Čas anatomije na Fakultetu veterinarske medicine

U susret manifestaciji XIII Noć muzeja imali smo privilegiju da obiđemo Anatomski muzej Fakulteta veterinarske medicine. Šetajući se kroz prostor ovog fakulteta i ove katedre, kroz špalir kostura raznolikih domaćih i divljih životinja i tegla sa jezivim sadržajima, čuli smo priču o istorijatu ovog jedinstvenog muzeja u nas. 

 

Čas anatomije na Fakultetu veterinarske medicine, na njihovom Anatomskom muzeju održao nam je nadahuto stručni savetnik FVM, dr. Zoran Zorić. Ovde ćete pronaći skelete dva konja koju su prešla Albaniju prilikom povlačenjasrpske vojske. Za jednog postoji presumcija da je pripada vojvodi Petru Bojoviću. Tu je i skelet kolubarskog govečeta, koja su vukla topove u I svetskom ratu. Čak je i pokojni maršal i doživotni predsednik tadašnje države morao da dođe i pokloni se senama kostura medveda. Griža savesti, ko li će ga već znati. O njegovoj poseti nemo svedoče rogovi raznih nesrećnih životinja.

Anatomija (grčki: νατομία) je grana biologije koja se bavi izučavanjem strukture i organizaciju živih organizama. Životinjama se bavi zootomija, a biljkama fitotomija. Mi smo se ovde pozabavili životinjama. 

čovek i majmun-sličnosti i razlike

Kada uđete u salu katedre za anatomiju, gde se izvodi praktična nastava, i tamošnji stolovi imaju svoju priču. Napravljeni su od legure aluminijuma skinutog sa nemačkih, oborenih aviona za vreme II svetskog rata. Po uzoru na one bečke. Kad smo već kod Beča, prva asocijacija mi je tamošnji Prirodnjački muzej. 

 
Imamo i mi konja za trku. Šta konja, konje i još štošta uzged i povrh! Neverovatna kolekcija od skoro 1200 eksponata skeleta divljih i domaćih životinja i koječega jezivijeg prikupljaju se od 1938. godine.

Alfa i omega ovog fakulteta i ove katedre bio je pokojni dr Vladete Simić (1901.-1989.). Rođen je u Leskovcu, osnovao fudbalski klub "Sinđelić" u Nišu, bio džokej, završio je Veterinarski fakultet u Zagrebu, potim Polojprivredno-šumarski fakultet, studirao i medicinu pet semestara, doktorirao u Lajpcigu, stigao i da bude rezervi kraljevski oficir, a u komunizmu kao disident i „reakcionar“ nije mogao da dogura dalje od šefa katedre. Zato je uspeo da 1969. godine organizuje svetski kongres posvećen veterinarskoj anatomiji. Zaslužan je i za to što je Veterinarski fakultet preimenovan u Fakultet veterinarske medicine. Doktor Simić je 1972. godine otišao u penziju, ali je redovno dolazio na predavanja Anatomije svakog ponedeljka i srede od osam časova, sa studentima I godine. Dolazio je dok je mogao. 

Fakultet je osnovan 1936. godine. Neposredno pred početak II svetskog rata započeta je izgradnja sadašnje zgrade fakulteta. Izgradnja je prekinuta 1941. godine, a nastavljena 1946. Završena je 1948. godine. Ovo mesto su tada pohodili cirkusi:

"Jedan od njih imao je kita koji je uginuo pa je profesor Vladeta Simić kupio lešinu, masno tkivo je prodao fabrici sapuna za veći novac, a skelet mu je ostao", kaže Zorić. Skelet kita je  isplatio prodajom njegove masti. I još bio dobar. To su bila vremena!

Sa vrha jedne od izložbenih vitrina ovog muzeja smeši nam se preparirana moruna. Dolazila je u Dunav da se mresti, jer živi u slanoj, a mresti se u slatkim vodama. I sve tako dok Dunav nije pregrađen Đerdapskom branom. A onda ni moruna ni kavijara iz Kladova. Ni traga, a o glasu da i ne govorimo.

Među lobanjama kućnih ljubimaca, domaćih životinja, ali i divljih zveri baškari se i - ljudska lobanja. Samo da nas opomene da su životinje naše komšije, a ne puke sluge i hrana. Eventualno, divljač za odstrel.

A kada vidite jedan pored drugog mozak čoveka i kunića ne donosite preuranjene i ishitrene zaključke na osnovu njihovih veličina. No vratimo se lobanji čoveka i priči koju nam pripoveda dr. Zorić: 

"Devedestih godina, kada sam ja studirao, imali smo skelet žene. Profesor Simić ga je doneo iz Lajpciga gde je doktorirao. Tada nije bilo rešetaka na prozirima i skelet je nestao. Tada na Medicinskom fakultetu nisu imali kompletan skelet jer niko neće da zavešta kosti. U Kragujevcu jedan bračni par je zaveštao tela na 30 godina, ali kada je taj rok prošao, tela su sahranjena i morali su da kupe plastinat nekog Indusa po ceni od 48 hiljada evra".

Otkriva nam i tajnu kako razlikovati domaću i divlju svinju. Naime, telo svinje je izduživano radi kremenadli, te domaću odaje veći broj pršljanova. 

„Anatomia fundamentum medicinae est“, je parola koja nas opominjujući gleda sa zida. Anatomija je temelj medicine!

„Anatomije je nauka XIX veka“, konstatuje dr. Zorić. Meni pada na pamet da se bave kontrapazlom, dok se pazl sastavlja, oni razlažu i analiziraju. E sada, kada pomisite da to rade sa vašim Đekijem, Micom ili ne daj bože sa vama.. Ali, od drevnih naroda, preko Leonarda, da se nije, poput svemira, proučavao čovek i sve što se kreće i gmiže, ne bismo imali savremenu medicinu. Ne bismo imali mogućnost popravke. 

pas i mačka

Upravo katedre koji se bave kućnim ljubimcima najviše prihoduju i finansiraju i rad ovih naučnih zanesenjaka. 

Skloni grozotama i perverzijama mogli su da razgledaju i kolekciju „grešaka prirode“: prase nakazu sa jednim okom ili sa dve karlice i četiri zadnje noge... Ako niste gadljivi, zamislite samo pihtije... A za one koji su hteli da znaju kako je bilo neposlušnim mafijašima, kada se probude i zateknu u krevetu glavu konja, tu je bila i ona. Nazdravlje! 

Posle Noći muzeja muzej će biti otvoren za publiku svakog radnog dana od 10 do 13 časova, dok su grupne posete moguće i vikendom uz predhodnu najavu. 

Cena ulaznice je simboličnih 150 dinara. 

I na kraju samo da podsetim:Kao što sigurno već znate ovogodišnja Noć muzeja održaće se 21. maja u Beogradu i ostalim gradovima Srbije!