kriterijumu žanra, koji će vremenski pokrivati celu istoriju kinematografije, a za prvo izdanje odabrana je erotika na filmu kako bismo zaintrigirali publiku, istakao je Pantelić.
 

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović najavio je tradicionalni Festival nitratnog filma, koji će biti održan  18. put od 6. do 15. juna, uz učešće više od 30 svetskih arhiva, sa projekcijama u čak 40 termina. Dnevno će se održavati četiri projekcije; po dve u Kosovskoj i dve u Uzun Mirkovoj.


Na otvaranju će biti prikazan spektakl iz 1924. Jelena Trojanska (najnovija restauracija dvodelnog filma, uz gosta direktora Kinoteke iz Minhena), a na zatvaranju Kazanova  iz 1927. godine Aleksandra Volkova. Biće prikazani filmovi svih žanrova, izuzev horora, izvojimo par: britanski Ubistvo u katedrali (1952.), zabranjeni ruski Jedan skandal (1966. po Dostojevskom), francuski Novac, japanska ostvarenja Policajac (1936.) i Neoprostivo (1936. sačuvanih petnaest minuta samurajskog dvoboja), Zanesenost, Nebeska igra (1942.), Izgubljeni (1952.), italijanski Grad tuge (1949. scenarista Frederiko Felini, italijanska verzija posleratnih zbivanja u Isti, preciznije Puli), nemačka, zvučna verzija Okopnjače Potamkin (omiljeni film Jozefa Gebelsa, ministra propagande u Vladi Trećeg rajha). 


Iz Bolonje i Amsterdama dolaze nam i obnovljene kopije starih srpskih filmova. Pikanterija će se događati, kako to red i nalaže, posle ponoći, u Kosovskoj, kada će se prikazati stari austrijski erotski i porno filmovi. Najavljen je dolazak tridesetak uglednih gostiju. U okviru Festivala biće predstavljena i knjiga uglednog filmskog teoretičara i novinara iz Zagreba, Nenada Polimca; Leksikon YU filma, kao i DVD-ja Razglednice starog srpskog filma. Ono što imponije našoj Kinoteci je svakao činjenica da će u Bolonji biti prikazan italijanski, obnovljeni film Trovačica iz 1916. iz našeg filmskog fundusa.


Upravnik Muzeja Kinoteke Marjan Vujović istakao je da se u obe zgrade mesečno održi oko 300 projekcija, sa 160-170 filmova. 

U maju će biti prikazani i kratki filmovi mladih crnogorskih autora, zatim sa Beldoksa retrospektiva Flaertija i bugarski dokumentarci, ciklus dobitnika španske Goja nagrade (ovaj ciklus ulazi u petu godinu), Festival indonežanskog filma...

 Ono što posebno raduje je podatak da Kinoteka beleži rast posete.

Tamara Krcunović, glumica, široj javnosti poznata po ulozi u filmu Vlažnost i seriji Urgentni centar, smatra da autorski film ne može da adekvatno parira agresivnoj propagandi blokbastera, te mu je potrebna pomoć, što Kinoteka i svesrdno pruža. 

Ona je sa nama podelila neveselu činjenicu da većina filmskih radnika ne živi od filma  i da je njihov rad na filmu misionarski, za budućnost. Smatra da svest publike mora da se širi, školuje, jer: „umetnost se ne servira na tacni!“

Ono što je vašem reporteru bilo najsimpatičnije bilo je krajnje nepedagoško, a tako iskeno priznanje Jugoslava Panatelića da je radi jutarnjih projekcija (navodi tačne termine 9:00, 9:30,9:45) bežao iz škole. A dokle je dogurao! Danas đaci na času igraju igrice, a dokle će stići reći će vreme. Osvrćući se na ovo, Tamara kaže da je ona, dok je boravila u Parizu, na jutarnjim projekcijama uglavnom bila sama u sali. 


Direktor kinoteke nije odoleo a da ne podeli sa javnošću i radosnu vest da će se od septembra pojaviti i časopis koji će nositi isto ime kao i Kinoteka. Za sledeću sezonu (2017.) najavio je i filmsku „rehabilitaciju“ glumca Svetislava Ivana Petrovića (1894.-1962.) koji je snimio oko stotinu uloga u filmovima različitih žanrova (pretežno ljubavnih) u filmskim studijima u Budimpešti, Beču, Berlinu i Parizu.. 


Na kraju ovog prijatnog druženja, imali smo zadovoljstvo da pogledamo britansko ostvarenje Klub nasilnika, (The Riot Club) iz 2014. o čemu će vas Kulturnik, naravno informisati.  Uskoro...

Нема коментара:

Постави коментар