Četiri energične muzičarke,
objedinjene upečatljivim imenom Madame Baheux (u prevodu sa ovog miksa
francuskog jezika i jidiša – Gospođa Rusvaj), nastupiće 24. aprila u Velikoj
sali Doma omladine, u okviru petog izdanja world music festivala „Todo Mundo”.
Sve četiri, mada različitog porekla, žive i rade u glavnom gradu Austrije.
Njihov zvuk veoma je bogat i raznorodan, ispunjen rok žestinom, dobrim osećajem
za etno, sofisticiranim aranžerskim rešenjima, odličnom izvođačkom tehnikom...
Pored Ljubinke Jokić
(gitara), Marie Petrove (bubnjevi) i Line Nojner (kontrabas) u sastavu je i,
domaćoj publici već poznata, Jelena Popržan (viola, glas), sa kojom smo
prozborili nekoliko reči povodom predstojećeg koncerta.
Konačno i Gospođa Rusvaj
stiže u Beograd! Mada, kada je reč o tvojim projektima, doživeli smo mnogo
„rusvajskog” na beogradskim nastupima dua Catch-Pop String-Strong (2013) i
trija Sormeh (2014). Da li je Jelena Popržan, kao zajednički imenitelj tri
pomenute grupe, ta koja pokreće glavni kreativni rusvaj na sceni odnosno pripremi
materijala za album, ili su se u sva tri slučaja združile srodne muzičke
ličnosti, sa jednakim odnosom prema komičnosti, dinamici i kabaretskom
raspoloženju?
Jelena Popržan:
Madame Baheux se mnogo raduje nastupu na festivalu „Todo Mundo”! S obzirom na sve
teže okolnosti organizovanja i nestašice podrške ovakvim događajima, toplo se
nadam da će publika svojim dolaskom opravdati napore svih vas i nas koji rade
na ovome. Što se tiče muzike, ideja jednog benda je da svako tj. svaka ima
prostora za sopstveni izraz, i da ga ima onoliko koliko je svakoj muzičkoj
individui potreban. Kad se radi o komičnosti, ne radi se o kabareu u smislu
lakog humora ili standup komedije, nego o glumačkoj naglašenosti, koju traže
ili dozvoljavaju tekstovi koje interpretiram, a ponekad i sama muzička građa.
Kao i druga dva, i ovaj
sastav krasi zanimljivo, neobično ime.
Jelena Popržan:
Ime Madame Baheux je dala basistkinja. Dugo smo tražile ime, iako bend zapravo
postoji od 2010. godine. S obzirom da u današnje vreme, ako nemaš ime – ne
postojiš, a ako nemaš CD – tek onda ne postojiš, mi u tom smislu zvanično
postojimo tek od maja 2014, od kad imamo i ime i disk. Meni se ime jako dopalo,
ima odličan groove. Baheux na dijalektu znači galama, frka, rusvaj. U našoj
muzici ima dosta primesa rok muzike. Ljubinka i ja smo odrasle u Jugoslaviji,
slušale smo jugoslovenski rok. Ljubinka je krišom noću slušala i vežbala tu
muziku dok su joj roditelji spavali, jer je ona u tada trebalo da vežba
harmoniku i svira kola.
Debi album istoimenog
naziva – Madame Baheux – uzbudljiv je niz od 14 numera različitog porekla.
Blago dominira Balkan, baš kao što tri članice grupe svojim poreklom čine veći,
balkanski, procenat. Tu su i kompozicije drugačije muzičke genetike – engleske,
nemačke, austrijske. Osim što su vam aranžmani vrlo inventivni, tekstovi nikako
nisu u drugom planu, čemu doprinosi i tvoj sugestivni vokal, sposoban da
prenese veseo, ironičan, dramatičan, buntovnički, pripovedni i ko zna kakav još
karakter. No, kad je reč o vašim autorskim ostvarenjima, to su isključivo
instrumentali, eventualno sa vokalizacijama. Zašto se Gospođa Rusvaj ustručava
da iskaže svoju kreativnost i na polju jezika i stihova?
Jelena Popržan:
Pisanje stihova je zanat. Mislim da nije dovoljno samo imati stav i mišljenje.
S druge strane, ima toliko dobrih starijih tekstova koje ne treba i ne smemo
zaboraviti, i to je jedan od razloga zašto ih pevam. Divno bi bilo pevati pesmu
Juana Mekkola iz 60-ih „Go, move, shift!” o prognanstvu putujućih beskućnika,
ili Brehtovu „Gusarku Dženi”, u kojoj se devojka iz nižeg socijalno-društvenog
sloja pokušava samoosnažiti – self empowerment – kao sećanje na neko prošlo
vreme koje smo kao društvo prevazišli, ali su oni nažalost aktuelniji nego
ikada! Od savremenika imamo tekstove Riharda Šuberta, koji uvek nepromašivo
pogađaju cilj, komični su, surovi i istiniti. „Balkanski” deo programa je
neznatno prezentniji, ako bismo baš brojali, ali i taj „nebalkanski” deo našeg
programa takođe određujemo mi. No, ja nikako ne volim stavljati muziku pod
nacionalne kategorije, jer ona ima univerzalne vrednosti. Čak i ako se radi o
nacionalističkim pesmama, njih bi kategorizovala kao glupost, kao i samu ideju
nacije.
Da li će publika na „Todo
Mundo” festivalu moći da čuje i nešto van vašeg debi albuma? Krčka li se
materijal za novo izdanje, za još jedan nesvakidašnji aranžersko-kompozitorski
koktel?
Jelena Popržan:
Na koncertu ćemo svirati uglavnom stvari sa prvog albuma, s obzirom da se
publici u Srbiji predstavljamo prvi put. Ali ćemo za one koji nas već poznaju
odsvirati i nesto novo. Lagano spremamo novi album, koji ce konceptualno
delimično podsećati na prvi, ali sa više autorskih stvari, a među obradama neće
biti samo balkanski narodnjaci. Osim toga, čelistkinja Dee Linde, koja je
gostovala na dve stvari na prvom albumu, veoma se prirodno pripojila našem
zvuku i društvu, pa će isto tako prirodno i ostati u bendu. Znači biće nas
dogodine 5!
Нема коментара:
Постави коментар