Finska, 2014, 102 min.
Režija: Jukka-Pekka Valkeapää
Scenario: Jukka-Pekka Valkeapää,
Pilvi Peltola
Direktor fotografije: Pietari
Peltola
Montaža: Mervi Junkkonen
Muzika: Helge Slikker
Uloge: Teppo Manner, Roosa
Söderholm, Petteri Pennilä, Jari Pehkonen, Sara Paavolainen, Pelle Heikkilä
Festivali i nagrade: Venecija –
zvanična konkurencija programa Venice Days; Geteborg – nagrada Sven Nykvist za
najbolju fotografiju; Finska nacionalna nagrada Jusi– najbolji film, najbolja režija,
najbolja montaža, najbolji dizajn zvuka
Znate li onu čuvenu bajku o Ivici
i Marici? E, ovde imamo posla sa modernom-romantično-horor verzijom, u kojoj
Jani i Raiza nisu ni naivni ni nevini. Kao ni svet oko njih. Nema kuće od
slatkiša, ali ima nerazumevanja i straha prema drugojačijim. To se rešava ili
izolacijom ili britalnim nasiljem.
Fabila zvuči idilično: mladić i
devojka se sreću u domu za maloletničku delinkvenciju. Mladić je tih, muca i u
domu služi civilni vojni rok, a devojka je neprilagođena, štićenica doma koja
stalno stvara probleme. Mladić zavoli devojku. Pobegnu i krenu u potragu za
blagom. Film je snažna kritika ograničenja koje društvo (čak i finsko) nameće
individuama, a reflektuje se kroz neograničeno nasiljem nad pojedincem. Možda
je izlaz u povratku prirodi? Možda u tome da budemo čovečniji, da prihvatimo i
razumeno različitosti? Radnju prati odlična fotografija i muzika.
Glavni glumci, mladić i devojka
su amateri izabrani između 400 kandidata. Devojka je, istina, imala iskustva u
amaterskom pozorištu.
Posle filma imali smo čast da
razgovaramo sa rediteljem Jukom-Pekom Valkeapauom, autorom ovog filma.
"To je road movie u formatu
komedije koji se dešava u Finskoj. To je savremena bajka. Insipraciju sam dobio
čitajući bajke svojoj deci. Želeo sam da napravim nešto jednostavno, nešto to se
dešava sada", rekao je Valkeapa i dodao: „nadao sam da će takav film biti
i jeftin. Ispostavilo se da i nije“
Iako je ove njegove filmove u
Finskoj odgleda pola miliona gledalaca, ne smatra da pripada mejnstrimu uz
opasku da je danas: „sve upakovano u proizvod koji
publika lako vari. Imate glumce, koji su poznati sa TV, i već izlizane priče i
koncepte".
On se opredelio za drugačiji
pristup. Njegov prvi dugometražni film Posetilac premijerno je prikazan na
Venecijanaskom festivalu 2008, a videla ga je i srpska publika na Palićkom
festivalu. Tamo je dočekan srdačno, možda i previše, kaže nam sa finskim
osmehom na licu: „Tako da znate da su moja očekivanja porasla!“
„Želeo sam da pokažem svetu kako
je trenutno živeti u Finskoj u kojoj se dešava velika marginalizacija ljudi.
Finska se ubrzano deli na dve klase - oni koji poseduju i na one koji su
posedovani i ovaj film govori o tome", aludirajući na raslojavanje
društva. Valkeapa dodaje je ovaj film snimao u vreme predsedičkih izbora u
Finskoj.
Napominje da je ovaj film, za
razliku od predhodnog koji je bio hermetičan, namerno nekoherentan, svesno rađen
diletanski, sa namerno napravljenim greškama. Na pitanje kakav će biti treći,
sa osmehom odgovra – biće sado-mazo.
Odlomak iz filma možete pogledati
ovde
Нема коментара:
Постави коментар