MUZEJSKI PROSTOR NAM STOJI PRED OČIMA A MI NE ZNAMO DA GA ISKORISTIMO

 

Juče vas je Kulturnik obavestio o tome kako napreduju radovi na zgradi Narodnog muzeja u Beogradu. Izrazio sam, tom prilikom, sumnju da će se predviđeni radovi okončati u zadatom roku - do 10. maja. Naravno, želeo bih da grešim i da publika može već  sledećeg meseca da uživa u umetničkim delima, koja su joj, već suviše, suviše dugo izvan domašaja, izvan videokruga.

No bilo kako bilo, muzejskog prostora nikad dovoljno, za ono malo kulturnog blaga što već imamo, pa eto prilike da otkijemo toplu vodu u vidu dve zgrade u centru grada. Koje su prosto stvorene za muzeje, tačnije za muzejski kompleks. Znate ono kao u Beču? Primamljivo? Nema problema! Odgovor na pitanje su već postojeća zdanja Starog i Novog dvora. I obe zgrade čine celinu, uz park između njih. Sjajan izložbeni prostor, što je nekad i bio. Kako? Kad?

Muzej kneza Pavla je osnovao Muzejski savet Kraljevine Jugoslavije 29. marta 1935. godine. Nastao je spajanjem Istorijsko-umetničkog (bivši Narodni muzej) i Muzeja savremene umetnosti, a po odluci kralja Aleksandra. Smešten je u Novi kraljevski dvor (danas Predsedništvo Srbije).

 

Za upravnika Muzeja kneza Pavla postavljen je Milan Kašanin, dotadašnji direktor Muzeja savremene umetnosti. Muzej kneza Pavla je od Muzeja savremene umetnosti nasledio oko 500 predmeta, a od Istorijsko-umetničkog – 1435. Muzej je 1937. godine raspolagao sa 250.000 predmeta. Najveći darodavac muzeja bio je upravo knez Pavle

Svečano otvaranje bilo je 18. januara 1936. godine u 11  časova. Prisustvovale su zvanice iz javnog života, a prvi posetioci su ušli sutradan. Knez Pavle je muzej otvorio sledećim rečima:

„Nadam se da će Beograđani s ponosom i pijetetom posmatrati relikvije naše teške istorije i da će iz njih crpeti ljubav za tradiciju i nauk za budućnost. Svaka stopa je bila krvlju natopljena, i naša je nužnost da se setimo gigantskih napora koji su sada krunisani uspehom. Na nama je da to veliko i krasno delo sačuvamo."

Po Milanu Kašaninu, zbirka stranih umetničkih dela Muzeja kneza Pavla bila je najbogatija i najraznovrsnija na jugoistoku Evrope, a jugoslovenska zbirka je bila najpotpunija i najprobranija u državi. Jugoslovenska umetnost bila je izložena na prvom spratu, u 20 dvorana, po hronologiji, počev od kraja XVIII veka.

„Muzeji su žive kuće", umeo je da kaže Kašanin. Ubrzo po oslobođenju Beograda, decembra 1944. godine, u zgardu Muzeja, u kabinet Milana Kašanina ušao je predstavnik nove vlasti, etnolog Tatomir Vukanović. Milan Kašanin biva brutalno penzionisan a na njegovo mesto dolazi Veljko Petrović. Muzej je promenio adresu i ime, a zadržao eksponate. Muzej kneza Pavla ukinulo je Povereništvo za prosvetu ASNOS-a 26. decembra 1944. godine.  

 deo koji je srušen posle rata (II sv.) a sa kojeg su bačena beživotna tela kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 

A ako se neko zapita šta ćemo sa gradskim parlamentom i sa predsednikom, odgovor je kratak i nadamo se sasvim jasan; imamo i tako već dve skupštine, neka gradska skupštine koristi zgradu u ulici Kralja Milana, a za predsednika će se već naći neko prigodno mesto. Imamo ih bar i suviše za jednu ne mnogo bogatu zemlju. 

A da li imamo mesta za kulturu?