Странице

уторак, 19. април 2016.

Libanski duo PRAED prvi put na Balkanu: 24. aprila na 5. "TODO MUNDO" festivalu!



Grupu PRAED 2006. godine osnovali su Raed Yassin (klavijature, laptop, elektronika, glas) i Paed Conca (klarinet, električni bas, elektronika). Njihov zvuk može opisati kao mešavina arapske popularne muzike (“Shaabi”), fri džeza i elektronike, psihodeličnog roka sa Shaabi elementima i “Mouled” muzike koja se izvodi tokom religioznih rituala. Nastupali su u Evropi, Kanadi, Japanu, na Bliskom Istoku. Ovaj nesvakidašnji muzički duo iz Libana prvi put gostuje ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, u okviru 5. World Music festivala "TODO MUNDO". U susret koncertu 24. aprila u Domu omladine Beograda popričali smo sa Paedom Concom.

I Vi i Raed Yassin dolazite iz alternativne muzike i često sarađujete sa muzičarima koji sviraju free jazz. S druge strane vaša muzika je inspirisana "shaabi" muzikom, koja je nastala na ulici, najpopularnija je u radničkoj klasi. Koji je kreativni poriv da spojite ova dva sveta?

Paed Conca: Od samog nastanka Praed je pokazao veliko interesovanja za muziku, kao medij u kome se odslikava komplikovana struktura egipatskog društva. Istraživanja kojima smo se bavili su nam pokazala snažne veze između »shaabi« zvuka i "Mouled" muzike, koja se izvodi tokom religijskih obreda. Hipnotizujući psihodelični efekt koji postoji u ovoj muzici je bio okidač da nađemo sličnosti u drugim popularnim žanrovima, u kojima je dominantan taj zvučni delirijum, poput fri džeza i psihodeličnog roka. Tu leži muzička veza koja nas je inspirisala.

Vaša istraživanja, kažete, su pokazala veze između “shaabi”, dakle ulične muzike i religijske ritualne muzike. Možete li dublje pojasniti te veze?
Paed Conca: Element transa, repeticije, ali i neobičnih ritmova, poput onih u “tarab” muzici su i ovde prisutni. Shaabi je ulična/treš verzija, a religija je takođe deo shaabi muzike. Nas ne zanima religija, već psihodelični element u muzici i u religijskom ritualu.

Vaš novi album “Fabrication of Silver Dreams” je upravo objavljen. Možete li nam reći više detaljao ovom izdanju?
Paed Conca: To je naš drugi album za libansku etiketuAnnihaya  i jako smo zadovoljni ovom pločom. Puna je ludih melodija, vrlo pogodna za ples i ludovanje. Snimili smo dugačke pesme. Mislim da je album kompaktan, jedinstven i težak na neki način. Svideće vam se i odlepićete za njim, ili ćete reći – ovo je previše :)


Obojica redovno nastupate na čuvenom “Irtijal” festivalu u Bejrutu. Kakva je lokalna muzička scena u Bejrutu, koliko se mogla razviti uprkos ratovima, bombardovanju, krizi u Egiptu i drugim arapskim zemljama?

Paed Conca: Ovo pitanje zahteva baš dugačak odgovor… Bejrut je drugačiji od ostatka Libana i još više od ostatka arapskog sveta. Emirati su još dalje od Srbije, ako gledate geografski, a tamo je i atmosfera drugačija. Bejrut je grad-monstrum. To je jedini način da grad i Liban uopšte opstanu, da se ne raspadnu. Opstajemo dan za danom... situacija je veoma nestabilna, ali na neki način, zemlja opstaje. 

Trenutno je u Libanu 2 miliona izbeglica iz Sirije, 800.000 Palestinaca, uz već postojeće stanovništvo koje broji 4,5 miliona i situacija je jako loša i komplikovana. Ali, da skratim – kad vidim kako se u Evropi odnose sa ovim problemom i kad je u pitanju mnogo manji broj ljudi, pomislim da bi se sa ovolikom brojem tamo ljudi poubijali. Bejrut je svakako pun kontradikcija, ali je i željan kulture. IRTIJAL je sjajan festival eksperimentalne muzike, koji ima brojnu publiku. Trebalo je dugo (festival postoji već 16 godina) da radimo da bi nam svake večeri sala bila rasprodata. S druge strane scena je mala, ali vrlo snažna.

U Srbiji nemamo često priliku da slušamo uživo muziku iz Libana. Šta publika može očekivati na vašem nastupu, koji je ujedno i poslednji koncert festivala?

Paed Conca: Biće divlje i intenzivno. Neki to zovu punktarab ili punkshaabi…  Koristimo elemente tarab i shaabi muzike, panka, psihodeličnog roka, džeza, elektronske muzike.

Nastup dua PRAED na "TODO MUNDO" festivalu su omogućili Pro Helvetia, Grad Bern, SIS.

Нема коментара:

Постави коментар