Primorje u Ateljeu 212

Na sceni Petar Kralj Ateljea 212 prikazuje se drama o ljudima i gušterima pod nazivom Primorje. Predstavu je režirao Stefan Sablia po tekstu Edvarda Olbija. 

Uloge ljudi briljantno tumače Gorica Popović i Branislav Zeremski, a u kostimima reptila pojavljuju se sjajni Ivan Mihailović i Tamara Dragičević. Ovde imamo posla sa komedijom koja se ruga ljudskim težnjama i strahu od prolaznosti.

Kako to snuždeno konstatuje tekstopisac Edvard Olbi:

„Koliko nam je poznato živimo samo jedan put i šta bi moglo biti gore od toga da stignemo do kraja života i shvatimo da ga ustvari nismo živeli?“

Stariji bračni par,  Čarli i Nensi, odlazi na odmor. Uživaju na obali mora. Ne baš potpuno. Malo se i sporečkaju. Sve životne ciljeve su već ispunili. Ostao im je onaj najteži; da uživaju. Možda i zato što je poslednji, a šta ih onda čeka? Svako od njih ima svoju viziju kako ispuniti to vreme. Koje se, naravno razlikuju. Koje se sukobljavaju.  

Da li da odu u starački dom, povade zube, igraju tablića i čekaju ono što neizostavno dolazi? Ili da se smucaju duž obale? Ili da, prosto, zarone...

Zašto se ljudi i životinje ne razumeju? Te se kao rezultat tog neshvatanja javlja obazrivost i strah. Stvar je u komunikaciji. U prihvatanju različitosti. Jer nas međusobno nerazumevanje, neshvatanje osuđuje na večnu patnju i neprekidne sukobe.

Kao grom iz vedrog neba, iz vode se pojavljuju bića sa početka evolucije, Lesli i Sara, koja tek treba da postanu ljudi. Ni oni nisu zadovoljni postojećim stanjem. Smorno im, pa isplivali. Žele promene! U potrazi za boljim životom. Stara priča.

Da li je čovek čoveku gušter, a gušter gušteru čovek?. Da li je izlaz u evolucionom rikvercu?

 „Pozorište je oaza u koju se rado pobegne“, zaključuje Gorica Popović.

Da li je beg u nepoznato jedina mogućnost da se izbegne monotonija. Da li progres stvara srećnija bića?  Da li raj postoji samo na požutelim razglednicama koje više niko ne šalje? Možda više niko i ne veruje da raj  uopste postoji